Neću da me sahrane u Aleji velikana u Harareu. Neću da mi Emerson Mnangagva, današnji predsednik Zimbabvea, čita opelo. Hoću da počivam u Zvimbi, pored moje majke Bone, koja je život žrtvovala za mene – poručio je nedavno Robert Gabrijel Mugabe (95), prkosan i na samrtnoj postelji.
Bio je vođa antikolonijalne borbe protiv rasističkog režima bele manjine u Rodeziji sredinom prošlog veka, predsednik Zimbabvea tokom 37 godina, pokretač prve postkolonijalne agrarne reforme na jugu Afrike, odlučni protivnik sankcija UN protiv Jugoslavije krajem prošlog veka.
Oslovljavan po revolucionarnom nadimku „Komrad”, Mugabe je juče umro u luksuznoj bolnici u Singapuru nakon duge bolesti, saopštio je Emerson Mnangava (77), lider Zimbabvea od vojnog udara sprovedenog bez kapi krvi novembra 2017.
Otišao je „poslednji u maloj grupi afričkih političara koji su (u kolonijalno vreme) izdržali robiju bez suđenja i poveli svoje zemlje ka nezavisnosti”, ocenio je juče londonski Fajnenšel tajms. Jedan od najpoštovanijih lidera na političkoj sceni Afrike, svojevremeno miljenik, a zatim omražen na Zapadu, Mugabe se dostojanstveno upisao u anale naše istorije.
Naime, maja 1992. godine, prilikom prvog glasanja u Savetu bezbednosti UN o zavođenju drakonskih sankcija protiv Jugoslavije, Zimbabve je bio jedina nestalna članica tog tela koja je ostala „uzdržana”. Rezolucija je usvojena sa 13:0 glasova.
Isto kao i Zimbabve, glasala je tada još jedino Kina. „Nekada Jugoslavija, a danas Srbija, jedina je zemlja koju Zimbabvea može da smatra prijateljem”, izjavio je Mugabe 2014. godine.
Privrednici s ovih prostora decenijama su uspešno poslovali u Zimbabveu, za njima su nakon izbijanja „balkanskih ratova” krajem 20. veka u tu prijateljsku podsaharsku zemlju krenule čitave porodice ovdašnjih lekara, predavača, preduzetnika… Zimbabve je u to vreme bio retka strana država u koju se iz Jugoslavije i Srbije moglo ući bez vize.
U međuvremenu, Afrika se juče duboko poklonila Robertu Mugabeu, pamteći prevashodno njegov doprinos oslobađanju od kolonijalnog jarma, privrženost Pokretu nesvrstanih i stvaranje regionalne organizacije za razvoj juga Afrike (SADC).
„Zimbabve je pod Mugabeovim vođstvom poveo, izdržao i izvojevao pobedu nad brutalnim kolonijalnim režimom. Mugabe je inspirisao našu borbu protiv aparthejda i usadio nam nadu da i Južnoafrička Republika jednom može biti slobodna”, istakao je juče Siril Ramapoza, lider JAR.
Mugabe je odigrao veliku ulogu u oblikovanju interesa Afrike na međunarodnoj sceni, ocenio je Uhuru Kenijata, predsednik Kenije. Poštovanje prema Mugabeu državniku istakao je juče i Dejvid Koltart, opozicioni senator u parlamentu Zimbabvea.
„Mugabe je bio kolos na zimbabveanskoj sceni. Uloga u okončanju vladavine bele manjine i misija obezbeđivanja obrazovanja za najšire mase predstavljaju njegov trajni pozitivni legat”, poručio je Koltart.
Mugabe na Zapadu odavno, pa tako i juče, podstiče mučna sećanja.
„Tiranin koji je urušio vodećeg svetskog izvoznika duvana i celokupnu privredu jedne od najplodnijih afričkih država, pritom prebogate zlatom, dijamantima i uranijumom. Brutalni apsolutista koji je sproveo haotičnu agrarnu reformu, oteravši skoro 5.000 belih farmera sa zemlje da bi je podelio sviti svojih poslušnika. Nemilosrdni vladar koji je sklonio sve svoje protivnike tokom oslobodilačke borbe da bi se domogao vlasti. Paranoični despot koji je u stalnom strahu od zavera poveo zemlju u rat u DR Kongu krajem 20. veka ne bi li kupio naklonost svojih generala puštajući ih da pljačkaju rudnike na ekvatoru…”, neki su od zlovoljnih jučerašnjih komentara zapadnih medija.
Mugabeova smrt neće umanjiti enigmu koja ga je okruživala celog života, primećuje Stiven Čen, komentator londonskog Gardijana.
Gde tačno počinje „Mugabeova enigma” – jezuitskog đaka, intelektualca sa sedam počasnih doktorata, velikog poštovaoca britanske kraljevske kuće, Titovog sagovornika u Havani, prkosnog zagovornika otvaranja Afrike prema Kini, vinovnika poslednje masovne seobe belaca sa Crnog kontinenta – neizvesno je.
Nešto se ipak zna. Naime, u političkoj istoriji Afrike, kratki susret Henrija Kisindžera, jednog od najuticajnijih svetskih diplomata, i Roberta Mugabea sedamdesetih godina prošlog veka u Najrobiju (Kenija) smatra se presudnim za odabir ličnosti koja će povesti oružanu borbu protiv britanske kolonijalne uprave u ondašnjoj Rodeziji, a današnjem Zimbabveu.
Autor Tanja Vujić
Naslovna fotografija: AFP
Izvor Politika, 07. septembar 2019.
