Поглед из Хрватске: Србија се наоружава, а Хрватска…

Република Хрватска по војној опремљености клизи према 1991, када је Србија била десет пута моћнија од нас, пише Вечерњи лист

Србија је баш шокирана јер су Хрвати на граници зауставили групу официра Војске Србије. Јер су у тим униформама хтјели на литургију у Јасеновац. Наравно да су у Београду знали да Хрватска неће дозволити да њихови официри први пут након 1995. парадирају Хрватском па је ријеч о планираној провокацији. Ради одржавања тињајуће ватре антихрватства. У исто вријеме кад су официри заустављени, српски предсједник Вучић уз велику помпу је пратио вјежбу полицијских снага Србије.

Упадало је у очи како се Вучић пали на топове од 20 до 40 мм, ракете, наоружане полицијске хеликоптере, нови митраљез с ротацијским цијевима типа Гетлинг. Опет некако у исто вријеме у Загребу је обиљежавана годишњица полицијских специјалаца из Лучког, гдје је наступио наш министар полиције Божиновић.  Изостала је употреба топова, ракета, Гетлинга јер, једноставно, хрватска полиција не посједује војно наоружање. Но већ и тај податак да је у Србији полиција наоружана попут војске нешто говори. Недавне војне набавке, као и најаве наоружавања Србије до 2022. говоре да она планира у свега неколико година јако ојачати војску.

Осим ескадриле МиГ-ова 29, модернизације Орлова, руских борбених хеликоптера, кинеских наоружаних беспилотних летјелица, куповине француских противавионских ракета Мистрал, руских тенкова Т-72, у својим фабрикама, које је држава опет подигла, произвешће неколико стотина оклопних возила, ВБР-ова великог домета, самоходних хаубица. Но оно најважније слиједи већ идуће године када се у Србији опет уводи обвезни војни рок. Поступно, јер сада планирају годишње обучити око седам хиљада војника. Уз професионалну војску од око 30 хиљада војника рачунају да ће за седам година под оружје, дакле, ставити још 50-ак хиљда обучених војника. Ако знамо да Вучићеви медији, а то су они најмоћнији, спроводе антихрватску кампању, што је колега из Јутарњег листа лијепо назвао “медији – творнице мржње”, јасно је да се сугерише да су Хрвати војни непријатељи број један.

Политички не, јер то мјесто ипак припада Албанцима. Политички Србији тај засад пропагандни рат с РХ није у првом плану, јер су Американци одлучили наново “формирати” западни Балкан. Предсједник Трамп одредио је као спроводитеља новог “пакс американа” више но искусног Метјуа Палмера, којег у Београду већ славе јер је српски зет и подилази им изјавом да би у пензији радо живио између Београда и Црне Горе гдје има кућу. Дан уочи његовог доласка, не случајно, српски медији лансирали су невјеројатну причу, која је ваљда тек патка, а говори о “непристојној шок-понуди из Вашингтона”. Према њој, у замјену за признање Косова, Трамп нуди Србији ескадрилу од 14 нових Ф-16, десет милијарди долара за инфраструктуру и убрзан улазак у ЕУ, најкасније до 2024. Патка или не, чињеница јест да нас је Трамп већ навикао на невјероватне потезе, а да је САД стало Србију отети из руског загрљаја.

И премда Вучић сада објашњава како се морају наоружавати јер се Хрватска “страховито брзо наоружава”, то о Хрватској није тачно. Прво нам је пропала релативно јефтина набава моћних израелских Ф-16 па је основано повјеренство чудног састава које би требало пронаћи “нешто”, а на видику нису војне набавке које би биле упоредиве с онима у Србији. Недавне и најављене војне набаве РХ врло су скромне. Њемачке Панцер хаубице још нису умрежене, хеликоптери Киове имају тек основни комплет противоклопних ракета Хелфајер, израелске борбене куполе за Патрије касне, но ријеч је тек о осам купола и набавци тек по неколико ракета Спајк. Премда је ХРМ дуго и добро истестирала ООБ 31, модерни опходни брод саграђен у Бродосплиту и послала о њему извјештај МОРХ-у у суперлативима, наруџбине за градњу уговорене серије бродова застале су у некој фиоци и нема наставка градње. Примјетно је да су МОРХ и његов донедавно амбициозни министар Крстичевић стали у мјесту.

Након пропасти израелског дила с авионима Крстичевић је очито “у казни” и у Пленковићевој Влади су му “избили зубе”. А у Београду славе. Кад се анализирају задње три године, сад већ постаје јасно да су Крстичевићу ионако дали да спроводи тек неке “политичке” пројекте. Дали су му да дигне самопоуздање војсци, подигне плате, одобрили су му пројект повратка војске у градове на граници и Вуковар, али све је друго стопирано. Идеја о повратку обвезног војног рока, авиони, стопирани су у тренуцима медијске хистерије. МОРХ сада може организовати тек набавку доњег рубља, тренерки, патика, док јаке војне системе нико не спомиње. За разлику, Србија наставља озбиљно наоружавање, о чему свједочи и то да у Москву за амбасадора шаље Мирослава Лазанског, који ће организовати нове набаве. РХ по војној опремљености тако клизи према 1991., када је Србија била десет пута моћнија од нас. Опет за разлику, колико је нашу политику брига за ХВ и националну сигурност, показује и то што ту тему није још додирнуо ниједан од предсједничких кандидата.

 

Аутор Давор Иванковић

 

Насловна фотографија: Танјуг/Председништво Србије

 

Извор Вечерњи лист, 08. септембар 2019.