Guskova: Srbi su za SAD oduvek bili problematičan faktor

“Među svim balkanskim narodima, Srbi su uvek bili problematični za SAD: najneposlušniji, ponosni, nezavisni, nepotkupljivi”, kaže ona

„Srbi su uvek bili problematični za SAD : najneposlušniji, ponosni, nezavisni, nepotkupljivi“ , ističe u razgovoru za Politiku Jelena Guskova, akademik Ruske akademije nauka i umetnosti.

Kao ekspert za situaciju na Balkanu pri Ruskoj akademiji nauka i umetnosti, kako objašnjavate balkansku situaciju u globalnim interesima?
Još početkom devedesetih godina SAD su Balkan proglasile zonom američkih nacionalnih interesa. Zašto? Balkan nije odgovarao „demokratskoj” Americi, kao ni Evropi, jer su dugo trajali komunistički režimi, a i zbog toga što je većina slovenskih naroda tamo pravoslavne vere. Ipak, akcenat je na tome što su oni uvek ostajali prijatelji Rusije. Među svim balkanskim narodima, Srbi su uvek bili problematični za SAD: najneposlušniji, ponosni, nezavisni, nepotkupljivi.

Godine 1978. bio je održan Međunarodni kongres sociologa u švedskom gradu Upsala, gde su se naučnici upoznali s planom Zbignjeva Bžežinskog vezanim za budućnost Jugoslavije nakon smrti Josipa Broza Tita. Glavna teza bila je da se spreči zbližavanje Jugoslavije, a pre svega Srbije sa SSSR-om. Bžežinski je smatrao da ovakve zadatke SAD treba da rešava oslanjajući se na saveznike u Jugoslaviji – predstavnike liberalne inteligencije. Treba napomenuti da je većina tih zadataka uspešno rešena 80-ih godina. Ipak, nepredvidive i neočekivane za izvođače ovog plana bile su karakteristike kolektivne svesti Srba i Crnogoraca, koje ne samo da su usporile taj proces već su se počele i otvoreno uplitati u njega: patriotizam, jugoslovenstvo, homocentrizam, rusofilizam. Srbi su imali veoma visok stepen istorijske svesti.

Istorijski gledano, Kosovo je uvek bilo važno vojno-političko pitanje. Istorijski, kulturno, politički, vojno i teritorijalno, kome pripada Kosovo? Šta o tome kaže nauka?
Kosovo i Metohija nikad u istoriji nisu bili deo albanske države. Od 12. veka bili su deo srednjovekovne srpske države i od tada su u evropskoj nauci poznati kao istorijski regioni Srbije. Naravno, invazijom Turaka na Balkan situacija je počela da se menja. Ali Srbi su uvek smatrali ovu zemlju svojom.

U svojoj knjizi ste, s naučnog stanovišta, analizirali rad ministara inostranih poslova Ruske Federacije. Imajući u vidu odnos Rusije, od prvog ministra do Sergeja Lavrova, prema Jugoslaviji, Srbiji i kosovskom pitanju, da li se stiče utisak da Moskva nije dovoljno zaštitila Srbiju?
Događaji s početka devedesetih i kriza na teritoriji Jugoslavije nastali su na kraju dugog perioda hlađenja odnosa između SSSR-a i Jugoslavije i njihove delimične stagnacije. Tokom ovog perioda balkanski pravac bio je na periferiji ruske spoljne politike i van prioriteta za Moskvu. U tim uslovima, u Rusiji i Jugoslaviji su skoro istovremeno izbile nacionalne i političke krize.

Jugoslavija se našla u teškim uslovima i tražila podršku među evropskim državama. Istorijsko pamćenje je progovorilo, pa se okrenula Rusiji sa nadom, kao što se to često dešavalo u istoriji. Kao odgovor susrela se sa hladnim nerazumevanjem i sa zbunjenošću predstavnika ruske diplomatije u vezi sa pitanjem zašto bi se Rusija morala zalagati za Srbe i Crnogorce. Ovaj kurs je ostao nepromenjen sve do 1996. godine. Neke od razloga možemo potražiti u sadašnjim odnosima u ruskim vlastima, koncentraciji moći rešenja svih spoljnopolitičkih pitanja u rukama ministra spoljnih poslova i, shodno tome, njegovoj političkoj orijentaciji. O tome se može govoriti mnogo i dugo.

Dolazak Lavrova na mesto ministra spoljnih poslova potpuno je promenilo situaciju. Rusija je počela da deluje kao objektivni faktor u razmatranju problema Balkana u Savetu bezbednosti, u UN, na međunarodnim sastancima, učestvovala je u procesu pregovora na Kosovu. Ipak, s obzirom na agresivnost NATO-a i SAD na Balkanu, objektivnost, naravno, nije dovoljna. Potrebna je tu i neka jača pozicija, koju bi, međutim, trebalo tražiti u samoj Srbiji.

Ako izuzmemo Srbiju i BiH, sve bivše jugoslovenske republike su članice NATO-a. To će uskoro biti i Severna Makedonija. Znači li da Rusija sve ove zemlje Severnoatlantske alijanse smatra potencijalnim protivnicima?
Rusija sigurno ne smatra te zemlje protivnicima, za razliku od NATO-a, koji više ne skriva da je za njih Rusija glavni neprijatelj.

 

Autor Željko Šajn

 

Naslovna fotografija: Medija centar Beograd

 

Izvor Politika, 09. septembar 2019.