M. Zdravković: Preti li Hongkongu uvođenje vanrednog stanja?

Neki pravni stručnjaci veruju da Zakon o hitnim slučajevima može biti efikasno oružje za prinudnu upravu i za suzbijanje demonstracija

Podsetimo, Hongkong je vraćen pod kinesku vlast od Velike Britanije 1997. godine, kada mu je obećana široka autonomija. Ipak u posljednjih nekoliko godina se sa Zapada javlja zabrinutost oko navodnih narušavanja tih sloboda. Hongkong je istorijski deo Kine, oko toga nema nikakvog spora, isto kao što je evidentno da ubedljivu većinu stanovništva čine Kinezi (93,6 odsto prema podacima lokalnog statističkog zavoda). Sa jedne strane, Hongkong je široka autonomija, posebna administrativna oblast i deo koncepta jedna zemlja dva sistema, a osim vojske i diplomatije, sa Pekingom nema drugih neposrednih veza.

Kriza koja traje mesecima, počela je zbog zakona o izručenju i jedan je od najvećih izazova sa kojima se Peking suočava na svojoj teritoriji u 22 godine otkako je ponovno dobio kontrolu nad ovom oblašću. Prva pobuna u Hongkongu je počela krajem 2014. Međutim, tada su demonstranti tražili promenu izbornog zakona kako bi uzurpirali vlast na poluostrvu. Peking to, naravno, nije dozvolio.

Jasna poruka Pekinga Vašingtonu je tada bila da Kina neće tolerisati nikakve Obojene revolucije na svojoj teritoriji. Nakon tadašnjih demonstracija su uklonjene barikade u Hong Kongu i uhapšene vođe navodnog “prodemokratskog” pokreta (Occupy Central).

Occupy Central 2014. i njegova metastaza ove godine su samo jedan od mnogih gambita u ratu SAD-a protiv Kine. Poseta američkoj internet stranici fondacije NDI (Fondacija Demokratske stranke Amerike) otkriva ne jednu, nego četiri stranice posvećene mešanju u kinesku unutrašnju politiku. Aktivnosti NDI-a su posvećene Kini uopšteno, Tibetu, Sinkjangu, koji muslimanski separatisti nazivaju Istočni Turkmenistan, te na Hongkong.

KINESKA ODLUČNOST
„Kina će okončati haos u Hong Kongu u skladu sa zakonom“, izjavio je kineski premijer Li Kećang. Dodao je kako Kina ima i mudrost da taj problem reši po zakonu.

Situacija u Hongkongu je takva da mnogi očekuju kako će aktuelni anti-vladini protesti u završnici završiti nekom vrstom intervencije od strane Pekinga. Imajući u vidu kako se protesti ne stišavaju, te se najavljuju još i veće akcije, takav scenarijo postaje sve izvesniji, a neki smatraju kako je možda već i krenuo.

Kina ipak mora da pažljivo meri svaki svoj korak, i to pre svega zbog odnosa sa Tajvanom. Kinezi su širili geografski opseg svog delovanja od jugoistočne i centralne Azije, preko istočne Afrike i Bliskog istoka, sve do Zapadne Evrope i Latinske Amerike, promovišući politike mirnog razvoja i dogovornog rešavanja problema. Kako sada braniti takvu poziciju, ako dođe do radikalizacije u Hongkongu? Naposletku, dešavanja u Hongkongu su i test politike jedna zemlja dva sistema, koja se još implementira i na Makao, a perspektivno se nudi i za Tajvan.

Stotine hiljada ljudi učestvovalo je u masovnim mirnim demonstracijama, koje su u Hongkongu zakonite. Velika većina demonstranata nije prekršila zakone. Samo je deo njih kršio zakone, a neki su otišli predaleko, narušavajući pravnu državu Hongkonga i Kine i počeli su predstavljati pretnju za svoje i živote drugih.

Ti su ljudi postali pobunjenici i kockaju se sa svojom sudbinom. Oni nikada ne bi prihvatili bilo kakav pravni poredak koji bi podržala centralna vlada. Ali bez obzira na sve, pravni poredak će u Hongkongu biti ponovno uspostavljen. Međutim, kako će se pobunjenici, od kojih su neki stvarno mladi, vratiti na pravi put?

Anti-vladini demonstranti u Hong Kongu poprilično su ideološki određeni, ne žele biti deo Kine, a da se mnogi od njih pitaju verovatno bi puno radije bili deo SAD-a. Naime, hiljade demonstranata su ponovno izašle na ulice Hongkonga, ovog puta još i snažnije tražeći pomoć od SAD-a. Hiljade su pevale američku himnu te su pozivali Trampa da „oslobodi“ Hongkong od kineske vladavine.

Na razne načine bi se ovo moglo interpretirati, pa čak i na pozivanje američke intervencije. Očito je da demonstranti sa velikom pažnjom prate Trampov ekonomski rat protiv Kine te stoga misle da mu se mogu ponuditi kao deo tog posla, ipak teško da je Trampu stalo do ideologije, izuzev one koju demonstranti u Hongkongu možda zaboravljaju , „Amerika na prvom mestu“.

Sa druge strane EU (Nemačka) je spremna da potpiše ogroman trgovinski sporazum sa Kinom, tj. da kompletira pregovore oko velikog trgovinskog sporazuma koji Nemačka (koja ovde predstavlja EU ekonomske interese) i Kina planiraju da potpišu.

EU-kineski opsežni sporazum o investicijama je zapravo ogromni trgovinski sporazum o kojem se pregovara još od 2012. godine. Svakako, takvo jačanje ekonomskih odnosa između Evrope i Kine nikako nije po volji SAD-a. Američki ambasador u Berlinu, poručio je da se iskreno nada kako će kancelarka Merkel zauzeti čvrst stav prema vrednostima koje su ujedinile Nemačku nakon pada komunizma. Ljudska prava, demokratija i vladavina prava. Kršenje ljudskih prava od strane Kine, kako je rekao američki diplomata kao i namerno zanemarivanje obaveza prema Hongkongu, UN-u i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, je nešto što se direktno kosi sa vrednostima koje zastupa Nemačka. Smešno da nije žalosno, da tako nešto izgovori predstavnik države koja je najviše puta u ljudskoj istoriji gazila prava drugih.

Radikalni demonstranti koji nisu lično bili uključeni u nasilne aktivnosti moraju da se probude na vreme, kako ne bi koristili kao topovsko meso u igri ekstremnih opozicionih političara i igri SAD-a protiv Kine. Čak se ni SAD ne usuđuju da dovedu u pitanje činjenicu da je Hongkong deo Kine. Stoga je vreme da demonstranti shvate da se sa njima manipuliše i da su Peking i guvernerka Lam u ovoj partiji povukli pravi potez.

Pokazujući strpljenje, pa čak i diplomatsku mudrost, Kina je preduzela korak koji gotovo niko nije očekivao. Bilo je onih koji su zamišljali mogući novi Tjenanmen, onih koji su u svakom trenutku videli čvrstu šaku kineske vojske i onih koji su mislili da Azijski zmaj apsolutno ne namerava da popustiti u Hongkongu.

ŠTA ĆE SE SADA DOGODTI U HONGKONGU?
Na kraju je deo Hongkonga iskoristio izgovor za izručenje kako bi Kini poručili da ne žele biti potčinjeni ekonomskom i političkom sistemu Pekinga. Sada, nakon meseci protesta i više od 1000 uhapšenih demonstranata, Lam je najavila povlačenje kontroverznog zakona.

Vruće kestenje prelazi u ruke demonstranata. Da, zato što je lokalna vlada, kojoj je Kina sigurno pomogla, učinila svoj korak potpunim povlačenjem zakona o izručivanju, koji su tako kritikovali demonstranti.

Umesto toga, uprkos svim šansama, Kina je prihvatila jedan od pet zahteva ulice. Verovatno najbezopasniji, ali ipak dovoljno da se centralna vlast povuče i inicijativu prepusti demonstrantima i njihovim nalogodavcima, koji su sada u nepovoljnom položaju.

Dakle, jednostavnim diplomatskim potezom Kina je stanovnicima Hongkonga dala priliku da nasilje zamene mirnim protestom. Ali, sudeći po vrućim komentarima na internetu, „duboka država“ ne namerava da složi sa lokalnom samoupravom, koju i dalje smatra neprijateljem kojeg treba svrgnuti.

VLADA U PEKINGU PODRŽAVA GUVERNERKU
Guvernerka Lam je bila vrlo jasna. Nakon najave o povlačenju zakona o izručenju kategorički je isključila ostavku na mesto izvršne direktorke kineske posebne administrativne regije. U međuvremenu je kineska vlada pohvalila i podržala odluku lokalne guvernerke.

Manja grupa nasilnih demonstranata, koji i dalje istrajavaju u svojim zahtevima, očito nisu shvatili poruku. Sukobili su se sa policijom. Ako je to odgovor demonstranata na odluku guvernerke i upozorenje premijera Li Kećanga, te poruku državnih medija kako „demonstranti sada više nemaju izgovora za nastavak nasilja”, sledeće što se može dogoditi je uvođenje vanrednog stanja.

Neki pravni stručnjaci veruju da Zakon o hitnim slučajevima može poslužiti kao efikasno oružje za prinudnu upravu i za suzbijanje demonstracija i haosa pravnim sredstvima. Objasnili su da su guvernerka i Izvršno veće sposobni da preduzmu mere temeljene na zakonu, uključujući uvođenje policijskog časa, gašenje društvenih mreža koje koriste demonstranti, te hapšenja i proterivanje demonstranata iz grada.

Vlasti navode da se mogu donieti zakoni o zabrani nošenja maski tokom demonstracija, koje su privukle pažnju javnosti, jer su njihove maske kasnije otežale istragu. Pravni stručnjaci naglasili su da bi takva zabrana snažno odvratila počinioce nasilnih akcija.

I obični stanovnici Hongkonga, kao i lokalna vlada, nikada nisu pomislili da će doći dan kada će morati da razmotre aktiviranje ovog zakona, piše vladin Global tajms. Manjina među pobunjenima je pogoršala stopu nasilja, gurnuvši situaciju na rub ponora, što je nesreća za Hongkong, kao i za mirne demonstrante.

No, koliko god se SAD trudile, demonstranti u Hongkongu teško mogu da ostvare značajnije uspehe u destabilizaciji Kine. Veći problem za Peking je podanički postkolonijalni mentalitet dela stanovništva, čak i ako govorimo o velikom broju ljudi, koji kao da ne razumeju da im ništa dobro neće doneti služenje podmuklim stranim interesima pod krilaticom podsticaja demokratije.

Nakon marša, pod američkim zastavama, kineski zvaničnici su oštro poručili da će svaki pokušaj separatizma u Hongkongu biti zdrobljen, a skorašnje demonstracije su dokaz ko stoji iza ovih nemira. Šef kineske diplomatije već je optužio SAD za mešanje u unutrašnje stvari i radikalizaciju protesta. Kina mora da preispita svoje odnose sa Vašingtonom, a takođe i da reaguje daleko oštrije na pojedine američke inicijative u različitim delovima sveta.

Pritisak na SAD dovešće do neuspeha demonstracija u Hongkongu, samim tim i da relaksira unutrašnje napetosti i da predupredi probleme na spoljnopolitičkom planu za zvanični Peking. U suprotnom, Kina će se naći u daleko ozbiljnijem problemu i pred vrlo neprijatnim izborima.

Dešavanja u Hong Kongu su najbolji dokaz da je medeni mesec između Amerike i Kine odavno završen, te da će politika SAD prema Kini ubuduće mnogo više da podseća na odnos prema Rusiji, nego prema članicama EU. Očigledno, jasno je to i Kinezima.

 

Autor Miloš Zdravković

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Kin Cheung

 

Izvor Iskra, 10. septembar 2019.