М. Здравковић: Прети ли Хонгконгу увођење ванредног стања?

Неки правни стручњаци верују да Закон о хитним случајевима може бити ефикасно оружје за принудну управу и за сузбијање демонстрација

Подсетимо, Хонгконг је враћен под кинеску власт од Велике Британије 1997. године, када му је обећана широка аутономија. Ипак у посљедњих неколико година се са Запада јавља забринутост око наводних нарушавања тих слобода. Хонгконг је историјски део Кине, око тога нема никаквог спора, исто као што је евидентно да убедљиву већину становништва чине Кинези (93,6 одсто према подацима локалног статистичког завода). Са једне стране, Хонгконг је широка аутономија, посебна административна област и део концепта једна земља два система, а осим војске и дипломатије, са Пекингом нема других непосредних веза.

Криза која траје месецима, почела је због закона о изручењу и један је од највећих изазова са којима се Пекинг суочава на својој територији у 22 године откако је поновно добио контролу над овом облашћу. Прва побуна у Хонгконгу је почела крајем 2014. Међутим, тада су демонстранти тражили промену изборног закона како би узурпирали власт на полуострву. Пекинг то, наравно, није дозволио.

Јасна порука Пекинга Вашингтону је тада била да Кина неће толерисати никакве Обојене револуције на својој територији. Након тадашњих демонстрација су уклоњене барикаде у Хонг Конгу и ухапшене вође наводног “продемократског” покрета (Occupy Central).

Occupy Central 2014. и његова метастаза ове године су само један од многих гамбита у рату САД-а против Кине. Посета америчкој интернет страници фондације НДИ (Фондација Демократске странке Америке) открива не једну, него четири странице посвећене мешању у кинеску унутрашњу политику. Активности НДИ-а су посвећене Кини уопштено, Тибету, Синкјангу, који муслимански сепаратисти називају Источни Туркменистан, те на Хонгконг.

КИНЕСКА ОДЛУЧНОСТ
„Кина ће окончати хаос у Хонг Конгу у складу са законом“, изјавио је кинески премијер Ли Кећанг. Додао је како Кина има и мудрост да тај проблем реши по закону.

Ситуација у Хонгконгу је таква да многи очекују како ће актуелни анти-владини протести у завршници завршити неком врстом интервенције од стране Пекинга. Имајући у виду како се протести не стишавају, те се најављују још и веће акције, такав сценаријо постаје све извеснији, а неки сматрају како је можда већ и кренуо.

Кина ипак мора да пажљиво мери сваки свој корак, и то пре свега због односа са Тајваном. Кинези су ширили географски опсег свог деловања од југоисточне и централне Азије, преко источне Африке и Блиског истока, све до Западне Европе и Латинске Америке, промовишући политике мирног развоја и договорног решавања проблема. Како сада бранити такву позицију, ако дође до радикализације у Хонгконгу? Напослетку, дешавања у Хонгконгу су и тест политике једна земља два система, која се још имплементира и на Макао, а перспективно се нуди и за Тајван.

Стотине хиљада људи учествовало је у масовним мирним демонстрацијама, које су у Хонгконгу законите. Велика већина демонстраната није прекршила законе. Само је део њих кршиo законе, а неки су отишли предалеко, нарушавајући правну државу Хонгконга и Кине и почели су представљати претњу за своје и животе других.

Ти су људи постали побуњеници и коцкају се са својом судбином. Они никада не би прихватили било какав правни поредак који би подржала централна влада. Али без обзира на све, правни поредак ће у Хонгконгу бити поновно успостављен. Међутим, како ће се побуњеници, од којих су неки стварно млади, вратити на прави пут?

Анти-владини демонстранти у Хонг Конгу поприлично су идеолошки одређени, не желе бити део Кине, а да се многи од њих питају вероватно би пуно радије били део САД-а. Наиме, хиљаде демонстраната су поновно изашле на улице Хонгконга, овог пута још и снажније тражећи помоћ од САД-а. Хиљаде су певале америчку химну те су позивали Трампа да „ослободи“ Хонгконг од кинеске владавине.

На разне начине би се ово могло интерпретирати, па чак и на позивање америчке интервенције. Очито је да демонстранти са великом пажњом прате Трампов економски рат против Кине те стога мисле да му се могу понудити као део тог посла, ипак тешко да је Трампу стало до идеологије, изузев оне коју демонстранти у Хонгконгу можда заборављају , „Америка на првом месту“.

Са друге стране ЕУ (Немачка) је спремна да потпише огроман трговински споразум са Кином, тј. да комплетира преговоре око великог трговинског споразума који Немачка (која овде представља ЕУ економске интересе) и Кина планирају да потпишу.

ЕУ-кинески опсежни споразум о инвестицијама је заправо огромни трговински споразум о којем се преговара још од 2012. године. Свакако, такво јачање економских односа између Европе и Кине никако није по вољи САД-а. Амерички амбасадор у Берлину, поручио је да се искрено нада како ће канцеларка Меркел заузети чврст став према вредностима које су ујединиле Немачку након пада комунизма. Људска права, демократија и владавина права. Кршење људских права од стране Кине, како је рекао амерички дипломата као и намерно занемаривање обавеза према Хонгконгу, УН-у и Светској трговинској организацији, је нешто што се директно коси са вредностима које заступа Немачка. Смешно да није жалосно, да тако нешто изговори представник државе која је највише пута у људској историји газила права других.

Радикални демонстранти који нису лично били укључени у насилне активности морају да се пробуде на време, како не би користили као топовско месо у игри екстремних опозиционих политичара и игри САД-а против Кине. Чак се ни САД не усуђују да доведу у питање чињеницу да је Хонгконг део Кине. Стога је време да демонстранти схвате да се са њима манипулише и да су Пекинг и гувернерка Лам у овој партији повукли прави потез.

Показујући стрпљење, па чак и дипломатску мудрост, Кина је предузела корак који готово нико није очекивао. Било је оних који су замишљали могући нови Тјенанмен, оних који су у сваком тренутку видели чврсту шаку кинеске војске и оних који су мислили да Азијски змај апсолутно не намерава да попустити у Хонгконгу.

ШТА ЋЕ СЕ САДА ДОГОДТИ У ХОНГКОНГУ?
На крају је део Хонгконга искористио изговор за изручење како би Кини поручили да не желе бити потчињени економском и политичком систему Пекинга. Сада, након месеци протеста и више од 1000 ухапшених демонстраната, Лам је најавила повлачење контроверзног закона.

Вруће кестење прелази у руке демонстраната. Да, зато што је локална влада, којој је Кина сигурно помогла, учинила свој корак потпуним повлачењем закона о изручивању, који су тако критиковали демонстранти.

Уместо тога, упркос свим шансама, Кина је прихватила један од пет захтева улице. Вероватно најбезопаснији, али ипак довољно да се централна власт повуче и иницијативу препусти демонстрантима и њиховим налогодавцима, који су сада у неповољном положају.

Дакле, једноставним дипломатским потезом Кина је становницима Хонгконга дала прилику да насиље замене мирним протестом. Али, судећи по врућим коментарима на интернету, „дубока држава“ не намерава да сложи са локалном самоуправом, коју и даље сматра непријатељем којег треба свргнути.

ВЛАДА У ПЕКИНГУ ПОДРЖАВА ГУВЕРНЕРКУ
Гувернерка Лам је била врло јасна. Након најаве о повлачењу закона о изручењу категорички је искључила оставку на место извршне директорке кинеске посебне административне регије. У међувремену је кинеска влада похвалила и подржала одлуку локалне гувернерке.

Мања група насилних демонстраната, који и даље истрајавају у својим захтевима, очито нису схватили поруку. Сукобили су се са полицијом. Ако је то одговор демонстраната на одлуку гувернерке и упозорење премијера Ли Кећанга, те поруку државних медија како „демонстранти сада више немају изговора за наставак насиља”, следеће што се може догодити је увођење ванредног стања.

Неки правни стручњаци верују да Закон о хитним случајевима може послужити као ефикасно оружје за принудну управу и за сузбијање демонстрација и хаоса правним средствима. Објаснили су да су гувернерка и Извршно веће способни да предузму мере темељене на закону, укључујући увођење полицијског часа, гашење друштвених мрежа које користе демонстранти, те хапшења и протеривање демонстраната из града.

Власти наводе да се могу дониети закони о забрани ношења маски током демонстрација, које су привукле пажњу јавности, јер су њихове маске касније отежале истрагу. Правни стручњаци нагласили су да би таква забрана снажно одвратила починиоце насилних акција.

И обични становници Хонгконга, као и локална влада, никада нису помислили да ће доћи дан када ће морати да размотре активирање овог закона, пише владин Глобал тајмс. Мањина међу побуњенима је погоршала стопу насиља, гурнувши ситуацију на руб понора, што је несрећа за Хонгконг, као и за мирне демонстранте.

Но, колико год се САД трудиле, демонстранти у Хонгконгу тешко могу да остваре значајније успехе у дестабилизацији Кине. Већи проблем за Пекинг је поданички постколонијални менталитет дела становништва, чак и ако говоримо о великом броју људи, који као да не разумеју да им ништа добро неће донети служење подмуклим страним интересима под крилатицом подстицаја демократије.

Након марша, под америчким заставама, кинески званичници су оштро поручили да ће сваки покушај сепаратизма у Хонгконгу бити здробљен, а скорашње демонстрације су доказ ко стоји иза ових немира. Шеф кинеске дипломатије већ је оптужио САД за мешање у унутрашње ствари и радикализацију протеста. Кина мора да преиспита своје односе са Вашингтоном, а такође и да реагује далеко оштрије на поједине америчке иницијативе у различитим деловима света.

Притисак на САД довешће до неуспеха демонстрација у Хонгконгу, самим тим и да релаксира унутрашње напетости и да предупреди проблеме на спољнополитичком плану за званични Пекинг. У супротном, Кина ће се наћи у далеко озбиљнијем проблему и пред врло непријатним изборима.

Дешавања у Хонг Конгу су најбољи доказ да је медени месец између Америке и Кине одавно завршен, те да ће политика САД према Кини убудуће много више да подсећа на однос према Русији, него према чланицама ЕУ. Очигледно, јасно је то и Кинезима.

 

Аутор Милош Здравковић

 

Насловна фотографија: AP Photo/Kin Cheung

 

Извор Искра, 10. септембар 2019.