С. Штрбац: Колиндини антифашисти

И кад збројих партизане (антифашисте) и хрватске фашисте (усташе) и домобране – опет нема Колиндиних пола милиона

„Хрватски народ је сразмерно броју становника највише допринео антифашистичкој борби у Европи, у којој је активно учествовало више од пола милиона хрватских грађана”, изјавила је председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић на комеморацији поводом обележавања 80. годишњице од почетка Другог светског рата, а саопштио репортер ХРТ-а у ударном дневнику на овој телевизији првог септембра ове године, уз снимак како се председница три пута љуби са председником Пољске Анджејем Дудом, а затим и са његовом супругом.

И једно и друго ми је на први поглед изгледало нестварно. Прва мисао ми је била да се неко завитлава са председницом на јавном сервису њене државе у предизборној кампањи, тим више што ми је и претходни прилог са њеним противкандидатом Мирославом Шкором личио на ругање Колинди, када је два дана раније на истом медију лупала шаком од сто изговарајући речи: „Никада више ни један једини србијански тенк неће ући у Вуковар!” На слично изругивање подсетило ме и њено љубљење „по српски” са председником Пољске и његовом супругом, знајући колико јој десно оријентисани Хрвати и католици замерају на сличном пољупцу на самиту Брдо–Бриони, одржаном у Загребу у новембру 2015. са тадашњим председником Србије Томиславом Николићем.

Ускоро се потврдило да су председник Дуда и његова супруга заиста по српском обичају пољубили Колинду. Можда је Дуда помислио да Колинда долази из Србије, пошто би било логично, на основу историјских чињеница, да је на том скупу присуствовао представник Србије, а не Хрватске. А и Колиндин кабинет се огласио саопштењем у којем потврђује да је она заиста изговорила уводно цитиране речи.

Хтео сам да проверим Колиндину статистику, а пошто нисам историчар, разговарао сам са неколико историчара са докторским титулама и то што сам од њих чуо, а што се уклапа и у моје лаичко знање о Другом светском рату, могло би се свести на следећу статистику: У првој ратној години у партизанима је у целој Хрватској (у данашњим границама) било око 10 процената Хрвата; у току 1942. било их је око 20 процената; у току 1943, до пада Италије, било их око 30 процената, а крајем те године изједначили су се са Србима, да би према крају рата њихово учешће у партизанима расло.

Пошто ми нико од њих није говорио о бројкама, завирио сам у хрватску „Википедију”, поучен досадашњим искуством да се хрватски политичари и функционери углавном користе њеним подацима. И под одредницом „Народноослободилачки покрет у Хрватској” нађох следећи текст: „Половицом 1944, када је започела завршна етапа ратовања, у Хрватској је било око 110.000 бораца сврстаних у пет корпуса НОВ-а. Војне акције водио је Главни штаб Хрватске, односно Врховни штаб НОВ о ПОЈ под заповједништвом Ј. Броза”. Као извор овог податка наведена је „Хрватска енциклопедија”. И ради провере да ли је верно пренесен наведени податак, кликнем на линк „enciklopedija.hr” (издавач Лексикографски завод „Мирослав Крлежа” из Загреба, 11 свезака, година издања 1999–2009). Јесте. Под одредницом „Хрвати”, пододредница „Хрватска у Југославији” – исти текст од речи до речи.

Питам ја моје саговорнике, докторе историјских и војних наука, одакле у Хрватској број од пола милиона антифашиста и не добих одговор. Пошто ми је један од њих рекао да је Павелићева НДХ на врхунцу моћи бројала око 330.000 усташа и домобрана, помислих да је Колинда збројила антифашисте и фашисте, пошто она те појмове врло често брка: усташе и њихове потомке називала је домољубима када их посетила у Аргентини, у Канади се сликала са њима иза усташке заставе, редовно одлази на поклоњење у Блајбург пред споменик на којем, поред усташког грба (шаховница са првим белим пољем), пише: „У част и славу погинулој хрватској војсци”, а воли и да слуша проусташког певача Томпсона…

И кад збројих партизане (антифашисте) и хрватске фашисте (усташе) и домобране (многи од њих су при крају рата прешли у партизане) – опет их нема пола милиона.

А онда се сетих рата деведесетих (многи кажу да је то наставак незавршеног рата из четрдесетих), у којем је, према службеном Регистру хрватских бранитеља, учествовало нешто више од пола милиона „бранитеља”, који су, за разлику од фашисте Павелића, под водством антифашисте Туђмана, „успјешно ријешили” српско питање у Хрватској. И закључих да је Колинда управо на њих мислила. Вероватно се збунила после оних „српских пољубаца” којима су је дочекали пољски председник и његова супруга.

 

Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб

 

Извор Политика, 10. септембар 2019.