Рељић: Статус кво је постао неиздржив

Незахвално је говорити о будућности, али овај статус кво у огромним социјалним разликама, не може више да опстане, тврди Рељић

Иако за Србе важи оно да се слажу „као рогови у врећи” и да „два Србина не могу да се договоре ни око чега”, па самим тим и да „само у Србији постоји нејединство о стратешким државним питањима”, чини се да дешавања у Европи и свету демантују те „тврдње“.

Британцима је све теже да се сложе о начину изласка земље из ЕУ, Италијани су такође дубоко подељени, што потврђују и последња дешавања у тој земљи у вези са избором нове Владе и чињенице да је најпопуларнија странка Матеа Салвинија остала ван власти, а о Француској и поделама у САД да и не говоримо.

КРИЗА ЛИБЕРАЛНОГ ПОРЕТКА
На питање шта је узрок дубоких друштвених подела у Европи и свету и зашто се ни у најразвијенијим земаљама више не полемише само о порезима и социјалним питањима, већ о суштинским питањима куда иду те државе, новинар и социолог Слободан Рељић каже да данас нигде, ни у једном друштву не постоји јединство о неким стратешким питањима.

„То је заправо питање дубоке кризе либерално-капиталистичког система који је сада практично пред нерешивим проблемима. У том смислу морамо се мало вратити у прошлост, јер јединство које је направљено у Европи датира од 17. и 18. века када су се формирале европске нације и правиле те силе. Пре тога Европа је била раздробљена на разне, ситне друштвене групе. Дакле, у историји имамо времена када се друштвене групе укрупњавају, али и времена кад се распадају. Постоји дакле нека логика друштвена, а то се објашњавало тиме да се европске нације уједињују на заједничком тржишту како би се што повољније пословало и како би од тога имала користи та нова капиталистичка класа, а онда и народ у Европи. То се до сада у Европи мање-више показивало као тачно“, објашњава Рељић.

СРБИ ПРВИ ПОБУЊЕНИЦИ
То што Србе, како додаје, оптужују да су склони немању односа према неком стратешком интересу је у ствари последица тога што су Срби били први побуњени народ.

„Сви ови народи су сада дошли у сукоб са системом – Британија, Италија, Француска, док смо ми смо практично први народ који је дошао у сукоб са тим, то је код нас почело пре неких четврт века. Тада смо имали распад Југославије, који нам је доносио и проблеме и разне врсте недоумица око тога шта треба да се ради, и онда имате народ који у тако тешкој ситуацији не може да конфигурише неко поједностављено мишљење“, оцењује Рељић.

У том смислу, како наглашава, грађани Србије нису никаква посебна групација, јер ће садашње распадање европских друштава показати да смо ми заправо неупоредиво боље подносили ту ситуацију од њих. Уједињења у Европи су имала неко везивно ткиво – религијско, друштвено, али све се на крају свело на новац, на материјално добро, напомиње Рељић.

„Сада када више нема великих пљачкашких похода по свету, када више нема великих добити које могу да се деле са својим народом, долази до раскола између те владајуће мањине и осиромашене већине грађана. Иначе, свуда у свету се ти системи зову демократски, а у ствари свуда владају олигархије. То су релативно мале групе људи, кажу да је у Енглеској то око 1.000 породица, а проблем је што те групе нису способне да тај велики новац који зараде поделе са народом. И зато имате брегзит, објашњава наш саговорник и додаје да је брегзит заправо сукоб између те финансијско-капиталистичке олигархије и британског народа.

СОЦИЈАЛНЕ РАЗЛИКЕ
Слично је и у другим земљама, где такође не може да се успостави заједнички интерес, каже Рељић.

„Дијаметрално је супротан интерес неког ко у Француској живи на минималној плати од 1.380 евра и некога ко зарађује 500.000 евра зато што је менаџер. Они више не могу да успоставе никакве елементе заједничког геостратешког или неког унутрашњег, националног стратешког интереса“, напомиње Рељић.

Никада до сада у историји те социјалне разлике нису биле веће, истиче наш саговорник, и то је разлог што се те друштвене групе, које су и иначе биле хетерогене, сада распадају и долазе на ред ти велики, унутарнационални сукоби који потресају Европу.

„Европа сада нема никаква решења после тог стања у којем се мир народа куповао већим надницама и новцем. Када више немате то, ви више немате ни Бога, нити неко веровање у националној јединство. Те велике групе зато почињу да се ломе и распадају, па имамо референдуме у Британији, проблеме у Француској са милионима дошљака и раскол у Италији. Дакле, иако Срби воле да буду шампиони у свему, па и у тој немогућности да успоставимо неки заједнички интерес, сада ћемо видeти како то функционише у другим земљама, када су улози много већи“, сматра Рељић.

КРИЗА У ЕВРОПИ
На питање како у том контексту гледа на будућност земаља Европе, Рељић одговара да криза у Европи није присутна први пут.

„Европа је имала кризу између два светска рата, то је фашизам и националсоцијализам. Дакле, већ је постојао тај проблем и решаван је тако што су стваране неке диктатуре које су суспендовале демократију и либерално тржиште и оне су доводиле до неке врсте равнотеже. Међутим, то је, као што видимо, сваки пут падало и поново се враћало назад на тај либерални правац кретања. А криза се стално продубљивала. Данас је расправа о актуелној кризи доста велика. Има људи који мисле да се капитализам снашао у многим временима, па ће и у овом времену наћи начин да успостави неке нове релације за превазилажење кризе, док други део озбиљних људи мисли да је ово последња криза европског капитализма и да он више неће моћи да закрпи ту велики рупу“, каже Рељић.

ВЕЛИКИ ИГРАЧИ НА ИСТОКУ
Данас када се поново враћа стање у којем имате велике играче на Истоку, Европа више не може на исти начин да решава све проблеме, уверен је Рељић.

Незахвално је говорити о будућности, али овај статус кво, у којем су на једној страни енормно богати људе, чије се богатство свакодневно увећава, а на другој страни сиромашнији део, који губи елементарне могућности да нормално живи, не може више да опстане, тврди Рељић.

„Мислим да је ово време оптимистично у смислу да овако мучним условима долази крај, али је песимистично у смислу како ће се ти проблеми решавати. Знамо да су се напетости које су се раније дешавале резрешавале у Првом и Другом светском рату, јер је капитализам произвео светске ратове. Искрено се надам да то неће бити трећи светски рат, али је сигурно да ће разрешења актуелних криза бити врло груба, јер не можете тако једноставно да прерасподељујете тако велика богатства“, закључује Рељић за Спутњик.

 

Аутор Сандра Черин

 

Насловна фотографија: AP Photo/Jessica Taylor

 

Извор Спутњик, 10. септембар 2019.