Хоће ли „Ердоганов коридор“ заобићи Бањалуку?

Траса је начелно договорена, али још се прецизно не зна куда ће ићи ауто-пут, ко ће бити извођач радова, нити ко ће све то да плати

Почетком године најављена је изградња ауто-пута који ће да повеже Београд и Сарајево. Пре неколико дана почели су припремни радови од Кузмина до Сремске Раче. Шта би све требало да повеже ауто-пут који је већ стекао назив „Коридор мира и пријатељства“, да ли је траса до Бијељине најизвеснија и где је у свему томе Бањалука?

Уз песму „Сарајево, граде мој“, турски председник Реџеп Тајип Ердоган је на свечаној вечери поздравио Милорада Додика, када је у Анкари у мају ове године потписан Меморандум о изградњи ауто-пута Београд–Сарајево. А председавајући Председништва БиХ је почасну гарду и турског председника подравио са „Мерхаба аскер“. У Анкари је све изгледало као песма.

„Мали путеви, које Босна и Херцеговина има, увек су служили да људи оду. А великим путевима, какви су ауто-путеви, људи долазе и враћају се“, рекао је тада Додик.

А онда је у Босни и Херцеговини свако отишао својим путем. Меморандум, који по правној форми није обавезујући, једини је документ који Босна и Херцеговина има о изградњи овог ауто-пута. Траса је начелно договорена, али још се прецизно не зна куда ће ићи ауто-пут, ко ће бити извођач радова, нити ко ће све то да плати.

„Не знамо ни начин финансирања, да ли је то кредит, зајам или неки финансијски аранжман склапамо са турском државом. Да ли тај новац дају турске банке, да ли за њих гарантује Турска или тај новац можда даје из свог буџета“, пита се Синиша Вукелић, уредник портала Капитал.

Са друге стране границе, у Србији, ствари су нешто јасније. Заштитни шлем и прслук требало је крајем августа у Сремској Рачи да носи Реџеп Тајип Ердоган и тиме званично отвори радове на изградњи дела ауто-пута кроз Србију.

Ердоганова посета је одложена. Али и без Ердогана и без овог споразума у Србији су почели припремни радови на изградњи прве деонице, од Сремске Раче до Кузмина. Турски кредит и српски буџет граде деоницу Сремска Рача – Кузмин

Радови се финансирају из буџета Републике Србије. Ове године за то је издвојено више од четири милиона евра. Наставак радова финансираће се из кредита. Међутим, још није познато по којим условима ће се Србија задужити код турских банака. У селу Кузмин, турска компанија Ташјапи већ је поставила машине и опрему.

„План је да се ова деоница заврши за две и по године. То ће, наравно, бити још прецизније дефинисано након што буду дати пројекти за извођење“, каже Јусуф Пехливан, координатор овог пројекта.

Миодраг Поледица, државни секретар у Министарству саобраћаја, инфраструктуре и грађевинарства, каже да је Србији циљ да се повеже са свим градовима у окружењу.

„Сарајево је велики град са којим треба да имамо добру ауто-путску конекцију и то нам је циљ да урадимо“, истиче Поледица.

У Србији овај ауто-пут има два крака. Први од Сремске Раче води према Кузмину. У Босни и Херцеговини траса, за сада, начелно, иде преко Бијељине, затим према Брчком, и од Лончара према Тузли до Сарајева. Други део трасе Иде преко Пала, Рогатице, Вишеграда, где се прави веза за Горажде. У Србију ће ауто-пут улазити код Котромана, иде до Пожеге, где би требало да се споји са ауто-путем Милош Велики.

Неђо Трнинић, министар саобраћаја и веза Републике Српске, каже да му је приоритет повезивање Београда са Сарајевом и Бањалуком.

„Нажалост, ту имамо пар потешкоћа. Те потешкоће се огледају у томе што још није потписан међудржавни споразум о изградњи моста на реци Сави у месту Рача, неких 300 метара низводно од постојећег. То је горе на Савету министара пошто имамо проблем са формирањем централне власти. Али има најава да ће то бити готово до краја месеца“, тврди Трнинић.

Када овај коридор мира буде завршен, биће то први ауто-пут који ће повезати Београд и Сарајево. Директна веза са Бањалуком, бар за сада, није предвиђена. И најбрже ће се у Бањалуку стизати као и до сада, преко Хрватске.

Миодраг Поледица, државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, каже да, када је о нашим потезима реч, „нема грешке“. Поготово зато што је деоница од Сремске Раче до Кузмина дуга 17 километара, а њоме се повезујемо са Бијељином, која је велики економски центар у Републици Српској.

ПРИЈЕДОР БАЊАЛУЦИ БЛИЖИ ОД БЕОГРАДА
И у Републици Српској воде се велике расправе. Тамо почиње градња ауто-пута према Приједору. Када се заврши ауто-пут Београд-Сарајево, од Брчког до Добоја неће бити ауто-пута. А то је најкраћи пут ако се из Београда крене за Бањалуку. Зато се сада у Бањалуци расправља да ли им је преча веза са истоком, односно Београдом, или западом, односно Приједором.

„То је наишло на велике критике. Реч је о малом градићу који би могао одлично, ефикасно и много јефтиније да се повеже брзом цестом. Међутим, одлучило се да то буде ауто-пут у пуном профилу. Многи сматрају да је то због Додиковог коалиционог партнера Марка Павића“, каже Синиша Вукелић, уредник портала Капитал.

Марко Павић већ је за тамошње медије негирао да је ову трасу кројила политика. Економски интерес налази у чињеници да је Приједор велики град. А министар саобраћаја Неђо Трнинић, иначе члан Павићевог Демократског народног савеза (ДНС), тврди да Бањалука паралено може да се повеже и са Приједором и са Београдом.

 

Насловна фотографија: topportal.info

 

Извор РТС/Б92, 12. септембар 2019.