Si-En-En: Kina ima novog saveznika u Evropi, to je – Srbija

SAD nije jedina zemlja zabrinuta zbog kineskih investicija u Srbiju. Postoji i značajna zabrinutost u Evropskoj uniji

Velika železara vidljiva je kilometrima oko Smedereva jer u nebo iznad Srbije izbacuje oblake gustog crnog dima. Stara više od 100 godina, ova železara kucajuće je srce grada, smeštenog na obalama Dunava.

“Da Kinezi nisu kupili železaru, sada bismo ovde imali haos. Kad ne bi bilo Kineza, ne znam kako bi ovi ljudi preživeli”, za Si-En-En govori Ljubiša Stojiljković, stanovnik Smedereva, prenosi Index.hr.

Železara se krajem 90-ih borila za opstanak, a kompanija Ju-Es stil kupila ju je 2003. godine za 33 miliona dolara. Manje od 10 godina kasnije, u senci globalne krize, železara je prodana. Kina se pojavila 2016. godine. HBIS grup ili Hestil grup, državna kompanija za proizvodnju gvožđa, kupila je železaru za 52 miliona dolara i obećala da će investirati još deset miliona. Od 66.000 stanovnika Smedereva, prema podacima iz 2011. godine, njih 5.000 radi u železari.

Radi se o malom delu rastućih kineskih investicija u Srbiji, koja se nekad smatrala najboljim kineskim prijateljem u Evropi. To je prijateljstvo danas još čvršće. Peking je u Srbiju od 2011. godine, prema podacima američke ambasade u Beogradu, poslao oko četiri milijarde dolara investicija, uglavnom iz državnih kompanija, što otprilike odgovara američkim investicijama u ovu zemlju zapadnog Balkana.

Osim toga, Kina je obećala još pet milijardi dolara u zajmovima i regionalnim infrastrukturnim projektima, objasnila je Rojtersu, ministarka Zorana Mihajlović. Projekti uključuju obnovu autoputeva, železnica i industrije.

SAD i Evropa gledali su kako raste kineski trag u Srbiji, te kako se Beograd okreće od svojih tradicionalnih saveznika na zapadu prema novom prijatelju s Istoka. Na vratima Evropske unije, Srbija je jasno stavila do znanja da je ulazak u EU jedan od njenih strateških ciljeva, ali nedavni potezi Beograda dovode u pitanje te namjere.

“Pokušavamo ih podržati u kretanju u jednom smeru. Morali bi biti oprezni u odabiru smera”, rekao je Si-En-En-u američki ambasador u Srbiji Kajl Skot.

Kineska kompanija koja je privukla najviše pažnje SAD-a je Huavej, najveći svetski proizvođač telekomunikacione opreme. Huavej je postavio bezbednosne kamere u Beogradu, u sklopu inicijative “Sigurni grad”, a postoje planovi i da Huavej izgradi 5G mrežu u Srbiji, uprkos zabrinutosti američkih sigurnosnih agencija zbog kineske kompanije, koja to odbacuje.

Američke vlasti su zabranile američkim kompanijama da koriste Huavejovu opremu, ali takve zabrane u Evropskoj uniji nema. Nemačka, Italija, Francuska i Velika Britanija izrazile su na različitim poljima želju za saradnjom s Huavejom na sledećoj generaciji 5G usluga.

SAD nije jedina zemlja zabrinuta zbog kineskih investicija u Srbiju. Postoji i značajna zabrinutost u Evropskoj uniji, najvećem investitoru u Srbiju, koja je veći deo bliske prošlosti sprovela pokušavajući da postane članica. Kao što je zamenik premijerke Ivica Dačić početkom ove godine rekao novinarima, odnosi Srbije i Kine “nisu dočekani s entuzijazmom u Briselu”.

Ekonomski se Srbija oslanja na Evropu u većem delu svoga izvoza i najviše investicija u Srbiju dolazi iz Evrope. Mnogi Srbi nikad nisu SAD-u i Evropskoj uniji oprostili NATO-ovo bombardovanje 1999. godine kao odgovor na etničko čišćenje na Kosovu. Neke zgrade, uništene u bombardiranju, prazne su i danas te podsećaju na borbe.

Jedna od meta u bombardovanja bila je ambasada Kine u Beogradu. SAD su tvrdile da je to bila greška, ali ni Srbija, ni Kina nisu poverovale u to objašnjenje. Danas na mestu nekadašnjeg kineske ambasade Peking gradi svoj najveći kulturni centar u Evropi. Srbija je oduvek pokušavala da balansira između glavnih svetskih sila, Rusije, Evrope i SAD-a. Sada je u tu ravnotežu ušla i Kina.

Na pitanje koga Srbi vide kao boljeg prijatelja, ambasador Skot nije oklevao: “Apsolutno bi odgovorili da je to Kina i to me ne iznenađuje. To se može videti i u anketama, to je deo medijskog okruženja. Videćete da Kina dobija 50 pozitivnih članaka na jedan neutralni, dok zapad dobija jedan neutralni tekst na 25 negativnih”.

 

Izvor Indeks/B92, 16. septembar 2019.