Koliko je ozbiljan raskol u Erdoganovoj partiji?

AKP su ranije napuštale „sitne ribe”, a sada joj prvi put okreću leđa kadrovi koji su, zajedno sa Erdoganom, stvarali stranku

Bivši premijer Ahmet Davutoglu napustio je vladajuću Partiju pravde i razvoja (AKP) i najavio osnivanje svog „političkog pokreta”. On je za sobom povukao i šest funkcionera stranke koji su takođe krajem sedmice vratili partijske knjižice.

„AKP više nije ono što je godinama bila. U njoj nije moguće normalno raditi dok je pod sadašnjom klikom koja svaku kritiku naziva izdajom”, objašnjava svoj potez Davutoglu, bivši šef turske diplomatije i premijer koji je dve godine bio i na čelu AKP.

On je kritikovao predsednika Tajipa Erdogana zato što je u martu poništio lokalne izbore u Istanbulu, na kojima je, u ponovljenom glasanju, ubedljivo pobedila opozicija. Digao je glas i protiv nedavne smene trojice redovno izabranih gradonačelnika u mestima na istoku zemlje koji su navodno sarađivali sa „kurdskim teroristima”. Na njihova mesta po kratkom postupku dovedeni su vladi odani ljudi.

Disidenti kritikuju Erdogana da vodi „porodičnu kadrovsku politiku”. On na ključne položaje postavlja ljude koji su mu sve aminuju (ministar finansija je njegov zet Berat Albajrak), a ne one koji su za to sposobni. To je dovelo do improvizacija u ekonomiji: visoke stope inflacije, povećanja nezaposlenosti i pada kursa nacionalne valute. Strani investitor su počeli da zaobilaze Tursku što ranije nije bio slučaj.

„AKP nije partija jedne ličnosti, jedne familije, jedne grupe građana. Državne strukture i porodične veze moraju biti razdvojene”, ističe Davutoglu. U AKP kažu da je odlazaka iz stranke bilo i ranije, ali disidenti nisu uspeli da potkopaju njene vodeće pozicije u parlamentu. Erdogan partijskim protivnicima poručuje: „Oni nikada neće uspeti da nas pobede. Onima koji napuste naš voz više nikada neće biti dozvoljeno da se vrate”.

AKP su ranije napuštale „sitne ribe”, a sada joj prvi put okreću leđa kadrovi koji su, zajedno sa Erdoganom, stvarali stranku, koji su godinama vedrili i oblačili u Turskoj. Davutoglu je bio šef diplomatije, premijer i dve godine lider AKP. Sredinom 2014. podneo je ostavku na te funkcije zbog sukoba sa Erdoganom, jer nije podržao njegov predlog o uvođenju predsedničkog sistema vladavine, što je šefu države dalo neograničenu vlast. Sve do sada on je bio „običan” član stranke i tek kada je protiv njega pokrenut disciplinski postupak za izbacivanje iz AKP, on je sam poručio – zbogom.

Davutoglu nije jedini. Zbog „dubokih razlika s Erdoganom” to je krajem jula uradio i Ali Babadžan, jedan od osnivača AKP, koji je godinama bio ministar finansija i potpredsednik vlade. Najavio je da će do kraja godine osnovati stranku koja će u svom program imati izborne principe AKP. Lokalni mediji tvrde da ga podržava Abdulah Gul, bivši šef države, koji se takođe razišao sa Erdoganom iako su godinama bili bliski partijski saradnici i, kako se verovalo – prijatelji.

Predsednik Erdogan, koji je na vlasti od 2003. godine, prvi put se u karijeri suočio sa ozbiljnim izazovima, iako se sve do skoro činilo da sve konce drži u svojim rukama. To su potvrdili i nedavni lokalni izbori. On je u koaliciji sa desničarskom Partijom nacionalističkog pokreta osvojio ukupno 51 odsto glasova, ali bila je to „gorka pobeda”, jer nema gradonačelnike u najvećim gradovima: Istanbulu, Ankari i Izmiru. Nedavno je povukao čudan potez koji je izazvao kritike u zemlji i svetu: pod optužbom da sarađuju sa „kurdskim teroristima” smenio je gradonačelnike Dijarbakira, Vana i Mardina, za koje je na lokalnim izborima pre pola godine glasala opozicija. U javnosti se već spekuliše da se tu neće zaustaviti, da je sledeći na udaru Ekrem Imamoglu, gradonačelnik Istanbula. Teško je poverovati da će se Erdogan usuditi da povuče taj potez, ako ništa drugo ono zbog reagovanja međunarodne javnosti.

Nedodirljivi Erdogan (66) ne priznaje svoje greške iako se očigledno protiv njega širi front u sopstvenim redovima. On će morati da povuče radikalne kadrovske poteze, ukoliko za to još ima snage, pošto je već u godinama. Povoljna okolnost za njega je to što se redovni parlamentarni i predsednički izbori održavaju tek za četiri godine.

 

Autor Vojislav Lalić

 

Naslovna fotografija: AFP/Getty Images

 

Izvor Politika, 16. septembar 2019.