Дојче веле: Да ли је Метју Палмер „Холбрук за 21. век“

Палмер познаје Балкан као мало ко у политичком Вашингтону. Београд је био његова прва станица у иностранству као младог дипломате

Пореде га са Холбруком, зову „српским зетом“, питају се да ли из Вашингтона доноси чаробни штапић за Балкан. Ко је Метју Палмер, нови изасланик Стејт департмента за регион и да ли је себе већ описао у својим трилерима?

„Холбрук за 21. век“ – тако је београдски недељник Време описао Метјуа Палмера. Подсећање на легендарног америчког посредника из деведесетих који је упорношћу, претњама бомбама и неуморном обрадом играча са свих страна наметнуо мир у Босни.

То што је амерички државни секретар Мајк Помпео свог високог чиновника Палмера додатно именовао за специјалног представника за Западни Балкан више је од симболичне политике. Одмах по именовању је виђени дипломата пропутовао жаришта региона и тако јасно ставио до знања да – осим ЕУ, Русије, Кине и Турске – и Сједињене Државе убудуће имају шта да кажу на Балкану.

Па ипак, може се сумњати да ће Американци преузети палицу у балканској политици како је то било у време Холбрука.

МАЈСТОР КРИМИЋА
Америчка јавност зна Палмера пре свега као писца. Већ је његов отац Мајкл био познат као аутор популарног трилера, а брат Данијел пише научну фантастику. „Заплети, приче, технике приповедања – о томе се код куће причало за столом“, испричао је Метју Палмер једном.

Дипломатски кримићи Метјуа Палмера пажљиво се читају и у Стејт департменту из страха да би негде могао да помеша реалност и фикцију те да угрози америчке интересе.

Палмер делује доброћудно и повучено. Већ га тај карактер разликује од разгртача Холбрука. Али још више га разликује окружење. Време великих дипломата које је још цветало код Била Клинтона и Џорџа Буша млађог, изгубило је сјај још током ере Барака Обаме, а под Доналдом Трампом се потпуно угасило.

Метју Палмер зна та времена – био је штићеник Клинтонове шефице спољних послова Мадлен Олбрајт, а затим је саветовао млађег Буша. У пет успешних трилера које је објавио практично успут пружио је дубоке увиде у Бушова размишљања. Један од његових дипломатских кримића у којој се ликови боре са својим мислима чак носи наслов Америчка мисија.

Палмер познаје Балкан као мало ко у политичком Вашингтону. Београд је био његова прва станица у иностранству као младог дипломате још 1993. године. Затим се више интересовао за Далеки исток, учио је јапански. Након станица у Африци, Азији и Кипру вратио се на Балкан баш као јунак његовог трећег романа Вук из Сарајева којем грозоте Сребренице не дају мира.

Палмер је у Београду упознао супругу са којом проводи највеће делове одмора у кући на црногорском приморју. Српски шеф дипломатије Ивица Дачић је већ назвао Палмера „српским зетом“ и уз смех присутних поручио да од њега не очекује много, али да много очекује од његове супруге.

СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТ ПОНОВО ВУЧЕ КОНЦЕ?
Тек треба да се види да ли је добро познавање региона предност или мана Метјуа Палмера. Традиционално оштра београдска јавност је подељена: она у „зету“ донекле види природног савезника, али и неког ко вуче све конце. Палмеру се већ пребацује да се снажно умешао у стварање влада у Београду и Приштини, чак и да је помогао при формирању свемоћне Српске напредне странке.

Последњих месеци су балканску политику САД превашодно одређивали председник Доналд Трамп и његов саветник за националну безбедност Џон Болтон. После једне изјаве Болтона и писама Доналда Трамп упућених Александру Вучићу и Хашиму Тачију остао је утисак да Бела кућа нема ништа против промене граница. То је наишло на ужас познавалаца Балкана и посебно Немаца.

Али од када је Болтон напустио администрацију прошле седмице, сви опет, када је у питању Балкан, гледају ка Стејт департменту. Палмер не би могао бити различитији од Болтона. Метју Палмер је интелектуалац са источне обале, познат је као љубитељ песама Ђорђа Балашевића, и свакако није идеолошки Републиканац који одбија мултиетничке концепте и верује само у робусне националне државе. Но још није познато клако ће се позиционирати у осетљивом питању промене граница.

Његов списатељски концепт је, како откривају трилери, уједно и политички – у центру су моћници, а не структуре или неухватљиви интереси целих народа. Палмеру ће се на Балкану посебно обрадовати политичари који воле игре моћи.

 

Аутор Норберт Мапес-Нидик 

 

Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб

 

Извор Дојче веле, 18. септембар 2019.