Атлантик: Седам питања на која Трамп мора одговорити пре напада на Иран

Атлантик пише о седам горућих питања на која администрација председника САД треба да одговори пре него што донесе одлуку о нападу

Амерички председник Доналд Трамп је истакао да су САД спремне да одговоре на нападе на саудијске нафтне погоне. Ипак да би Трамп напао Иран, мора добити одобрење Конгреса.

Амерички магазин Атлантик пише о седам горућих питања на која администрација председника САД треба да одговори пре него што донесе одлуку о нападу, преноси Avaz.ba.

1. Јесмо ли сигурни да је Иран крив за напад?

Иако се претпоставка да је Иран одговоран за напад чини као најлогичније објашњење, имајући у виду крајњу непоузданост Трамповог председавања и владе коју води Мухамед бин Салман, било би мудро да влада сачека и утврди чињенице пре него што окриви Иран за овај напад.

Стога се намеће питање: колико су амерички аналитичари сигурни да је напад изведен према налогу Техерана, а не на основу одлуке иранског опуномоћеника који делује у складу са сопственим интересима?

2. Шта је с поштовањем обавеза из споразума?

Постоји низ споразума, формалних и неформалних, на које су се обавезале Сједињене Америчке Државе и Саудијска Арабија, а неки датирају још од чувеног састанка бившег америчког председника Френклина Рузвелта и саудијског краља Абдула Азиза ибн Сауда у фебруару 1945.

Ипак, две земље се никада нису обавезале на безусловни међусобни споразум о одбрани, на начин на који су, рецимо, то учиниле САД и Јапан. Када је Садам Хусеин извршио инвазију на Кувајт у августу 1990. године, Сједињене Америчке Државе јасно су ставиле до знања да ће напад на Саудијску Арабију изазвати одговор Америке.

Међутим, одлука је у то време донесена на темељу тога да су у питању амерички интереси и није проистекла из америчке посвећености било каквом споразуму с краљевином који би то налагао.

3. Да ли је Конгрес то одобрио?

Било која војна акција САД у иностранству пре свог почетка мора добити одобрење од Конгреса. Бивши амерички председник Џорџ Буш два пута је тражио и добио конгресно одобрење за употребу силе: први пут за покретање рата у Авганистану, а други пут пре рата у Ираку.

Атлантик пише и да би било какав напад на Иран, као одговор на напад на Саудијску Арабију, носио са собом огромне финансијске трошкове за САД, а вероватно би прерастао у рат широких размера на разним ратиштима широм света, укључујући и кибернетичко ратовање.

4. Служи ли одговор америчким националним интересима?

Оружани напад на америчког савезника не захтева сам по себи амерички одговор. На одлуку САД да ли ће интервенисати утиче више фактора, а на првом месту се налазе властити интереси Америке.

Постоји низ питања која америчке администрације постављају пре доношења одлуке у вези с тим, као што су: Може ли се овај савезник сам бранити? Постоје ли решења која нису војна? Колико су напади угрозили интересе САД?

5. Који су циљеви?

Ако је циљ војног одговора кажњавање Ирана због његовог недоличног понашања, онда Техеран већ плаћа за своје поступке кроз санкције које му је Америка наметнула, пише овај магазин.

Трамп је често говорио како је примарни циљ његових политика према Ирану спречавање Техерана да набави нуклеарно оружје. Ако је то циљ, онда то захтева прибегавање дипломатији и тражење новог споразума који ће заменити нуклеарни споразум који је Трамп поништио.

6. Ко доноси одлуке?

Овај магазин запитао се и ко поставља питање ко доноси одлуке у Белој кући под Трамповом администрацијом, коју карактеришу хаос и неефикасност.

Треба истаћи и контрадикторност одлука америчког председника. Наиме, аутор је цитирао Трампове изјаве у којим је у јуну нагласио како је спреман сести за преговарачки сто с Ираном без предуслова.

Државни секретар Мајк Помпео потврдио је ту понуду на конференцији за новинаре прошле седмице. Међутим, Трамп је на свом профилу на Твитеру пре неколико дана демантовао да се икада разматрало питање тих разговора.

7. Које је становиште?

На крају, у тексту магазина Атлантик стоји да се не може са сигурношћу тврдити да су америчке политике у време Трампа вођене само у интересу Сједињених Америчких Држава, с обзиром на доток средстава из Залива Трамповој организацији и члановима његове породице од 2016. године.

Истакао је како постоји могућност да су приликом доношења одлука у време Трампа приватни интереси били од пресудног значаја.

 

Насловна фотографија: AP Photo/Pablo Martinez Monsivais

 

Извор Avaz.ba/Б92, 19. септембар 2019.