Kineski mediji u tihom globalnom pohodu

Tihi medijski rat Pekinga postaje sve jači iz meseca u mesec, dok se zapadne službe uglavnom bave prevencijom ruskog medijskog uticaja

Peking širi svoju sposobnost da utiče na društva širom sveta putem upotrebe meke moći. To najbolje ilustruje njegova Inicijativa pojas i put, ali postoji još jedan skriveniji napor koji se odvija sa strane, a koji potencijalno može imati velike implikacije na kinesku spoljnu politiku – rastući uticaj Pekinga u zapadnoj štampi. Kineske državne medijske kompanije produbljuju integraciju sa zapadnim medijskim kućama, ostvarajući iznenađujuće visok uticaj.

Komunistička partija Kine je proširila napore da utiče na rasprave o Kini izvan svojih granica, pokušavajući da suzbije kritike i natera međunarodne medije da izveštavaju o Kini u pozitivnom svetlu. Godine 2018, Sinhua, najveća kineska novinska agencija, objavila je da je proširila saradnju sa američkim informativnim servisom Asošiejted presom (AP). Sinhua je saopštila da su dve novinske agencije uspostavile široku saradnju u oblastima kao što su novi mediji, ekonomske informacije i primena veštačke inteligencije.

OBUKA STRANIH NOVINARA
Tada je Komisija za američko-kineska ekonomska i bezbednosna pitanja upozorila da se Sinhua ubrzano širi na globalnom nivou u nastojanju da diskredituje zapadne medijske kuće. AP je – u odgovoru na kongresnu istragu o obimu sporazuma sa Sinhuom – tvrdio da Sinhua neće uticati na njihovo izveštavanje ili imati pristup osetljivim informacijama u posedu AP-a. U jeku istrage oko ruskog mešanja u američke predsedničke izbore 2016. godine, nijedna američka medijska kuća ne bi naknadno pristala da sarađuje RT-om ili Sputnjikom. S obzirom na zabrinutost oko državnih medijskih kompanija ili onih koje su pod uticajem države, neki članovi američkog Kongresa smatrali su da operacije za širenje uticaja Pekinga u Americi predstavlja sličnu pretnju kao ruska.

Kao i druge moćne države – uključujući, pre svega, Ameriku – i Kina koristi humanitarnu pomoć, kulturno programiranje i medije kako bi poboljšala svoj globalni imidž. Ali za Peking trenutna ofanziva za širenje uticaja ima mnogo veću težinu. Kina može lakše oblikovati globalne narative putem državnih medija koji dosežu do stotina miliona ljudi širom sveta. Ona ulaže novac u medijske kuće poput Kineske globalne televizijske mreže, pretvarajući ih u glavne globalne medijske igrače, kao što je to Rusija učinila sa RT i Sputnjikom. Kineske društvene mreže i platforme za razmenu poruka su se takođe proširile globalno, olakšavajući Pekingu da Sinhua i druge državne medijske platforme budu dostupne većem broju korisnika društvenih mreža izvan Kine.

Poslovni saradnici: Sinhua i Asošiejted pres

Peking takođe nastoji da oblikuje medijsko predstavljanje Kine korišćenjem državnih medija koji obučavaju strane novinare, pogotovo one iz zemalja u razvoju. Na primer, svi reporteri od Jugoistočne Azije do Latinske Amerike su pozvani da posete Kinu i učestvuju u radionicama i kursevima koji nude zvanično viđenje kineske spoljne i ekonomske politike. Štaviše, nedavne kupovine lokalnih medijskih kuća u Južnoj Africi od strane prokineskih poslovnih tajkuna pružaju Pekingu direktan pristup ciljanim tržištima.

FOKUS NA RUSIJU
Prokineski preduzetnici takođe doniraju sredstva uticajnim istraživačkim institutima i univerzitetima u inostranstvu. Kineski projekat Konfucijev institut, koji vodi Ministarstvo obrazovanja, pomaže u uspostavljanju studijskih programa kineskog jezika i kulture na univerzitetima širom sveta, uključujući mnoge u Americi. Iako su neki Konfucijevi instituti imali određenog uspeha, u pojedinim zemljama javila se odbojnost prema njima, jer su doživljeni kao pokušaj jačanja uticaja kineske Komunističke partije. Tamo gde su bili uspešni, neki od instituta su ne samo promovisali studije kineskog jezika i kulture, već su na nekim univerzitetima stvorili klimu autocenzure oko pitanja koja se smatraju osetljivim za Peking. Na primer, u izveštaju Nacionalnog udruženja stipendista za 2017. godinu zaključuje se da je otvaranje više od stotinu Konfucijevih instituta u Sjedinjenim Državama uticalo na to da se škole autocenzurišu u vezi sa programima koji se tiču Tajvana, Tibeta i slamanja protesta na Tjenanmenu 1989. godine.

Širom sveta se, takođe, stvara sve više prokineskih istraživačkih instituta, od kojih su neki direktno finansirani od strane vlade, a neki od strane prokineskog biznis sektora. Nigde Kina nije bila uspešna u širenju istraživačkih institucija i poslovnih organizacija kao u Jugoistočnoj Aziji. Na Tajlandu, na primer, kineska ambasada je uspostavila bliske veze sa nekoliko uglednih poslovnih i kulturnih organizacija koje su, u protekloj deceniji, postale stalni zastupnici pekinških političkih ciljeva u kraljevini i širom regiona. U međuvremenu, 2017. godine, nemačka vlada je optužila Peking da je koristio Linkdin i druge društvene mreže za targetiranje više od 10.000 njenih građana na koje će vršiti uticaj i koje će eventualno regrutovati za obaveštajne operacije, uključujući i zakonodavce i druge zaposlene u vladi. Kina je navodno imala ljude koji su igrali ulogu lovaca na glave i lidera istraživačkih insitituta, koji bi nudili putovanje u Kinu sa plaćenim troškovima i sastanke sa uticajnim klijentima kao način da se namame lakoverni Nemci.

Tačno je da mnoge zemlje troše novac na projektovanje meke moći na sličan način. Izazov je napraviti razliku između benignih načina kulturne i političke promocije i direktnijeg i potencijalno štetnijeg vršenja uticaja i mešanja. Iako su mnoge zapadne obaveštajne službe fokusirane na informacioni rat sa Rusijom, relativno malo njih posvećuje sličnu pažnju operacijama za širenje kineskog uticaja i načinima na koje Peking projektuje moć u inostranstvu. Međutim, moglo bi se lako reći da su operacije za širenje uticaja Pekinga daleko važnije, uzevši u obzir da je ovo vek Kine.

Otvaranje Konfucijevog instituta u Banjaluci, 21. januar 2018. (Foto: Anadolija)

Dok su zapadne medijske kuće zaokupljene projektovanjem vizije protesta u Hongkongu ka ostatku sveta, Kina tiho, iza kulisa, radi na kreiranju alternativnog narativa koji je u skladu sa alternativnim svetskim poretkom koji je u procesu izgradnje. Taj narativ prikazuje sliku Kine koja je snažna, nesebična i ne želi ništa drugo nego da živi u harmoničnom svetu. Za Peking, hongkonški borci za slobodu su tek nešto više od gomile izgrednika, i Kina naporno radi na tome da se se svetski mediji povinuju njenom željenom narativu. Mnogi medijski konzumenti iz celog sveta nemaju pojma da je Kina umešana u kreiranje većeg dela poruka koje viđaju na dnevnoj bazi. U međuvremenu, tihi medijski rat koji vodi Peking postaje sve jači iz meseca u mesec. Na kraju će se pretvoriti u nešto daleko vidljivije i izraženije, ali do tada će dobar deo sveta već biti uslovljen da prihvati kineski pogled na svet.

 

Danijel Vagner je izvršni direktor kompanije za procenu rizika Country Risk Solutions i autor knjige „Kineska vizija: Kineski krstaški rat za stvaranje sveta po sopstvenom modelu“.

 

Preveo Radomir Jovanović

  

Izvor The National Interest