Ljajić: Srbija ne ulazi u Evroazijsku uniju, potpisujemo trgovinski sporazum

Nije to nikakav novi SSP, nema politike, samo trgovina

Srbija ne ulazi u Evroazijsku ekonomsku uniju (EAEU), kako se to ovih dana spekuliše u domaćim i regionalnim medijima, nego potpisuje sporazum o slobodnoj trgovini kakav smo i do sada imali s Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom. Onakav kakve imamo s Turskom ili državama Cefta, kaže za „Politiku” Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija. Evroazijska unija se u međuvremenu proširila i na Jermeniju i Kirgiziju i donela je odluku da ujednači ugovore o slobodnoj trgovini s trećim zemljama, među kojima je i Srbija.

– Nije to nikakav novi SSP, nema politike, samo trgovina. Unutar Evroazijske unije odlučeno je da započne unifikacija svih sporazuma o slobodnoj trgovini koje su ranije imali s trećim zemljama. Da je Srbija rekla da ne želi da potpiše ugovor, naš sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom bi bio doveden u pitanje. Ovaj sporazum ne potpisuje samo Srbija nego i sve druge zemlje koje su imale ugovore o slobodnoj trgovini sa članicama EAEU – objašnjava Ljajić.

Novi dokument koji će, kako je planirano, biti potpisan 25. oktobra zameniće postojeće dogovore, biće proširen i spisak roba jer će listi bescarinskih proizvoda biti dodati sir, alkohol i cigarete. Kako su to ranije saopštili iz Ministarstva trgovine, veliki broj proizvoda se već nalazi na bescarinskom režimu, a ovim sporazumom dodaju se i neograničene količine kozjeg i kravljeg sira, sve vrste voćnih rakija, 2.000 tona cigareta, 400 tona polutvrdog kravljeg sira i 90.000 litara vinjaka. Sporazum o slobodnoj trgovini će srpskoj privredi omogućiti pristup tržištu od 180 miliona ljudi, tj. zemljama čiji ukupni bruto domaći proizvod premašuje 1.900 milijardi američkih dolara.

Ljajić kaže da će Srbija, kada se pridruži zajedničkom evropskom tržištu i uđe u Evropsku uniju, morati da raskine ovaj trgovinski sporazum kao i sve druge postojeće ugovore o slobodnoj trgovini, i one koje u međuvremenu zaključi.

– Ova pravila su jasna i važe za Srbiju kao i za sve ostale zemlje. Mi imamo pravo da potpisujemo trgovinske sporazume sve dok ne postanemo članica Evropske unije. Tek kada uđemo u EU, ovi ugovori prestaju da važe, a naša zemlja ulazi u evropski trgovinski režim. Od tog trenutka sporazumi koje Evropa ima s trećim zemljama počinju da važe i za nas – kaže Ljajić.

Prema podacima zvanične statistike, Srbija je prošle godine u pet zemalja članica Evroazijske unije izvezla robu u vrednosti od 1,1 milijardu dolara, dok je uvoz bio vredan 2,25 milijardi dolara. U prvih šest meseci 2019. godine razmena Srbije sa zemljama Evroazijske unije bila je vredna 1,7 milijardi dolara, što je oko 10 odsto više u odnosu na isti period 2018.

Na ova tržišta najviše smo izvozili jabuke, hulahop čarape, gume za automobile, hartiju, karton, lekove, podne pokrivače, ali i cirkulacione pumpe za grejne sisteme i razne vrste cevi. Iz zemalja Evroazijske unije najviše nam stižu nafta, gas, rude gvožđa i bakra, ali i aluminijum, žica od rafinisanog bakra, delovi aviona i helikoptera…

 

Izvor Politika, 24. septembar 2019.

Pratite nas na YouTube-u