Весна Пешић: Два проблема с Мекалистеровим планом

Борба за демократију ће морати да се води „самостално и унутрашњим снагама и то веома конкретно и снагом млађих генерација”

Покрет слободних грађана (ПСГ) се досетио да пише писмо ЕУ да посредује између власти и опозиције око изборних услова. Није се дуго чекало на одговор који је стигао на праву адресу – председници Скупштине Маји Гојковић. Писмо је послао досадашњи представник ЕУ за Србију Мекалистер, који је изнео свој предлог да се међустраначки дијалог води у Скупштини у две фазе – пре и после избора. Пре избора би се водио у парламенту под окриљем Маје Гојковић, што су, како он каже, прихватиле и скоро све опозиционе странке и сама председница. Не знам кад то, али добро. Почело би се увежбавањем парламентарне културе у Скупштини; она је заиста преко потребна СНС-у који некултуром намерно разбија ову институцију. У тој културолошкој предфази коју би водила Маја Гојковић морамо се сетити Маркса и запитати се „а ко ће да васпитава васпитачицу“.

Кад се прође курс парламентарне културе, Мекалистер предвиђа серију округлих столова на којима би учествовале све парламентарне странке (оне непарламентарне не помиње) које то желе, док би копредседавајући били Маја Гојковић и један представник Европског парламента (ЕП). У серији округлих столова би учествовали лидери парламентарних странака, плус један посланик (чији посланик, не каже се) и један представник особља Скупштине. Не искључује се ни учешће стручњака, уколико је потребно; можда би ОЕБС могао бити користан око реформи изборних закона. Разговарало би се реално, фокусирано и практично о унапређењу изборних услова (да их не набрајам). Предлаже се да се у тој фази одрже три међустраначка дијалога, од септембра до децембра, те затим спроведе надзор над применом договореног до одржавања избора. После избора би дошло до друге фазе међустраначког договора, око етичког кодекса, стицања поверења у процедурама и праксама, а помиње се и да би ЕП посредовао у Жан Моне формату, но то је сувише далеко да бисмо коментарисали.

Мекалистеров план изазива многе недоумице, али најважнија су два проблема. Као прво, овај процес „унапређивања изборних услова“ растегао би се практично до нове године (у децембру би се одржала трећа међустраначка дебата), што значи скоро до расписивања избора који би се одржали у марту или почетком априла. Док би се одвијале серије округлих столова, не предвиђају се никакве промене у понашању Вучићеве корумпиране државе, што значи да би се све време, до расписивања избора, наставило дивљање таблоида – Информера, Ало, Телеграфа, Курира, Блица, Политике, а још драматичније би се дивљало на РТС-у, Пинку, Хепију, Првој и осталим националним и локалним ТВ станицама. Цела та страховита машинерија наставила би пљување по опозиционим лидерима, измишљале би се афере на које не може да се одговори, а Вучић би од јутра до мрака ординирао на свим тим местима (а знамо да је марљив и креће од јутра а завршава у поноћ) и тако би се све у шеснаест одрадила медијска СНС/Вучић кампања, за коју већ знамо да је тотално бескрупулозна. И наводна забрана функционерске кампање не би кренула одмах, него тамо пред изборе, а пре тога би се мирно одвијала као и до сада, на челу са Вучићем.

Зато се као следеће питање поставља чему служе ти опозиционари из свих странака који, док СНС дивља у кампањи, за то време седе са „нашом Мајом“ за округлим столовима? Мени изгледа да ће то време бити резервисано за наивчине, fake опозиционаре и странке које би покушале да профитирају тако што би неке друге странке одбиле Мекалистерову процедуру, а оне би се онда докопале посланичких мандата, плата и државне апанаже, а и представљања у јавности за неке нормалне изборе до којих једном мора доћи. Мекалистерова процедура припремања „унапређених изборних услова“ (а ја мислим да се припремају само мање лоши услови) заиста није добро замишљена. Он је требало да тражи да власт одмах отвори РТС за опозицију, као и друге ТВ куће са националном фреквенцијом, да би се уопште могло разговарати о законитим изборима. Морало би да се размонтира Вучићево медијско царство, које се ове године надоградило и сумњивом Телекомовом куповином Коперникуса, па онда и Прве и бивше Б92, чиме је Вучић покрио све ТВ куће са националном фреквенцијом. Тим пословима би одмах и сада морало да се позабави тужилаштво, а ТВ куће отворе за све политичке субјекте. Таблоди би морали бити одмах остављени без финансијске помоћи државе; неки би се одмах угасили, али у сваком случају се више не би уређивали у Вучићевом кабинету и просторијама његових саветника. Та наказна медијска зградурина би морала да се сруши, односно потпуно трансформише и уреди, а то не могу да учине замишљене „серије округлих столова“. Морале би да се активирају мртве институције и правосуђе, што за сада није на дневном реду „округлих столова“.

Да ли би се од Мекалистеровог плана могли очекивати фер и слободни избори, а затим и напредак у погледу сређивања и функционисања нашег друштва у свим кључним сегментима? На прво питање око изборних услова, велики искорак би био да промене почну одмах и сада; није потребно више од недељу дана да се формулишу нови програми у ТВ кућама у којима би једнако место и време припадали опозицији. Ако Вучић не допусти одмах такве промене које би очигледно потврђивале вољу да избори буду поштени, од „серије дебатних столовима“ би се максимално могло очекивати да избори буду мање лоши, али не и слободни и поштени. Изгледа да то просто неће бити могуће, јер нико не очекује да ће Вучић сам срушити своје медијско царство. Друга фаза, сређивање друштва, треба да се нађе у програмима странака и то заиста очекујемо да чујемо, ако се успоставе бољи медијски услови. Све говори да до тога неће доћи на време и да ће их предухитрити кампања власти која већ тече.

ПСГ је тражио помоћ од ЕУ у посредовању између опозиције и власти око изборних услова и добио је Мекалистерове међустраначке дебатне столове који ће трајати скоро до расписивања избора. Тај предлог показује да Мекалистер не познаје ситуацију у Србији, или да просто навлачи странке на изборе (разбија њихов отпор бојкотом избора) из неких ЕУ интереса да се ти избори одрже уз учешће већине странака, на којима се очекује убедљива победа Вучића. А све то наводно због решавања питања Косова. Утисак је да ће се питање Косова и борба за демократију одвијати на различитим колосецима, и да нису део исте приче чији би се делови поклапали. Борба за демократију ће морати да се води самостално и унутрашњим снагама и то веома конкретно и снагом млађих генерација, док би се Вучићева одисеја око Косова одвијала под утицајем спољашњих фактора – зато се те две приче за сада не поклапају.

 

Извор Пешчаник, 24. септембар 2019.