Hoće li biti ekonomske krize i da li je Srbija spremna?

MMF je izračunao – na svaki pad ekonomije evrozone od jedan odsto, naš ekonomski pad biće četvrtina procenta

Govor američkog predsednika Donalda Trampa na Generalnoj skupštini UN u Njujorku, u kojem je pomenuo društvene mreže, doveo je do pada akcija nekih od najvećih tehnoloških kompanija za čak 56 milijardi dolara. Dalekosežnije posledice na globalnu ekonomiju mogao bi da ima američki trgovinski rat sa Kinom, Bregzit ili nestabilnost na Bliskom istoku. Evropa posledice već oseća i privreda usporava. A kakve posledice mogu biti za Srbiju?

Dok neko remeti Bregzit, nesuglasice Amerike i Kine i izlazak Britanije remete ekonomiju evrozone.

„Rast evrozone znatno se usporio, više nego što smo predviđali. Usporavanje je uglavnom posledica slabljenja međunarodne trgovine u nesigurnom okruženju koje ima veze sa protekcionizmom i geopolitičkim faktorima”, rekao je predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi.

ECB je odavno snizila kamate kako bi podstakla banke da više kreditiraju građane i privredu, podstaknu potrošnju i poguraju rast. Ipak rast je usporen već treću godinu. Svetska banka ove godine prognozira jedan procenat. Ipak, scenario iz 2008. pominje se oprezno.

„Činjenica je da je Italija u recesiji, a Nemačka pred recesijom”, naveo je glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović.

„Još uvek nema takvih procena da bi mogla biti kriza tih razmera”, naveo je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Radovan Kovačević.

Ali ima brige. U Nemačkoj zbog pada indeksa poslovne aktivnosti na najniži nivo za deset godina.

„Za Srbiju je to bitno jer su srpske firme, pogotovo strane, dobavljači velikih sistema, naročito u auto-industriji, nemačka auto-industrija smanjila je proizvodnju za milion automobila, to je jedan od najvećih šokova, oni su na nivou iz 2009. godine”, naveo je Šestović.

MMF je izračunao – na svaki pad ekonomije evrozone od jedan odsto, naš ekonomski pad biće četvrtina procenta.

„Za nas to znači manji izvoz i manji priliv direktnih stranih investicija. Ključna stvar koju treba da radimo, da tražimo nova tržišta, diversifikacija izvoza je veliki izazov, ući na netradicionalna tržišta Južne Amerike, Afrike, Azije”, upozorava Šestović.

„Usporavanja jeste bilo, u prvih sedam meseci imamo porast od osam odsto, jedino gde se primećuje usporavanje jeste izvoz automobila, i gvožđa, i čelika. Usporavanje investicija u EU je posledica što ni oni nisu sigurni kakve će biti narudžbine za izvoz u SAD”, kaže Kovačević.

Čelik i automobili zauzimaju prva dva mesta na spisku izvozih artikala Srbije. Više od 60 odsto svega što izvezemo ide u Evropsku uniju, najviše u Nemačku, koja nam je najvažniji spoljnotrgovinski partner.

 

Izvor RTS, septembar 2019.