Toma Piketi: Deset tabela za razumevanje nejednakosti

Narednih deset tabela grafički prikazuju problem nejednakosti u poslednjih 250 godina koje je predstavio Toma Piketi u svojoj novoj knjizi

U svojoj novoj knjizi Kapital i ideologija koja izlazi iz štampe u martu 2020. Toma Piketi nam na 1.200 strana daje 160 grafikona pomoću kojih dobijamo nove uvide u problem nejednakosti u poslednjih 250 godina. U nastavku teksta je prikazan deo tih podataka u deset tabela.

Suprotno uvreženom mišljenju, Francuska revolucija nije ukinula visoku koncentraciju bogatstva. Štaviše, pred sam početak Prvog svetskog rata koncentracija bogatstva bila je čak veća nego u doba Starog režima. Prava revolucija odigrala se u 20. veku sa pojavom posedničke srednje klase: tada je 10 odsto najbogatijih osiromašilo u korist 40 odsto stanovništva na sredini lestvice. Ipak, 10 odsto najsiromašnijih nikada nisu imali više od 10 odsto bogatstva.

Globalizacija finansija krajem 19. veka imala je važnu ulogu u koncentraciji bogatstva. Neposredno pred Prvi svetski rat veliki deo bogatstva najbogatijih Britanaca i Francuza činile su njihove investicije u inostranstvu. Ova grupa je pretrpela velike gubitke zbog kolapsa tržišta u međuratnom periodu i regulacije finansija posle 1945. Investiranje u strane zemlje je i danas uobičajeno za Nemačku i Japan, ali je manjeg obima nego u prethodnoj fazi globalizacije.

Pojava posedničke srednje klase u 20. veku može se delimično objasniti padom vrednosti imovine najbogatijih (nekretnine, profesionalni i finansijski kapaciteti). Ratom izazvana razaranja mogu objasniti samo jednu četvrtinu tog pada. Od jedne trećine do jedne polovine može se protumačiti činjenicom da je veliki deo bogatstva najbogatijih bio uložen u državne obveznice čija je vrednost pala gotovo na nulu usled inflacije i jednokratnih poreza. Ostatak pada objašnjava se političkim merama usmerenim na to da se prava vlasnika imovine ograniče (na primer, kontrola rente).

Do uspona posedničke srednje klase dovelo je opadanje vrednosti imovine bogatih, ali i smanjena koncentracija bogatstva. Politike progresivnog oporezivanja uvedene tokom 20. veku primenjivane su sve do 80-ih godina, što je dovelo do redistribucije bogatstva. Potom su fiskalne politike u prilog najbogatijima donele novi rast nejednakosti.

Bogatstvo najsiromašnijih Francuza čini samo novac koji trenutno imaju na računu. Kako se penjemo uz dohodovnu lestvicu, sve veći deo bogatstva čine prvo nekretnine, a zatim i finansijske investicije (akcije, obveznice i slično). Investicije na finansijskim tržištima čine najveći deo bogatstva najbogatijih 1 odsto i čak 86 odsto bogatstva najbogatijih 0,1 odsto. Politike koje smanjuju poreze na finansijske prihode rade u korist onih na samom vrhu.

Tomas Piketi nudi analizu ponašanja glasača prema nivou obrazovanja, dohotku i imovini. On pokazuje da su socijaldemokratske partije u Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD, kao i u mnogim drugim veoma raznolikim zemljama, prošle kroz istu vrstu promene: u periodu od 1950. do 1980. te partije su privlačile glasove najsiromašnijih i najmanje obrazovanih, a onda su postale partije najobrazovanijih.

Prepuštajući najmanje privilegovane glasače njihovoj sudbini, ove partije su se okrenule privatnoj sferi. Fokusirale su se na emancipatorske aspekte svojih programa – svako ima pravo da poseduje imovinu i sačuva je uz zaštitu koju pruža država – ali su zanemarile delove koji generišu nejednakost i dovode do neograničene akumulacije bogatstva u rukama najbogatijih.

U 20. veku zabeležen je jedan od najvećih porasta ulaganja u obrazovanje. Zemlje su postepeno obezbedile punu pokrivenost prvo osnovnim, a onda i srednjim obrazovanjem. Pokazalo se da nije moguće osigurati i visoko obrazovanje za sve. Ali države, naročito socijaldemokratske, nisu nastojale da smanje nejednakosti u mogućnosti pristupu visokom obrazovanju.

Izgleda da je Evropa izgubila privlačnost i da se udaljila od mnogih Evropljana. Na referendumu o Mastrihtskom sporazumu u Francuskoj 1992, pozitivan ishod su osigurali najkvalifikovaniji i najbogatiji glasači. Referendum o evropskom ustavu iz 2005. loše se završio. Francuzi su ga odbili. Evropska unija je izgubila veliki deo poverenja i sada je podržavaju većine samo unutar najbogatijih 20 odsto i najkvalifikovanijih 10 odsto.

Isto se dogodilo u Velikoj Britaniji 2016. Najbogatijih 40 odsto glasali su za ostanak u EU, kao i 20 odsto ljudi sa najvećim prihodima i najvišim obrazovanjem. Zbog nesposobnosti da reaguje na rastuću nejednakost, kao i zbog poteza koji nejednakosti doprinose, EU je izgubila podršku svojih građana.

Posmatrano na duži rok, nejednakost u Francuskoj i ostatku Evrope još nije dostigla nivo iz perioda Belle Époque. Izgleda da je nejednakost danas najveća u regionu Bliskog istoka. Ali istorija pamti i veće razlike: najveća nejednakost zabeležena je u kolonijalnim društvima.

 

Autor Kristijan Čavano

 

Preveo Đorđe Tomić

 

Fotografije u tekstu: Snimak ekrana

 

Naslovna fotografija: Fred Dufour/AFP via Getty Images

 

Izvor Vox Europ, 17. septembar 2019./Peščanik, 27. septembar 2019.