Narodnjaci pobedili na izborima u Austriji, slobodari doživeli krah

Očekuje se da će pregovori o sastavu vlade biti najduži u istoriji austrijske demokratije

Vanredni parlamentarni izbori u Austriji, održani u nedelju, nisu doneli veća iznenađenja. Prema prvim preliminarnim rezultatima, ubedljivi pobednik nedeljnih izbora je Narodna stranka donedavnog kancelara Sebastijana Kurca s osvojenih 38,35 odsto glasova – za 7 odsto više nego na prethodnim izborima 2017. godine.

Slede socijaldemokrati s 21,54 odsto glasova, što predstavlja minimalni rezultat koji bi mogao da obezbedi njihovoj prvakinji Pameli Rendi-Vagner opstanak u čelnoj fotelji stranke, ali i na čelu tima građanske levice u pregovorima o učešću u eventualnoj vladinoj koaliciji.

Slobodari su posle korupcionaške afere „Ibica”, koja je dovela do raspisivanja prevremenih izbora, pretrpeli brodolom – osvojili su 17,25 odsto glasova, bezmalo deset odsto manje nego 2017. Oni su deklarisani izborni gubitnik. Time izvesno gube legitimaciju za ulazak u neku buduću vladinu koaliciju.

Slede Zeleni s osvojenih 12,35 odsto glasova i desni liberali stranke Neos sa 7,36 odsto glasova.

Ukoliko ovakav odnos snaga u novom sazivu bečkog parlamenta bude potvrđen i posle konačnog prebrojavanja svih glasačkih listića, danas, odnosno i posle prebrojavanja oko milion glasova, koji su pristigli poštom, predsednik republike Aleksander Van der Belen najkasnije će u četvrtak ove nedelje poveriti mandat za sastav nove vlade bivšem, odnosno smenjenom kancelaru Sebastijanu Kurcu.

Matematički, u obzir dolaze četiri koalicione varijante: Narodna stranka u koaliciji sa slobodarima, ili sa socijaldemokratama, ili Narodna stranka u koaliciji sa Zelenima, ili, eventualno, u trojnoj koaliciji sa Zelenim i Neosima.

Do konačnog koalicionog dogovora i početka rada nove vlade moglo bi da prođe i nekoliko meseci. U austrijskim političkim krugovima se kao datum početka novog mandata pominje 11. februar iduće godine, što bi predstavljalo novi rekord u dužini pregovora oko formiranja nove vlade – tačno 135 pregovaračkih dana. (U prošlosti su pregovori najduže trajali 1963. godine, prilikom sastava vlade Alfonsa Gorbaha, ukupno 129 dana, a potom 2000. godine – Volfgangu Šiselu trebalo je 124 dana da utanači koaliciju.)

Razlozi ovakvog zastoja su, s jedne strane, usko stranački interesi izbornih pobednika, narodnjaka. U sledećih osam nedelja u Austriji će biti održani zemaljski i lokalni izbori u četiri od devet pokrajina: 13. oktobra u Forarlbergu, 24. novembra u Štajerskoj, a 26. januara pokrajinski izbori u Gradišću i lokalni izbori u Donjoj Austriji. S obzirom na šarolike koalicije u tim pokrajinama, Kurc izvesno neće prevremeno otkriti svoje karte i preferencije za sastav savezne vlade.

Različiti stavovi stranaka koje bi mogle da oforme koalicionu vladu, odnosno takozvani koalicioni poker, drugi su značajan faktor za duge koalicione pregovore.

To se, pre svega, odnosi na narodnjake, pobednike izbora: u njihovim redovima je očigledna podeljenost oko izbora budućih koalicionih partnera. Narodnjaci ponajviše zaziru od obnavljanja koalicije sa slobodarima. Kao razlog tog zaokreta samo se apriori pominje afera „Ibica”. Zvanično, Narodna stranka je u analizama ustanovila da se slobodari sve više okreću ideologijama krajnje desnice, odnosno „kritičnoj liniji razgraničenja sa strankama bliskim ekstremizmu”.

U prilog rečenom ide komentar Hansa Raušera, paradnog komentatora bliskog narodnjacima, u bečkom dnevniku „Standard”: „Zar da obnovimo pakt sa strankom koja diže ruku u znak hitlerovskog pozdrava? Da vladamo uz podršku stranke koja je ogrezla u korupciju i nepotizam?”

Iza (zakasnelog) zgražanja naroda pred neskrivenim desničarenjem slobodara, koje im nije zasmetalo u prethodnom mandatu, ipak se krije drugi razlog: narodnjaci zaziru od novog, umerenog predvodnika slobodara, od Štraheovog naslednika Norberta Hofera, koji je izuzetno popularan među desno opredeljenim Austrijancima i kome se u analizama pripisuje potencijal političara koji bi u bližoj budućnosti mogao da stavi tačku na kancelarsku karijeru Sebastijana Kurca.

U tom smislu se neposredno pred izbore oglasio i doajen narodnjaka Erhard Busek. Nekadašnji stranački lider preporučio je svojoj partiji da se umesto slobodarima okrene socijaldemokratima i da obnovi nekadašnju „veliku koaliciju” koja je od svršetka Drugog svetskog rata vladala Austrijom ukupno 44 godine.

Međutim, Busek je takvu koaliciju uslovio odustajanjem socijaldemokrata od promene socijalnih zakona koje je prethodna vlada donela nauštrb socijalno ugroženih, ali i preko grbače onih koji žive od svog rada. (Zakonska dozvola dvanaestočasovnog radnog vremena, kresanje socijalnih davanja itd.) Upravo od ovih izmena socijaldemokrati neće moći da odustanu, ukoliko žele da povrate stari primat u političkom okruženju. Ali takva doslednost bi mogla da odvede građansku levicu na opozicionu klupu, dok bi stranka Zeleni dobila šansu da kao drugi pobednik izbora uđe u novu vladu Sebastijana Kurca. Sve ovo jasno ukazuje na složenost budućih koalicionih pregovora i na predstojeći pregovarački maraton.

ČESTITKA VUČIĆA
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je predsedniku Austrijske narodne stranke Sebastijanu Kurcu pobedu na prevremenim parlamentarnim izborima. „Uveren sam da ćete spojem mladosti, znanja i političkog iskustva, uz Vama svojstvenu energiju, ozbiljnost i posvećenost, nastaviti da vodite Austriju čvrsto utemeljenim putem uspeha i napretka.

Radujem se što ćemo, kroz našu saradnju, i dalje da doprinosimo sve boljim političkim odnosima i ekonomskoj saradnji Srbije i Austrije, kao i miru i stabilnosti u regionu i Evropi.

Koristim ovu priliku da Vam još jednom zahvalim za podršku Srbiji na evropskom putu”, navodi se u čestitki Vučića koju prenosi Beta.

 

Autor Miloš Kazimirović

 

Izvor Politika, 30. septembar 2019.

 

Pratite nas na YouTube-u