Јутарњи лист: Хрватска је за пет година изгубила 2.4 одсто популације

Демографи страхују од све већих количина у потпуности расељених простора, на којима ће у будућности бити тешко организирати нови живот

У раздобљу од само пет година, захваљујући одсељавању, Хрватска у 2018. биљежи 2,4 посто становништва мање него 2013., а посебно је забрињавајуће што становништво не успијевају задржати ни велики градови – средишта општина у којима, успркос досељавању нових људи, број оних који су одселили и даље премашује досељенике.

Конкретније, у посљедњих пет година у Хрватску се доселило нешто мало више од 88 тисућа становника, али ју је истовремено напустило 189 тисућа, а захваљујући енормним стопама губитка становништва у појединим ионако слабије насељеним општинама, демографи страхују од све већих количина у потпуности расељених простора, на којима ће у будућности бити тешко организирати нови живот.

Такви примјери су општине попут Цивљана и Ервеника у Шибенско-книнској жупанији које су у пет година изгубиле 39,3, односно 37,8 посто становништва, што значи да је ово подручје у пет година напустио сваки трећи становник.

ТЕЖАК ЖИВОТ
„Ове опћине можда су у старту имале мали број становника, међутим узевши у обзир на којем се простору оне налазе, егзодус становништва овдје за собом оставља цијеле дијелове Хрватске који су готово у потпуности празни. За оно мало људи који су овдје остали живјети, живот је изузетно тежак, да не кажемо колико је и скуп с обзиром на то да овдје нема јавног пријевоза, здравствене заштите, трговина и осталога”, напомиње демограф Анђелко Акрап.

Кад је у питању статистика која говори искључиво о досељавању из односно исељавању у иноземство, она показује како је у пет година само 96 градова и опћина забиљежило раст броја становника као посљедицу досељавања док њих 463 биљежи минус због емиграције, а у њих 42, односно 7,5 посто, стопа емигрирања биљежи се у двознаменкастим бројевима.

Статистика је још окрутнија и посебно говори у прилог централизације кад погледамо статистику која укључује унутарњу и вањску миграцију: у том случају, двознаменкасту стопу пада броја становника биљежи чак 137 градова и општина, што значи да се с мањком становника због миграције унутар Хрватске те у иноземство сусрела свака четврта јединица локалне самоуправе.

Успркос предрасудама како се емиграција обично догађа у мањим мјестима, статистика Државног завода показује како проблем имају и велики градови – средишта жупанија.

ОДЛАЗАК МЛАДИХ
Рецимо, гледамо ли само податак о миграцијама према или из иностранства, од 20 градова број досељеника премашио је исељенике само у њих три, Дубровнику, Пули и Сплиту, но кад се у бројку укључи и статистика о унутарњим миграцијама становника, позитивну стопу имају само Дубровник са 1,5 те Загреб са 0,3 посто.

„Подаци о великим градовима најбоље нам показују како Хрватска нема никакву стратегију развоја у простору те како се живот у нашој земљи углавном концентрира око два до три велика града. Нажалост, да нам пријети таква слика познато нам је најмање посљедњих 70 година, но успркос свијести да је заустављање демографског пада један компликован, дугорочни процес, нико се њиме није одважио позабавити”, сматра Анђелко Акрап, напомињући како је исељавање на нивоу земље од 2,4 посто у пет година – катастрофа.

Посебно је проблематична, наставља, чињеница да земљу углавном напушта млађе становништво без којег нема даљег развоја. Према тумачењу географа Ненада Покоса, новообјављена статистика Државног завода указује како је 75,5 посто територијалних јединица Хрватске у периоду од пет година забиљежило негативан миграцијски биланс (дакле, укључујући вањску и унутарњу миграцију).

„По релативном губитку предњаче неке територијалне јединице гдје су Срби чинили већинско или релативно бројно становништво те гдје су бројни становници брисани из базе због фиктивно пријављеног пребивалишта или су се стварно одселили у друге државе, понајприје у Србију те Босну и Херцеговину. Такве територијалне јединице су, примјерице, Грачац, с највећом стопом негативног миграцијског биланса у Хрватској у том раздобљу, слиједи Доњи Лапац, Двор, Ервеник, Крњак, Врховине и слично. С друге стране су територијалне јединице у источној Хрватској која од уласка у Еуропску унију биљежи највеће стопе емиграције па се тако по негативном миграционом билансу на другом мјесту у цијелој Хрватској налази општина Товарник с губитком од 22,8 посто становника у односу на број из 2011. године”, закључује Покос.

Занимљива је и статистика која говори о градовима и општинама с највећим растом становника, с обзиром на то да се она донекле преклапа с именима градова и општина који дају највише накнаде за новорођену дјецу.

Рецимо, општина Сали на Дугом отоку има раст броја становника од 16 посто те истовремено даје по 60 хиљада куна свакој породици која добије дијете, Вис има раст броја становника од 6,5 посто и популацијску политику према којој за треће дијете даје преко 60 хиљада куна, а општина Вир биљежи раст броја становника од 14,2 посто.

И у њој је популацијска политика издашна, па тако општина даје 7500 куна за прво дијете.

МИГРАЦИЈЕ У ПЕРИОДУ ОД 2013. ДО 2018. ГОДИНЕ
Пет градова који биљеже највећи пад становништва због исељавања у иноземство:

  1. Хрв. Костајница (Сисачко-мославачка) – 17,8 одсто.
  2. Книн (Шибенко-книнска) – 16,5 одсто.
  3. Жупања (Вуковарско-сријемска) – 12,5 одсто.
  4. Пакрац (Пожешко-славонска) – 11,8 одсто.
  5. Глина (Сисачко-мославачка) – 11,6 одсто.

Пет општина с више од 1000 становника које биљеже највећи пад становништва због исељавања у иностранство:

  1. Бискупија (Шибенско-книнска) – 29,3 одсто.
  2. Грачац (Задарска) – 25,8 одсто.
  3. Доњи Лапац (Личко-сењска) – 22,5 одсто.
  4. Двор (Сисачко-мославачка) – 20,9 одсто.
  5. Доњи Кукурузари (Сисачко-мославачка) – 20,5 одсто.

Пет градова који биљеже највећи раст становништва:

  1. Новаља (Личко-сењска) + 9,3 одсто.
  2. Вис (Сплитско-далматинска) + 6,1 одсто.
  3. Новиград (Истарска) +5 одсто.
  4. Нин (Задарска) + 4,6 одсто.
  5. Стари Град (Сплитско-далматинска) + 4,4 одсто.

Пет општина с више од 1000 становника које биљеже највећи раст становништва:

  1. Шолта (Сплитско-далматинска) + 23,3 одсто.
  2. Сали (Задарска) + 16 одсто.
  3. Вир (Задарска) + 14,2 одсто.
  4. Добрињ (Приморско-горанска) + 13,2 одсто.
  5. Подстрана (Сплитско-далматинска) + 12,7 одсто.

 

Извор: Јутарњи лист, 30. септембар 2019.