Сто педесет година од рођења „човека званог Мир”

Ко је био Махатма Ганди и због чега је његова борба против британског колонијализма инспирисала лидере широм света?

Махатма Ганди, човек који се својим идејама о миру и ненасилном отпору изборио за независност Индије, рођен је на данашњи дан пре 150 година. Годишњица његовог рођења обележава се широм света.

Мохандас Карамханд Ганди је рођен на данашњи дан 1869. године у Порбандару, који се налази у данашњој индијској савезној држави Гуџарат. У Индији је данас државни празник, а у свету се обележава Међународни дан ненасиља.

Ганди је био лидер националистичког покрета који се борио против британске власти користећи ненасилне протесте. Осим тога, био је и адвокат, политичар и писац.

Након стицања независности Индије 1947. године, Ганди је убијен 30. јануара следеће године. Убио га је један хиндуистички екстремиста који је сматрао да је Ганди благонаклон према муслиманима.

СТУДИЈЕ У ЛОНДОНУ И БОРБА ЗА ПРАВА У ЈУЖНОЈ АФРИЦИ
Са 18 година одлази у Лондон како би студирао право, а четири године касније се враћа у Индију и почиње да се бави адвокатуром, али у томе не успева зато што није био психички способан за унакрсно испитивање сведока.

Трговац из Јужне Африке је 1893. ступио у контакт са Гандијем и позвао га у Јоханесбург, пошто му је био потребан правни саветник.

Од самог доласка у Јужну Африку суочио се са дискриминацијом због боје коже. Једном приликом одлучио је да путује возом у првој класи, али му није било дозвољено да настави путовање.

Имао је значајну улогу у политичком организовању индијске заједнице у Јужној Африци, којој је помогао у остваривању основних права, а током свог боравка тамо често је био хапшен и пребијан.

НАСТАНАК ИДЕЈЕ ПАСИВНОГ ОТПОРА И ПОВРАТАК У ИНДИЈУ
Због честих хапшења почиње да развија своје идеје пасивног отпора и грађанске непослушности, али те израз није сматрао адекватним, због чега је осмислио своју реч – сатјаграха, што се може превести као посвећеност истини.

Током боравка у Јужној Африци је и добио почасну титулу махатма, а то се преводи као велика душа.

У Индију се враћа 1915. године, а политички активан постаје четири године касније, по усвајању Роулатовог закона, који је омогућио колонијалним властима да оружано делују против револуционарних активности.

Тада се Гандијева идеја проширила Индијом и милиони људи су започели протесте против новог закона, али колонијалне власти су користиле силу и убиле велики број демонстраната.

МАРШ СОЛИ
Значајан догађај за Индију био је и Марш соли, који је Ганди покренуо 1930. године због увођења пореза на со, који је највише погодио најсиромашнији део друштва.

Током ових ненасилних протеста ухапшено је више од 60.000 људи, а убрзо су уследили и преговори са колонијалним властима чији је исход био повлачење грађанске непослушности.

Након проглашења независности Индије, Ганди је жалио што Пакистан није остао део Индије, због тога што је желео да муслимани и хиндуси живе у истој заједници.

ГАНДИ НИКАДА НИЈЕ ДОБИО НОБЕЛОВУ НАГРАДУ ЗА МИР
Човек који је био оличење мира и ненасилног отпора, никада није добио Нобелову награду за мир.

За ово признање номинован је пет пута, укључујући и годину када је убијен. Нобелов комитет није желео да му награду додели постхумно, али те 1948. године у знак поштовања није никоме додељена.

Идеје о миру које је заговарао Ганди инспирисале су Мартина Лутера Кинга млађег који му је по добијању Нобелове награде за мир 1964. године одао признање, што је учинио и Далај Лама, кад је добио исто признање 1989.

Индијска влада обележава годишњицу Гандијевог рођења „подсећањем на његове поруке на националном и међународном нивоу“.

 

Извор Си-Ен-Ен/РТС, 2. октобар 2019.