Da li su Moskva i Kijev na pragu velikog dogovora?

Proboj sa mrtve tačke podjednako se može pripisati dolasku Zelenskog na vlast i sve većem manevarskom prostoru Kijeva u odnosu na SAD

Kontroverza koja se podigla oko telefonskog razgovora između američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog ukrajinskog kolege Vladimira Zelenskog, oko interesovanja za poslovne aktivnosti sina bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena, ima spasonosni efekat na sukob u Ukrajini.

Specijalni izaslanik SAD za Ukrajinu, Kurt Voker, dao je ostavku na svoju zvaničnu funkciju kada se ispostavilo da se njegovo ime pojavljuje u žalbi uzbunjivača koja se tiče Trampovih dogovora sa Zelenskim. (U međuvremenu, Trampov lični advokat, Rudi Đulijani, takođe je istakao Vokerovu ulogu, tvrdeći da ga je on podstakao da razgovara sa zvaničnicima Ukrajine po pitanju Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera.) Očekuje se da će Voker svedočiti u Kongresu u četvrtak, tokom istrage o Trampovom opozivu.

Voker takođe uživa besprekornu reputaciju diplomate ratoborno nastrojenog prema Rusiji, sa prethodnim izdašnim diplomatskim iskustvom na tom frontu, pri NATO-u. Nedavno je izjavio „da je dug put koji se mora preći pre nego što se dođe do bilo kakve normalizacije odnosa dveju država (Rusije i Ukrajine). Ukrajina nikad neće prihvatiti rusku invaziju Krima, okupaciju i naposletku proglašenu aneksiju.“

Vokerovo napuštanje funkcije najbolji je pokazatelj da će odnosi SAD i Ukrajine biti toksični u doglednoj budućnosti. Drugim rečima, po prvi put nakon „promene režima“ u Ukrajini 2014. godine, nijedan kredibilni američki zvaničnik visoke reputacije ne želi da rizikuje upuštanje u prisnije odnose sa vlastima u Kijevu. Ova faza „dignutih ruku“ daje Zelenskom odrešene ruke da sam upravlja politikom svoje države u odnosima sa Rusijom. Od ove situacije koristi će imati i Moskva, koja sada dobija priliku da rešava sporove sa Kijevom bez Amerike koja diše za vrat ukrajinskom predsedniku.

ŠTAJNMAJEROVA FORMULA
U pozadini ovih događaja trebalo bi prognozirati ishod sednice Trilateralne kontakt grupe o ukrajinskom pitanju – Ukrajina, Rusija i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) – u Minsku, prvog oktobra. Na sastanku je prihvaćen predlog mirovnog procesa poznatog kao „Štajnmajerova formula“, odnosno dato je zeleno svetlo za održavanje lokalnih izbora u Donbasu, regionu pod ruskom kontrolom.

Tom prilikom dogovoreno je da će zaraćene strane povući svoje trupe, naoružanje i vojnu opremu iz Donbasa, razmontirati utvrđenja i sprovesti deminiranje. Sporazum predviđa da će separatistički regioni dobiti specijalan samoupravni status, nakon održavanja lokalnih izbora. (Proruski orijentisani separatisti traže poseban status koji će im omogućiti formiranje sopstvene vlade u regionu Donbasa, kojeg u velikoj meri kontrolišu od aprila 2014.) U okviru priprema za izbore, ukrajinska vlada i separatistički lideri narediće sledeće nedelje povlačenje trupa sa dve lokacije u Donjeckom i Luganskom regionu. Ovaj događaj bez sumnje predstavlja veliki korak za Zelenskog ka rešavanju konflikta u istočnoj Ukrajini.

„Štajnmajerova formula“, koncept nastao 2015-2016. koji se pripisuje tadašnjem nemačkom ministru spoljnih poslova (danas predsedniku Nemačke) Frank-Valteru Štajnmajeru, osmišljen je radi implementacije političkih odredaba Minskog protokola (iz 2014. i 2015.), kako bi se rešio konflikt u Donbasu.

Aktuelni predsednik i bivši ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer i predsednik Rusije Vladimir Putin prilikom bilateralnog sastanka u Kremlju, Moskva, 25. oktobar 2017.

Međutim, ovaj koncept se nije mogao primeniti u praksi zbog uzdržanosti Kijeva (usled američkog pritiska.) Vašington je ubedio Kijev da Štajnmajerova formula zapravo ima za cilj da organizovanjem lokalnih izbora legitimizuje ruske „eksponente“ u separatističkim regionima, što bi zauzvrat vodilo ka de facto prepuštanju kontrole tih teritorija Rusiji, čak i ako bi se pobunjeni regioni teoretski reintegrisali u Ukrajinu.

Bivši proamerički predsednik Ukrajine, Petro Porošenko, jednostavno je odbio saradnju sa Rusijom, Nemačkom i Francuskom u definisanju „Štajnmajerove formule“. Strategija SAD išla je uistinu ka tome da spreči bilo kakvo „otopljavanje“ odnosa na relaciji Kijev-Moskva.

Porošenko je ostao pri stavu da je održavanje demokratski regularnih izbora u Donbasu nezamislivo usled tamošnjeg ruskog prisustva. Voker je takođe više puta apostrofirao ovo stanovište. Početkom septembra, citiran je Vokerov stav da će pre implementacije političkih i tehničkih procedura za održavanje izbora biti neophodno uspostaviti bezbedan ambijent u Donbasu.

On (Voker) je podvukao da je minimalni uslov za postizanje stanja bezbednosti u ovom okruženju da se ruska vojska povuče iz Donbasa, dok separatističke snage koje Rusija podržava moraju biti rasformirane, i da ukrajinska strana granice ne sme biti pod ruskom kontrolom. Ruska interpretacija Minskog sporazuma bila je da sva rešenja (specijalni status, izbori, kontrola granice, i dr.) budu deo pregovora između Kijeva i separatističkih lidera u Donbasu. Nemačka i Francuska ne osporavaju ovakvo rusko gledište.

PROBOJ MRTVE TAČKE
Stoga, proboj sa mrtve tačke u utorak mora se podjednako pripisati političkoj promeni u Kijevu koja je dovela do izbora Zelenskog (sa mandatom za rešavanje sukoba u Donbasu i normalizaciju odnosa sa Rusijom), kao i sve većem manevarskom prostoru koji ukrajinski predsednik ima da se otarasi američkog pritiska. Vokerov odlazak imaće jako pozitivan efekat po rešavanje donbaskog konflikta.

Sporazum od prvog oktobra utabaće put samitu Zelenskog i lidera Rusije, Francuske i Nemačke u okviru sastanka „Normandijske četvorke“ (Francuska, Nemačka, Rusija i Ukrajina). Rusija je prethodno dala do znanja da će odbiti taj sastanak, ukoliko Ukrajina ne pristane na održavanje lokalnih izbora u Donbasu. Zelenski je u utorak istakao da ništa ne bi smelo stajati na putu samita, te da će datum uskoro biti objavljen. Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da očekuje održavanje samita u narednim nedeljama.

Nemačka se kao tvorac „Štajnmajerove formule“ oseća zadovoljno. Hajko Mas, nemački ministar spoljnih poslova, izjavio je: „Drago mi je što je konstruktivna atmosfera na sednici Kontakt grupe u Minsku dovela do dugo očekivanog napretka. Time se omogućavaju zasedanje samita „Normandijske četvorke“ i dalji koraci u sprovođenju Sporazuma iz Minska.“ Kremlj se, takođe, složio sa tim.

„Šira slika“ kazuje da odnosi Rusije i evropskih sila konačno idu nabolje. Bliske konsultacije između Makrona i ruskog predsednika Vladimira Putina poslednjih nedelja i meseci rezultirale su odlučnim naporima da se reši zamrznuti sukob u Ukrajini, koji je doveo do sankcija EU protiv Rusije. (Pogledajte moj blog Evroazijska politika na putu promena.)

S druge strane, oslobođen kandži manipulativne američke diplomatije, naročito po Vokerovom odlasku, od Zelenskog se može očekivati da unapredi svoju strategiju poboljšanja odnosa sa Rusijom. Zapravo, uopšte nije kasno da Zelenski načini prve korake ka uvođenju zakona kojima bi se Donbasu dodelio „specijalni status“.

Kurt Voker, specijalni izaslanik SAD za Ukrajinu koji je u nedelju (29. septembra 2019.) podneo ostavku

„Imaćemo novi zakon koji će parlament usvojiti u uskoj saradnji sa javnošću i nakon javne rasprave. Njime neće biti pređene crvene linije, pa otuda neće biti ni kapitulacije“ izjavio je Zelenski u utorak.

 

Preveo Luka Ugrica

 

Izvor indianpunchline.com