Да ли су Москва и Кијев на прагу великог договора?

Пробој са мртве тачке подједнако се може приписати доласку Зеленског на власт и све већем маневарском простору Кијева у односу на САД

Контроверза која се подигла око телефонског разговора између америчког председника Доналда Трампа и његовог украјинског колеге Владимира Зеленског, око интересовања за пословне активности сина бившег потпредседника Џоа Бајдена, има спасоносни ефекат на сукоб у Украјини.

Специјални изасланик САД за Украјину, Курт Вокер, дао је оставку на своју званичну функцију када се испоставило да се његово име појављује у жалби узбуњивача која се тиче Трампових договора са Зеленским. (У међувремену, Трампов лични адвокат, Руди Ђулијани, такође је истакао Вокерову улогу, тврдећи да га је он подстакао да разговара са званичницима Украјине по питању Џоа Бајдена и његовог сина Хантера.) Очекује се да ће Вокер сведочити у Конгресу у четвртак, током истраге о Трамповом опозиву.

Вокер такође ужива беспрекорну репутацију дипломате ратоборно настројеног према Русији, са претходним издашним дипломатским искуством на том фронту, при НАТО-у. Недавно је изјавио „да је дуг пут који се мора прећи пре него што се дође до било какве нормализације односа двеју држава (Русије и Украјине). Украјина никад неће прихватити руску инвазију Крима, окупацију и напослетку проглашену анексију.“

Вокерово напуштање функције најбољи је показатељ да ће односи САД и Украјине бити токсични у догледној будућности. Другим речима, по први пут након „промене режима“ у Украјини 2014. године, ниједан кредибилни амерички званичник високе репутације не жели да ризикује упуштање у присније односе са властима у Кијеву. Ова фаза „дигнутих руку“ даје Зеленском одрешене руке да сам управља политиком своје државе у односима са Русијом. Од ове ситуације користи ће имати и Москва, која сада добија прилику да решава спорове са Кијевом без Америке која дише за врат украјинском председнику.

ШТАЈНМАЈЕРОВА ФОРМУЛА
У позадини ових догађаја требало би прогнозирати исход седнице Трилатералне контакт групе о украјинском питању – Украјина, Русија и Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) – у Минску, првог октобра. На састанку је прихваћен предлог мировног процеса познатог као „Штајнмајерова формула“, односно дато је зелено светло за одржавање локалних избора у Донбасу, региону под руском контролом.

Том приликом договорено је да ће зараћене стране повући своје трупе, наоружање и војну опрему из Донбаса, размонтирати утврђења и спровести деминирање. Споразум предвиђа да ће сепаратистички региони добити специјалан самоуправни статус, након одржавања локалних избора. (Проруски оријентисани сепаратисти траже посебан статус који ће им омогућити формирање сопствене владе у региону Донбаса, којег у великој мери контролишу од априла 2014.) У оквиру припрема за изборе, украјинска влада и сепаратистички лидери наредиће следеће недеље повлачење трупа са две локације у Доњецком и Луганском региону. Овај догађај без сумње представља велики корак за Зеленског ка решавању конфликта у источној Украјини.

„Штајнмајерова формула“, концепт настао 2015-2016. који се приписује тадашњем немачком министру спољних послова (данас председнику Немачке) Франк-Валтеру Штајнмајеру, осмишљен је ради имплементације политичких одредаба Минског протокола (из 2014. и 2015.), како би се решио конфликт у Донбасу.

Актуелни председник и бивши министар спољних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер и председник Русије Владимир Путин приликом билатералног састанка у Кремљу, Москва, 25. октобар 2017.

Међутим, овај концепт се није могао применити у пракси због уздржаности Кијева (услед америчког притиска.) Вашингтон је убедио Кијев да Штајнмајерова формула заправо има за циљ да организовањем локалних избора легитимизује руске „експоненте“ у сепаратистичким регионима, што би заузврат водило ка de facto препуштању контроле тих територија Русији, чак и ако би се побуњени региони теоретски реинтегрисали у Украјину.

Бивши проамерички председник Украјине, Петро Порошенко, једноставно је одбио сарадњу са Русијом, Немачком и Француском у дефинисању „Штајнмајерове формуле“. Стратегија САД ишла је уистину ка томе да спречи било какво „отопљавање“ односа на релацији Кијев-Москва.

Порошенко је остао при ставу да је одржавање демократски регуларних избора у Донбасу незамисливо услед тамошњег руског присуства. Вокер је такође више пута апострофирао ово становиште. Почетком септембра, цитиран је Вокеров став да ће пре имплементације политичких и техничких процедура за одржавање избора бити неопходно успоставити безбедан амбијент у Донбасу.

Он (Вокер) је подвукао да је минимални услов за постизање стања безбедности у овом окружењу да се руска војска повуче из Донбаса, док сепаратистичке снаге које Русија подржава морају бити расформиране, и да украјинска страна границе не сме бити под руском контролом. Руска интерпретација Минског споразума била је да сва решења (специјални статус, избори, контрола границе, и др.) буду део преговора између Кијева и сепаратистичких лидера у Донбасу. Немачка и Француска не оспоравају овакво руско гледиште.

ПРОБОЈ МРТВЕ ТАЧКЕ
Стога, пробој са мртве тачке у уторак мора се подједнако приписати политичкој промени у Кијеву која је довела до избора Зеленског (са мандатом за решавање сукоба у Донбасу и нормализацију односа са Русијом), као и све већем маневарском простору који украјински председник има да се отараси америчког притиска. Вокеров одлазак имаће јако позитиван ефекат по решавање донбаског конфликта.

Споразум од првог октобра утабаће пут самиту Зеленског и лидера Русије, Француске и Немачке у оквиру састанка „Нормандијске четворке“ (Француска, Немачка, Русија и Украјина). Русија је претходно дала до знања да ће одбити тај састанак, уколико Украјина не пристане на одржавање локалних избора у Донбасу. Зеленски је у уторак истакао да ништа не би смело стајати на путу самита, те да ће датум ускоро бити објављен. Француски председник Емануел Макрон рекао је да очекује одржавање самита у наредним недељама.

Немачка се као творац „Штајнмајерове формуле“ осећа задовољно. Хајко Мас, немачки министар спољних послова, изјавио је: „Драго ми је што је конструктивна атмосфера на седници Контакт групе у Минску довела до дуго очекиваног напретка. Тиме се омогућавају заседање самита „Нормандијске четворке“ и даљи кораци у спровођењу Споразума из Минска.“ Кремљ се, такође, сложио са тим.

„Шира слика“ казује да односи Русије и европских сила коначно иду набоље. Блиске консултације између Макрона и руског председника Владимира Путина последњих недеља и месеци резултирале су одлучним напорима да се реши замрзнути сукоб у Украјини, који је довео до санкција ЕУ против Русије. (Погледајте мој блог Евроазијска политика на путу промена.)

С друге стране, ослобођен канџи манипулативне америчке дипломатије, нарочито по Вокеровом одласку, од Зеленског се може очекивати да унапреди своју стратегију побољшања односа са Русијом. Заправо, уопште није касно да Зеленски начини прве кораке ка увођењу закона којима би се Донбасу доделио „специјални статус“.

Курт Вокер, специјални изасланик САД за Украјину који је у недељу (29. септембра 2019.) поднео оставку

„Имаћемо нови закон који ће парламент усвојити у уској сарадњи са јавношћу и након јавне расправе. Њиме неће бити пређене црвене линије, па отуда неће бити ни капитулације“ изјавио је Зеленски у уторак.

 

Превео Лука Угрица

 

Извор indianpunchline.com