Како је јогурт сачувао Војводину у Србији?

Да не беше “јогурт револуције”, да је на снази остао Устав из 1974. године, да ли би Војводини и данас Србија била кућа?

Најмасовнији политички догађај после присаједињења Војводине Краљевини Србији 1918. године, догодио се у Новом Саду на данашњи дан, 5. октобар пре 31 годину и у историји је забележен као “јогурт револуција”.

Антибирократска револуција, односно “дешавање народа”, означава период српске историје који је отпочео Осмом седницом ЦК СКС 1987. када се Слободан Милошевић винуо у врх политичког живота Србије, а лето и јесен наредне године обележени су серијом митинга широм Србије. Тог 5. октобра 1988, после упорних демонстрација, око стотину хиљада људи из целе Војводине пред Банском палатом, седиштем покрајинске власти, комплетно руководство Покрајинског комитета, предвођено председником Миланом Шогоровим, поражено и сломљено, поднело је оставке.

Бели мермерни зидови Бановине, архитектонског бисера Драгише Брашована из 1939. године, били су још бељи јер су демонстранти јогуртом гађали говорнике аутономашке власти. Да не беше “јогурт револуције”, да је на снази остао Устав из 1974. године, да ли би Војводини и данас Србија била кућа?

Значај јогурт револуције, данас, 31 годину после тих догађаја, огроман је каже, за Новости, др Јово Радош (71), који је уз Михаља Кертеса предводио групу протестаната из Бачке Паланке до Новог Сада, а потом водио преговоре са Шогоровим и сарадницима. Тада смо покрајине Војводину и КиМ вратили у уставни поредак Србије. Мирним путем, уз проливање јогурта, који је као окрепљење демонстрантима послала новосадска млекара, али не сукобима и мецима. Да није било тог 5. октобра, вероватно Војводина не би данас била у саставу Србије.

Радош је тог јутра 5. октобра, као извршни секретар ОК “Бачка Паланка” кренуо пешице са групом од неколико хиљада мештана за Нови Сад. С њима су били и Кертес и Панков, које је претходних дана Покрајински комитет дисциплински казнио јер су у Бачкој Паланци одржали митинг са којег су упутили подршку Србима на КиМ. Првих 15 километара до Челарева, Бачкопаланчани су пешачили, а преостала 42 километра возили су се до Новог Сада.

Почевши од осам сати ујутру, трајао је митинг на платоу новосадског “Спенса”, а око 14 сати велика маса света упутила се у центар града, пред Бановину у којој су били представници тадашње власти. Међу одабраним преговарачима “у име народа” био је и Радош, тада председник Карате савеза Југославије.

Чим сам ушао у зграду, Живан Берисављевић, члан Председништва ПКСКВ, који је био перјаница аутономаштва у Војводини, запретио ми је да ћу сносити тешке последице. Међутим, ја сам пред телевизијским камерама рекао да морају да дају оставку јер је јасно да их народ неће. После, како је било све очигледније да они морају да се повуку, Берисављевић је почео да ме ословљава са “ви” присећа се Радош.

Шогоров и сарадници потом су држали дуге састанке у бановинским канцеларијама до првих јутарњих сати 6. октобра, када је у 1 сат и 12 минута пред окупљену масу изашао Радош и објавио да је покрајинско руководство одлучило да поднесе оставке. Шогоров је покушао да се обрати окупљеној маси људи, али су му они окренули леђа. Потпуни слом аутономашке политике протестанти су испратили песмом “Ој, Србијо из три дела, поново ћеш бити цела”.

Демонстранти су са зида палате скинули и разбили таблу на којој је писало “Улица 28. фебруара 1974”, којим је својевремено био обележен Устав из 1974. Касније је симболично постављена табла са натписом “6. октобар 1988”.

Причало се да је сломљени Шогоров потом сео у аутомобил и одјурио код председника СК Србије Слободана Милошевића да га наговори да дође у Нови Сад и заустави протестанте “јер они нас не слушају, гађају нас јогуртом”. Милошевић му је, наводно, одговорио да они само поднесу оставке, а он ће после доћи.

Падом покрајинског руководства није заустављен феномен догађања народа. У пролеће 1989. на АП Косово и Метохија смењено је политичко руководство на челу са Аземом Власијем и Каћушом Јашари, који су пропагирали политичку независност Приштине у односу на Београд. На чело јужне покрајине изабран је Рахман Морина. Пао је и Устав из 1974. године, који је Србију довео у бесмислену ситуацију да нема никакве ингеренције над својим покрајинама. Над својим севером и југом.

СВЕТИ САВА НА ТРАНСПАРЕНТУ
Др Небојша Кузмановић био је студент у време “јогурт револуције” и са колегама се прикључио демонстрацијама. Носили су транспарент “Свети Саво, ти помози да живимо сви у слози”.

Осећам и радост и понос што сам био учесник догађаја, мада тада нисам био потпуно свестан значаја свега тога. Та побуна која се тада десила, довела је до тога да се после бирају легитимни органи власти и да Војводина остане саставни део Србије каже Кузмановић.

ЗАУСТАВЉЕН РАСПАД
Мада је од “јогурт револуције” протекла 31 година, изузев књиге др Јове Радоша и сарадника Митинзи у Војводини 1988, наши историчари нису досад објавили запажене студије о овом догађају. Историчар Петар Ђурђев, који је био десетогодишњак у време “догађања народа”, каже да је де факто захваљујући тој револуцији био заустављен даље растакање Републике Србије,односно њен неравноправан положај у односу на остале републике у сложеној југословенској федерацији.

 

Аутор Јованка Симић

 

Насловна фотографија: Архива Политика, Борба, Дневник

 

Извор Вечерње новости, 05. октобар 2019.