Ко покушава да дестабилизује Ирак?

Изненадна промена захтева, антиирански тонови, оружани напади и необичан тајминг: све указује да иза побуне стоји страни фактор

Према бројним извештајима, талас протеста који су 1. октобра избили широм Ирака имали су за последицу десетине мртвих цивила и неколико стотина повређених демонстраната. У извештају ТВ станице Ал Арабија, активисти за људска права изнели су тврдње да је током протеста најмање 100 људи изгубило животе, док је око три хиљаде повређено.

Немири који су избили услед огорчености локалног становништва због масовне корупције, високе стопе незапослености, честих несташица струје и воде, убрзо су прерасли у позив за оставком актуелне владе, праћен свакојаким другим политичким захтевима. Упркос покушајима локалних власти да успоставе ред и мир, уводећи полицијски час, интензитет протеста није опао. Улицама се котрљају запаљене гуме, док демонстранти нападају аеродроме и зграде државних институција.

„ПОБУНА ИЗГЛАДНЕЛИХ“? ТЕШКО
Египатски лист „Сасапост“ наводи да се овако масовни покрет није видео у Ираку још од покушаја Ирачана да одбију нападе САД на њихову државу. Демонстрације су преплавиле све велике градове у земљи, осим оних у северним и западним деловима који су и даље под контролом ИСИС-а.

Иако Ал Џазира наводи да се ови протести одвијају без вођства (да су спонтани), немали број арапских посматрача су већ изразили своје сумње у веродостојност оваквих тврдњи. Према њиховом мишљењу, „побуна изгладнелих“ не може личити на оружани напад на полицију и снаге реда, јер су се појавили извештаји о томе да су током немира јединице министарства унутрашњих послова претрпеле одређене губитке.

Већина оних који протестују су млади људи, испод 20 година старости. Стога их није једноставно окарактерисати као религиозне конзервативце и тешко је осумњичити их да су под утицајем свештених лица. Током претходних неколико недеља, њихови су захтеви претрпели крупне измене и јасно је да се таква транзиција могла догодити једино уз благослов и утицај неког страног фактора. Оно што је почело као настојање младих људи да изразе незадовољство постојећом социјалном политиком, узурпираће бесна руља кроз скандирање екстремних политичких захтева, као што су замена парламентарне републике  председничком и силазак са власти Адил Абдула-Махди ал Мунтафикија, на чије би место дошао генерал Абдул Вахаб ал-Саиди, бивши шеф Ирачке антитерористичке службе.

Све ово иде руку под руку са скандирањем парола против Ирана и паљењем иранске заставе. Такође, вредна је пажње и чињеница да су те демонстрације најпре избиле у јужним деловима земље претежно насељеним шиитима, као и у Багдаду.

Демонстранти са оквиром муниције одузетим од ирачких полицијских снага, Багдад, 1. октобар 2019. (Фото: AP/Hadi Mizban)

Изразито антиирански тон који ови протести попримају, још један је показатељ могуће умешаности страних сила у догађаје који се ових дана одвијају у Ираку. Узимајући то у обзир, вредно је пажње подсећање либанског листа Ал Ахбар, који пише да је добро информисани извор из ирачке војске прошлог лета предвидео ово што се дешава, наводећи да је Вашингтон био веома забринут због растућег утицаја Ирана на Ирак. По његовом мишљењу, такви протести служили би као упозорење ирачким властима, у сврху спречавања даљег приближавања двеју држава.

Оно што је такође вредно помена јесте да је пре неколико недеља амерички подсекретар задужен за цивилну безбедност, демократију и људска права – Маршал Билингсли – обзанио да је народ Ирака постао „жртва“ блиских односа које негују Багдад и Техеран.

„Међутим, САД нису једини међународни играч који ће покушати да савлада ирански утицај у Ираку, јер Израел такође има исти циљ. Од средине лета, како израелски тако и амерички борбени авиони и дронови, остварили су преко 20 налета, бомбардујући бројне мете широм Ирака, од оних близу границе са Сиријом у провинцији Ал Анбар, до оних у пограничном појасу са Ираном. Али главна мета ових ваздушних напада биле су базе ирачке шиитске „народне милиције“, која је на западу већ означена као „продужена рука Ирана“.

ПИТАЊЕ ТАЈМИНГА
Отуда је у Ираку приметан пораст антиамеричког и антиизраелског расположења међу грађанима, што је за последицу имало гранатирње америчке амбасаде која је била присиљена на обуставу рада све до момента укидања полицијског часа.

Треба посебно скренути пажњу на тренутак који је „страни фактор“ одабрао да потпали немире, с обзиром на то да се он поклапа са припремама за велико ходочашће у Карбали, у којем учествују милиони Иранаца. Ово окупљање представља комеморацију у сећање на Хусеин ибн Алија, унука пророка Мухамеда и трећег шиитског имама, који је пао у борби раме уз раме са својим верним саборцима, 680. године, од руку војника калифа Јазида из династије Умајад. Овогодишње ходочашће у Ирак требало би да почне за две недеље. Ово окупљање, које се одржава сваке године, није ништа мање значајно милионима шиита у односу на значај који ходочашће у Меку има за преостале муслимане на свету: према извештајима званичних ирачких медија, прошле године је више од 22 милиона верника учествовало у церемонији на крају 40-одневног периода жалости, после којег је уследила Асура, што овај скуп чини неколико пута бројнијим од прошлогодишњег Хаџа.

Хиљаде шиитских верника на ходочашћу у Карбали

Како би боље координисао и олакшао кретање иранских ходочасника, Техеран је послао своје представнике у Ирак свега пар дана пре избијања протеста. Овакву сарадњу и друге билатералне контакте између Ирака и Ирана, који временом постају све бројнији, Вашингтон и Тел Авив су дочекали на нож.

С обзиром на то да протести попримају антиирански курс, Техеран је био присиљен да затвори два гранична прелаза са Ираком (Хосрави и Казабех), која шиити често користе за путовање и за посету светилиштима шиитских имама.

Нема сумње да ће, саботирајући овогодишње шиитско ходочашће, снаге које вуку конце протеста додатно појачати бес и огорченост иранског и ирачког народа. Али то је управо оно што одређене антииранске снаге, пре свега у Сједињеним Државама и Израелу, теже да остваре, не би ли повећале обим својих војних операција у Ираку, док је Багдад заокупиран сузбијањем немирa.

 

Превео Лука Угрица 

 

Извор New Eastern Outlook