С. Иконић: Утешни шенген

Да ли је тзв. мали Шенген између Албаније, С. Македоније и Србије нова „играчка“ у замену за приступ ЕУ који се продужава унедоглед?

Да је отварање интегрисаног прелаза између Србије и Северне Македоније пре месец дана био само један од корака у новим регионалним односима, сазнали смо ових дана из Њујорка, током заседања генералне скупштине УН, када је председник Србије Александар Вучић изнео своју иницијативу о стварању такозваног малог Шенгена између Албаније, Северне Македоније и Србије. У низу билатералних сусрета Вучић се у Њујорку састао и с премијерима Северне Македоније и Албаније, Зораном Заевим и Едијем Рамом, и најавио њихов долазак у Србију 9. и 10. октобра, на састанак у Новом Саду посвећен уклањању царинских баријера.

ОД ДАВОСА ДО БЕРЛИНА
Сама идеја није нова и Вучић је о њој говорио у разним приликама, нарочито на међународним скуповима. Још у Давосу, у јануару прошле године, инсистирао је на креирању заједничког тржишта које би, према његовим проценама, доносило најмање осам до девет милијарди долара инвестиција годишње, а формирање заједничког економског простора на Западном Балкану била је једна од идеја и Берлинског процеса.

Занимљиво је да до обновљене иницијативе, па и саме њене реализације, долази у тренутку када су све гласнији сигнали из ЕУ да нема ни говора о догледном пријему нових чланова, док, истовремено, економију Србије, али и Босне и Херцеговине, притискају царине које је на увоз робе увела Приштина.

Дакле, био би то, у неку руку, пандан Европској унији, јер се и овде спомињу мотиви попут одржавања регионалног мира и стабилности међу земљама чланицама, са освртом на припадајуће користи од повећане међусобне трговине, као и атрактивност региона за стране инвеститоре због постигнуте стабилности и укидања царинских баријера.

ЗАПАДНОБАЛКАНСКА УНИЈА
Једино се нигде не спомиње рок за реализовање ове идеје и да ли би он био дужи или краћи од 12 година, колико је требало ЕУ да профункционише. Да ли је самим тим ово нова „играчка“ у замену за приступ ЕУ који се, очигледно, продужава унедоглед? Односно ради ли се о резервној варијанти како би регион остао изван ЕУ, али да за њу буде чврсто везан?

Таква порука провејава и из јунског писања бечког дневника Пресе, у коме се недавни избори за Европски парламент наводе као повод за овај нови угао гледања на Балкан.

„Сада се пружа прилика за драстичну политичку одлуку и ЕУ би могла, након избора за Европски парламент, с новим руководством да повуче ручну. Зато би се могло у потпуности одустати од намере да се земље региона припреме за пријем у ЕУ“, наводи Пресе.

Због тога би био потребан нови однос ЕУ и Западног Балкана, па се у овом дневном листу наводи и понуда: ви у року од десет година изградите западнобалканску унију по узору идентичном ЕУ – укидањем граница, заједничким тржиштем са четири основне слободе, заједничком енергетском политиком, заједничком политиком у телекомуникацијама, саобраћају и све то заједно с грађанским правима, наводи Пресе.

Додуше, Пресе наводи да би била историјска грешка да ЕУ у потпуности одбаци Балкан. То никако, јер би постојале и политичке импликације – „онда би Кина, Русија и Турска између себе поделиле регион. Тиме би крај тензија међу балканским народима био незамислив“, указује лист.

Како било да било, медији у Београду су иницијативи из Њујорка дали приличан публицитет, наводећи да је идеја о „малом Шенгену“, или како се то званично каже о економском удруживању региона, добила „зелено светло“ од најутицајнијих светских играча, пре свега САД и Немачке. Поједини таблоиди иду тако далеко да наводе да је председник САД Доналд Трамп подржао предлог српског колеге Александра Вучића да од пет држава у региону направи балканску унију, која би функционисала по принципима сличним ЕУ. Тиме се, ваљда, спекулише да би се овој унији накнадно прикључили и Црна Гора и Босна и Херцеговина, па и Приштина.

ЕКОНОМСКА ЛОГИКА
„Хоћемо политички и економски дубље да се повезујемо и да излазимо као блок пред ЕУ и друге, а не појединачно. То ће бити први корак, а циљ је да повучемо и друге у региону. Те идеје данас можда не изгледају много важне, али гарантујем да бисмо драматично увећали ниво наших инвестиција, који је већ велики, помогло би и другима… Такво окружење би све нас подигло“, рекао је Вучић у Њујорку.

За појашњења и детаље поменуте иницијативе постарали су се чланови српске владе и привредноекономских асоцијација, што личним иступима, што званичним саопштењима. Апелујући на све земље Западног Балкана да направе стратегију заједничког економског развоја, потпредседница владе Зорана Михајловић, у саопштењу свог Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, нагласила је да овде није реч о стварању неке „нове Југославије“ или „великог Балкана“ већ о примени чисте економске логике, која може да обезбеди бољи живот нашим грађанима.

„Свака од земаља Западног Балкана ипак је мала за привлачење глобалних инвеститора, без којих није могуће обезбедити константан економски раст. Али заједно можемо да будемо конкретнији, како према ЕУ, тако и према другим светским тржиштима. То је јасно показао и случај отварања нове фабрике ’Фолксвагена’“, навела је Михајловићева.

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић појаснио је да је на иницијативу Европе одавно отпочела сарадња привредних комора земаља региона, али да су, управо због понашања Приштине, многе регионалне иницијативе замрзнуте, или у потпуности заустављене.

„Ово сада је једна иницијатива да би се оживео тај процес, јер смо свесни да смо сви појединачно мале економије и мала тржишта да бисмо могли да будемо интересантни за велике стране инвеститоре и улагаче, а с друге стране, да би наша привреда била конкурентна на глобалном светском тржишту“, рекао је Љајић за „Спутњик“.

Најопширније и најдетаљније било је саопштење Привредне коморе Србије у коме се каже да би успостављањем „малог Шенгена“ на Западном Балкану компаније из целог региона добиле веће регионално, заједничко тржиште с готово 20 милиона потрошача, без баријера и кочница за више међусобне трговине и улагања… То, по речима Марка Чадежа, председника Привредне коморе Србије и Коморског инвестиционог форума западнобалканске шесторке, подразумева да наш заједнички простор уредимо као заједничко тржиште и јединствену инвестициону дестинацију, да хармонизујемо прописе унутар региона и са европским стандардима, поједноставимо процедуре, усагласимо ветеринарске и фитосанитарне сертификате, да међусобно признајемо прекограничну документацију и ускладимо рад граничних служби, како би роба, људи и капитал, што је и кључни захтев привредника, неометано пролазили кроз цео регион.

Тако, рецимо, када у Северној Македонији постоји налаз о квалитету одређеног производа или робе, у другој или трећој земљи не мора да се ради поново, јер то повећава трошкове, односно смањује конкурентност робе. Само због дугог чекања на граници, производи Србије и других земаља у региону за 5 до 6 процената су скупљи, управо због дугих процедура и великих трошкова који се праве на граничним прелазима.

У раскораку је једино остала министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, која је још у јуну рекла да идеју о балканској унији пласирају „оне струје и кругови“ које су против проширења Европске уније. Она је тада за ТВ Пинк рекла да је балканска унија нешто што не одговара реалности, јер су велике земље Балкана већ у унији, а Балкан је део европског идентитета. Да ли се ради о „побрканим лончићима“, тек, министарка Јоксимовић сада није коментарисала иницијативу коју су штедро подржале њене колеге у Влади Србије.

У Северној Македонији и Албанији су, изгледа, боље обавештени јер, и поред вести да је немачки Бундестаг одобрио почетак преговора Северне Македоније и Албаније са ЕУ, ни Заев ни Рама не одустају од октобарског доласка у Нови Сад.

УСКЛАЂИВАЊЕ ЦАРИНА И НЕДОУМИЦЕ
И поред чињенице да би тзв. Западни Балкан наступао као јединствено тржиште од око 20 милиона људи и да би то нарочито користило Србији јер, генерално, свака економска интеграција и сваки споразум о слободној трговини је повољнији за земљу која је економски јача од осталих, а биланси ЦЕФТА споразума говоре да је Србија економски најјача у региону, остају многе недоумице и препреке на том путу.

У функцији је већ постојећи споразум о слободној трговини у региону (ЦЕФТА) који је одлуком Приштине блокиран, мада се зна како би он и под чијим притиском лако био и деблокиран. Када је пак реч о питању заједничких царина, царинска унија захтева да све земље чланице користе исту царинску тарифу према трећим земљама. То значи да роба увезена у Црну Гору или Србију мора да буде оптерећена идентичним царинским стопама. Упућени економисти кажу да то није пошло за руком ни у време СРЈ и СЦГ, па не виде како ће у случају формирања царинске уније.

То исто значи и ревидирање неких споразума о слободној трговини које имамо. Формирање овакве царинске уније, и следствено укидање Споразума о слободној трговини с Русијом, вероватно би значило и мањи политички уплив Русије на дешавања у Србији, што је Европској унији у овом тренутку и те како у интересу. Тако ствари изгледају када је у питању Европа, мада ни ту нису сви јединствени. Није Вучић тек тако уз иницијативу помињао и сметње, боље рећи намерна ометања тог пута.

То се пре свега односи на САД, за које би се рекло да имају разлога и „за“ и „против“ царинске уније јер, како је то још пре више од годину дана за „Спутњик“ протумачио Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе, њихов кључни интерес је да се све балканске државе интегришу у НАТО. Уколико би им царинска унија помагала у томе, вероватно би и они подстакли такав пројекат.

Тако се враћамо на већ одавно успостављену константу да је економско питање, у ствари, пар екселанс политичко питање и ни у ком случају не зависи само од домицилних актера, већ у много већој мери од оних са стране, моћних и великих. Баш као што је било и с Југославијом. Правили су је када им је требало, као што су је и растурили када за њом више није било потребе. Рекло би се да се нешто слично дешава и с Европском унијом. У том контексту треба сагледавати и ову – балканску унију.

 

Аутор Слободан Иконић

 

Насловна фотографија: Председништво/Танјуг/Димитрије Гол

 

Извор Печат, 04. октобар 2019.