Да ли је цепање заставе кривично дело?

Једни сматрају да је глумац оваквим поступком прекршио закон, други наводе да на цепање заставе треба гледати као на уметничку слободу

Више јавно тужилаштво у Лесковцу није покренуло поступак против глумца Бранислава Трифуновића зато што је, играјући у представи „Пад” у оквиру Фестивала младих позоришних стваралаца „Метаморфоза” у Лесковцу, исцепао српску заставу. Како је за Политику речено, овом тужилаштву није поднета ниједна кривична пријава против Трифуновића, те против њега није покренут кривични поступак.

Представа је прича о српским радницима који у тешким условима раде на необезбеђеним градилиштима. Обраћајући се после представе, Трифуновић је навео да „у име те заставе и под том заставом људи убијају, краду, лажу, варају – док се куну у ту заставу”.

„Моја застава је чиста и неиспрљана, а њихова је лоповска. Они су убице што се мене тиче! Е, то је та застава. Ми цепамо ту заставу, јер се све то ради под заставом Србије и они су као патриоте. Свако од тих људи може са мном на црту, и нико од њих неће волети ову земљу више од мене. Ово што сте видели је чист патриотски чин и увек ће бити, јер они прљају ту заставу, а не ја”, рекао је Трифуновић а пренели београдски медији.

Док је став надлежног тужилаштва јасан, мишљења саговорника нашег листа да ли у Трифуновићевом поступку има елемената кривичног дела – су различита. Док једни сматрају да је глумац оваквим поступком прекршио закон, други наводе да на цепање националног обележја треба гледати као на уметничку слободу.

Уколико се докаже да је Трифуновић заставу поцепао с умишљајем, односно да сценариста и редитељ овај детаљ нису предвидели када је представа настајала, према мишљењу Крсте Бобота, адвоката и бившег судије, он би могао да одговара за кривично дело повреде угледа Србије, за које је предвиђена новчана или казна затвора до три месеца.

Он за наш лист објашњава да би тужилац, уколико одлучи да покрене поступак због цепања српске заставе, могао да се нађе на „клизавом терену”.

„Ако се утврди да је глумац импровизовао сцену са цепањем српске заставе, очигледан је његов умишљај да изложи порузи државу Србију, па самим тим постоје и елементи кривичног дела. Уколико, пак, ова сцена произилази из онога што су сценариста и редитељ предвидели, Трифуновић би могао да се брани овом чињеницом. Уколико би се доказала друга могућност, кривична одговорност претила би сценаристи и редитељу, али и самом глумцу, у оквиру његовог умишљаја”, наводи Бобот.

Он објашњава да у конкретном случају може да се постави и питање уметничке слободе, с обзиром на то да је застава исцепана током представе. Међутим, намеће се питање – које су границе уметничке слободе. Свакако да то не подразумева право на вршење кривичних дела. Замислите да се направи представа у којој ће Свети Сава бити представљен као хомосексуалац или папа као лопов и преварант – објашњава Бобот и додаје да је, у сваком случају, цепање државне заставе неприхватљиво, па и у оквиру уметничког изражавања.

За разлику од Бобота, његов колега Предраг Васовић каже да у поступцима глумца Бранислава Трифуновића не налази елементе било ког кривичног дела, па ни дела повреде угледа Србије.

„Закон је ту јасан јер се у њему наводи да се учинилац неће казнити ако је излагање дато у оквиру озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу. Реч је о поступку глумца, током позоришне представе, а то је уметнички чин и поље примене кривичног законодавства, у тој сфери, требало би да буде врло сужено. Другим речима, глумци, редитељи, сценаристи не би смели, ни под којим условима, да одговарају, односно буду изложени кривичном прогону због онога што износе (или износе њихови ликови) у уметничким делима. То питање је давно расправљено, тако да у демократским друштвима није ни могуће замислити да се о овоме води озбиљна полемика. Интересантно је приметити да наш кривични законик не штити само углед Србије, већ и углед стране државе или међународне организације, што је по себи афирмативно. Међутим, факат је да се стране државе и међународне организације јавно излажу порузи, а да изостаје реакција државног тужилаштва. Уместо да се бави глумцима и редитељима, државно тужилаштво би требало да обрати пажњу на ове појаве – објашњава Васовић.

КАД РАДИКАЛИ ПАЛЕ ЗАСТАВЕ
Због паљења америчке заставе, Немања Шаровић, заменик председника Српске радикалне странке правоснажно је осуђен на месец дана затвора условно на годину дана. Шаровић је оглашен кривим за повреду угледа стране државе или међународне организације.

Прву пресуду којом је Шаровић због овог дела био осуђен на годину дана затвора, Апелациони суд је укинуо и наложио да се процес понови. Заменик председника СРС првобитно је био оптужен за паљење и застава ЕУ, НАТО и Косова на протесту поводом ослобађајуће пресуде Хашког трибунала бившем команданту ОВК Рамушу Харадинају. У међувремену је тужилаштво одустало од оптужбе за паљење те три заставе, јер то нису државе па нема кривичног дела.

И Шаровићев шеф Војислав Шешељ имао је сличан перформанс. Он је 1. априла 2015. године испред зграде београдске Палате правде запалио хрватску заставу као, како је тада казао, одговор на поруке из те земље о захтеву за његов повратак у Хаг.

ПОКС: СРАМАН ЧИН
Покрет обнове Краљевине Србије осудио је јуче као сраман чин глумца Бранислава Трифуновића који је током представе у Народном позоришту у Лесковцу исцепао српску заставу, наводећи да не постоји политички, идеолошки, нити било који други разлог који може да оправда цепање заставе, преноси Бета.

Подсећајући да је јавно излагање порузи Србије, њене заставе, грба или химне, кривично дело под називом повреда угледа Србије која се кажњава новчаном казном или затвором до три месеца, потпредседник ПОКС Војислав Михаиловић је оценио да ће се сличне ствари дешавати док држава не реагује и не почне да примењује закон.

 

Аутор Мирослава Дерикоњић

 

Насловна фотографија: Terry Feuerborn

 

Извор Политика, 09. октобар 2019.