Hoće li Tramp uspeti da povuče SAD sa Bliskog istoka?

Trampova odluka o povlačenju iz severne Sirije toliko je uzburkala duhove u Vašingtonu da bi mogla pocepati Republikansku stranku

Zakulisna borba Bušovih intervencionista i pristalica „Amerike na prvom mestu“ koje su od početka podržale Trampovu kandidaturu upravo je prerasla u otvoreni rat koji bi mogao pocepati Republikansku stranku. Reč je o Trampovoj odluci da dopusti turskim trupama ulazak u severnu Siriju kako bi napravili koridor između sirijskih Kurda i onih u Turskoj, pripadnika Radničke partije Kurdistana (RPK) koju SAD i Turska smatraju terorističkom organizacijom.

„Propast u najavi“ izjavio je Lindzi Grejem. „Napustiti Kurde“ bila bi „mrlja za američku čast.“ „Katastrofalna greška“ rekla je kongresmenka Liz Čejni. „Ukoliko su tačni izveštaji o povlačenju SAD iz Sirije“ tvitovao je Marko Rubio, Tramp će „načiniti ozbiljnu grešku.“

„IZDAJA” INTERVENCIONIZMA
„Kurdi su bili sastavni deo naše uspešne borbe protiv ISIS-a u Siriji. Ostaviti ih na cedilu da stradaju, bila bi velika greška,“ rekla je Niki Hejli, bivši ambasador SAD pri UN. „Moramo uvek čuvati leđa našim saveznicima.“ Međutim, za našeg NATO saveznika s kojim sarađujemo skoro 70 godina, Hejli je izjavila „Turska nam nije prijatelj.“

Senator Mit Romni nazvao je Trampov čin „izdajom“: „Predsednikova odluka da napusti naše kurdske saveznike pred naletom turske vojske je izdaja. Ona šalje poruku da Amerika nije pouzdan saveznik; to takođe otvara put lakšem preporodu Islamske države i najavljuje eventualnu novu humanitarnu katastrofu.“

Donald Tramp je u svom tvitu ovako branio odluku o naređenju američkim trupama da ne pružaju otpor turskom prodoru u Siriju i stvaranju koridora od istočne obale Eufrata do Iraka: „Kurdi se jesu borili uz nas, ali im je zauzvrat isplaćen ogroman novac i obezbeđena silna ratna oprema. Oni ratuju protiv Turaka već decenijama. Odlagao sam ovu borbu… skoro tri godine, ali sada je vreme da istupimo iz ovih suludih večnih ratova, većinom plemenskih, i vratimo kući naše vojnike.“

Predsednici SAD i Turske Donald Tramp i Redžep Erdogan stižu na ceremoniju otvaranja NATO samita u Belgiji, Brisel, 11. jul 2018.

Kada je Tramp u decembru uzeo u razmatranje naređenje svim američkim trupama iz Sirije da se vrate u SAD, ministar odbrane Džejms Matis podneo je ostavku u znak protesta. Iza ove odluke krije se Trampova ogorčenost zbog odbijanja naših NATO saveznika da preuzmu nazad svoje državljane koje smo mi i Kurdi zarobili u redovima ISIS-a i da im sude.

SAD su „izvršile pritisak na Francusku, Nemačku i druge evropske države iz kojih su zarobljeni borci ISIS-a dolazili u većem broju, da te ljude preuzmu nazad, ali oni … to nisu prihvatili“ navodi se u nedeljnom izveštaju Bele kuće. „S obzirom na to da bi njihovo suđenje bio dugogodišnji i skup proces, Sjedinjene Države neće zadržati te ljude. (…) Turska će od sada biti odgovorna za sve borce ISIS-a zarobljene u prethodne dve godine.“

Koje argumente navode intervencionisti kada insistiraju da američke snage ostanu u Siriji unedogled? Ako naše trupe napuste Siriju, tvrdi Grejem, Kurdi će biti primorani da se udruže sa Bašarom el Asadom ne bi li preživeli. Istina, ali Kurdi trenutno drže pod kontrolom četvrtinu Sirije, što nije održivo. Moramo uzeti u obzir realno stanje na terenu. Asad, Rusija, Iran i Hezbolah pobedili su u ratu protiv sunitskih pobunjenika, koje smo mi i naši arapski prijatelji naoružali i opremili.

Rečeno nam je da će turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izmasakrirati Kurde, koje vidi kao terorističke saveznike Radničke partije Kurdistana. Međutim, Turci su zauzeli sirijsku granicu zapadno od Eufrata, a Kurdi su se povukli bez pokolja. I koliko bi dugo uopšte trebalo da ostanemo u Siriji, braneći Kurde od Turaka? Zauvek?

CENA IMPERIJE
Ukoliko mi odemo odatle, ISIS će se vratiti, rekla je Čejni: „Teroristi udaljeni hiljadama kilometara koristiće svoja sigurna utočišta da pokrenu napade na SAD.“ Pa ipak, Al Kaida i ISIS su danas prisutni u mnogo više mesta nego onda kada smo intervenisali na Bliskom istoku. Moramo li zauvek voditi borbe u tom regionu kako bismo bili sigurni kod kuće? Zbog čega se Sirija, Irak, Iran, Turska, Saudijska Arabija i države Persijskog zaliva ne bi same obračunavale sa Al Kaidom i ISIS-om u svom dvorištu? Zašto su tamošnji Al Kaida i ISIS problem za nas ovde?

„Ovo će gurnuti region u još dublji haos.“ – kaže Grejem. Ali ako će Trampova odluka zaista „gurnuti region u dublji haos“, šta je drugo proizvelo „trenutni haos“ ako ne upravo sveobuhvatna intervencija SAD? Treba se zamisliti nad činjenicom da talibani danas izvode više napada i kontrolišu veću teritoriju  nego ikada nakon naše intervencije 2001. godine.

Republikanski senator iz tabora neokonzervativaca Lindzi Grejem

Šesnaest godina od kako smo ušli u Bagdad, antirežimski protesti u Iraku prošle nedelje odneli su stotine života, a narastajući bunt preti aktuelnom režimu. Saudijskoj Arabiji vezane su ruke i ona očigledno gubi rat koji je 2015. pokrenula protiv hutskih pobunjenika. Iran, ili njegovi eksponenti, upravo su uništili polovinu proizvodnje nafte u Saudijskoj Arabiji, uz pomoć šačice krstarećih raketa i dronova. Prestolonaslednik Muhamed bin Salman je razgolitio ranjivost svoje države i možda će biti primoran na pregovore sa Teheranom.

Među onima koji najglasnije prigovaraju zbog odluke o američkom povlačenju iz večnih ratova Bliskog istoka, nalaze se isti oni ljudi koji su nas sa najviše entuzijazma u te ratove i uvukli.  I da, naravno, postoji cena koja se mora platiti kada odustajete od imperije, ali ona je gotovo uvek manja od cene koju biste platili da je održite.

 

Preveo Luka Ugrica

 

Izvor Buchanan.org