НАТО упозорава на последице америчких санкција против „Северног тока 2“

Аутор извештаја у коме се помињу санкције против Русије наводи да су мере које су САД већ предузеле проузроковале „одређену трансатлантску напетост“

Могуће америчке санкције које су усмерене против гасовода „Северни ток 2“ могле би да ослабе односе Вашингтона са Европом, јер део европских земаља и даље подржава тај пројекат, наводи се у једном од извештаја који су припремљени за јесење заседање Парламентарне скупштине НАТО.

Аутор извештаја под називом „Економске санкције као инструмент спољне политике“ је Норвежанин Кристијан Тибринг Гједе. У једном делу извештаја он се дотакао и санкција против Русије.

Аутор је подсетио да су амерички сенатори крајем августа разматрали нацрт закона којим се предвиђа увођење ограничења за компаније и лица која су укључена у изградњу „Северног тока 2“.

Предлог закона треба да прође гласање Сената и Представничког дома, пре него што председник добије могућност да га потпише као закон. Ипак, он је изазвао озбиљну забринутост у Европи, која је подељена на земље које подржавају и земље које не подржавају гасовод. Санкције могу утицати и на друге руске гасоводе, као што је „Турски ток“, објашњено је у извештају.

Аутор документа такође наглашава да су мере које су САД већ предузеле проузроковале „одређену трансатлантску напетост“. Те мере омогућавају америчкој администрацији да примењује санкције на компаније које нису америчке, а које сарађују са Русијом у области производње нафте или модернизације цевовода.

„Очигледно је да ни Европу ни Северну Америку не занима чињеница да би политика санкција против Русије могла нарушити трансатлантску солидарност и управо због тога су консултације о таквим питањима од изузетног значаја“, сматра Тибринг Гједе.

Јесења седница Парламентарне скупштине НАТО биће одржана од 11. до 14. октобра у Лондону. На основу нацрта резолуција и извештаја које ће бити разматране током заседања, биће припремљене политичке препоруке које ће се проследити Северноатлантском савету.

Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обала Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Планирано је да гасовод прође кроз територијалне воде или искључиве економске зоне Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке, а требало би да буде завршен до краја ове године. Данска је једина држава која још није издала дозволу за његову изградњу.

 

Извор Спутњик, 10. октобар 2019.