Да ли је импичмент постао неизбежан?

Афера „Русијагејт” је појела прве три године Трамповог председничког мандата. „Украјинагејт“ и импичмент ће изгледа доминирати четвртом

„Туда идe народ. Ја га морам пратити, јер ја сам његов вођа.“ Тако гласи запажање које се приписује француском политичару током турбулентних дана 1848. године.  Изјава Џоа Бајдена од среде у којој наводи како би председник Доналд Трамп требало да буде опозван, у таквом је тону. Бајден покушава да стане на чело струје која фаворизује импичмент у странци за чијег лидера се представља.

Неколико је фактора утицало да Бајден промени мишљење. Уздрман гафовима и деменцијом које је показао током кампање – што су његови ривали попут Корија Букера искористили да укажу како Бајден са својих 76 година већ постаје сенилан, и да можда није дорастао изазовима председничке функције – подршка коју ужива бивши потпредседник je – судећи по анкетама – у континуираном опадању.

БАЈДЕНОВА РАЧУНИЦА
Ове недеље сенаторка Елизабет Ворен претекла га је у трци за чело Демократске странке, иако је Бајден до скора био фаворит међу демократама. Такође, износ од 25 милиона долара који је Ворен прикупила надмашио је суму од 15 милиона којом се Бајден хвалио у трећем кварталу.

Поред тога, од како је Берни Сандерс хоспитализован након срчаног удара, вероватноћа да ће демократе похрлити ка Вореновој, као предводници социјално-прогресивне струје, постала је сасвим реална.

Бајден је закључио да не може остати амбивалентан и дозволити својим супарницима да према Трампу буду оштрији од њега, нарочито имајући у виду у коликој мери идеја импичмента уједињује и заокупља пажњу страначког и медијског естаблишмента.

Опредељујући се за свој став, Бајден је наметнуо питање – какво је ваше становиште по питању Трамповог опозива? – што је постало једно од главних питања демократске дебате Демократске у уторак. Одлука да подржи импичмент Бајдену такође служи као скретање пажње са питања шта је његов син Хантер радио за тих 50.000 долара месечно, колико је добио од украјинске енергетске фирме, за време док је Џо Бајден био главни Обамин човек за борбу против корупције у Украјини.

Дакле, то је оно што је Бајден желео да каже на скупу у Њу Хемпширу: „Како бисмо сачували наш устав, нашу демократију, наш башични интегритет, Трамп мора бити опозван (…) Он крши устав (…) не смемо дозволити да се извуче са тим.“

Џо Бајден на митингу у Њу Хемпширу на којем се први пут изјаснио за опозив Доналда Трампа, Рочестер, 9. октобар 2019.

С обзиром на истраживања која показују да је већина Американаца сагласна са покретањем истраге, док и анкете Фокс њуза такође илуструју да се већина залаже за суђење Трампу и његов силазак са функције, опозив сада делује неизбежно.

Каква је Трампова одбрамбена стратегија? Објављивањем пркосног писма адвоката Беле куће Пата Сиполонија у којем се одбацује истрага Представничког дома о опозиву као превара и фарса, Трамп је изгледа наредио стратегију масовног отпора.

„Ваша истрага нема никакву уставну основу, призвук правичности, или макар и најосновнији обзир према непристрасности процеса (…) Не може се очекивати од извршне власти да у томе учествује.“, написао је Сиполони. До среде међутим, Трамп је одлучио да одступи од сценарија Армагедона.

ТРАМПОВА НОВА ПОЗИЦИЈА
Његова нова позиција је оваква: уколико читав Представнички дом изгласа покретање истраге о импичменту и ако му буду омогућена иста права и заштита коју је уживао и Ричард Никсон 1974. године, он, Доналд Трамп, испоштоваће судски позив Дома, задржавајући право да им се супротстави у Врховном суду.

Стога, док се Ненси Пелоси и демократе Представничког дома силовито труде да до Дана захвалности прогурају закон о опозиву због Трамповог телефонског разговора са украјинским председником, он се спрема за рововску борбу. И сам Трамп је на крају дошао до закључка да ће гласања о импичменту вероватно бити, премда исход овог историјског сукоба председника САД и Конгреса – који ће одлучити о судбинама Пелосијеве, Трампа и Бајдена – за сада није известан.

Међутим, ни трамп у овој бици није без адута. Први међу њима је Адам Шиф, који је постао прво лице тужилаштва у бици око импичмента. Ово је добра вест за Белу кућу, јер је Шифова дубока мржња према Трампу и жеља да он буде опозван, осуђен, свргнут, осрамоћен и лишен слободе нешто што је свима добро познато одраније. Све док Шиф буде предводио истрагу о опозиву, многи ће у њој видети један разуздани, пристрасни и осветољубиви процес.

Затим ту су две потенцијално експлозивне истраге о коренима Малерове истраге које су већ доста одмакле. Генерални инспектор Министарства правде САД Мајкл Хоровиц испитује наводе да су ФБИ и Министарство правде злоупотребили Закон о надзору страних обавештајних служби у циљу покретања истраге о Русији. Очекује се да ће Хоровицев извештај бити обелодањен у наредним недељама.

Пуномоћник америчког министарства правде Џон Дурам је такође провео неколико месеци истражујући корене контра-обавештајне истраге Џорџу Пападопулосу, члану Трампове предизборне кампање. Дурам се пита да ли су Америчке обавештајне службе овластиле агенте Британије, Италије и Аустралије да шпијунирају Американце? Јер свака контраобавештајна операција против председничке кампање захтевала би одобрење тадашњег председника Барака Обаме.

Осим тога, званичници администрације рекли су Фокс њузу да је Роберт Малер приликом сусрета са Трампом у мају 2017. истакао заинтересованост за упражњено место директора ФБИ-ја, што је бивши специјални тужилац одбацио као нетачно приликом сведочења у Конгресу под заклетвом.

Роберт Малер

Мејлови који су овог месеца објављени на захтев организације Џудикал воч (Judicial Watch), која се позвала на Закон о доступности информација, указују да је Малер знао да би могао бити именован за специјалног саветника ако не буде био изабран за директора ФБИ.

Афера „Русијагејт” је појела прве три године Трамповог председничког мандата. „Украјинагејт“ и импичмент ће изгледа доминирати четвртом.

 

Превео Лука Угрица

 

Извор Buchanan.org