Da li je impičment postao neizbežan?

Afera „Rusijagejt” je pojela prve tri godine Trampovog predsedničkog mandata. „Ukrajinagejt“ i impičment će izgleda dominirati četvrtom

„Tuda ide narod. Ja ga moram pratiti, jer ja sam njegov vođa.“ Tako glasi zapažanje koje se pripisuje francuskom političaru tokom turbulentnih dana 1848. godine.  Izjava Džoa Bajdena od srede u kojoj navodi kako bi predsednik Donald Tramp trebalo da bude opozvan, u takvom je tonu. Bajden pokušava da stane na čelo struje koja favorizuje impičment u stranci za čijeg lidera se predstavlja.

Nekoliko je faktora uticalo da Bajden promeni mišljenje. Uzdrman gafovima i demencijom koje je pokazao tokom kampanje – što su njegovi rivali poput Korija Bukera iskoristili da ukažu kako Bajden sa svojih 76 godina već postaje senilan, i da možda nije dorastao izazovima predsedničke funkcije – podrška koju uživa bivši potpredsednik je – sudeći po anketama – u kontinuiranom opadanju.

BAJDENOVA RAČUNICA
Ove nedelje senatorka Elizabet Voren pretekla ga je u trci za čelo Demokratske stranke, iako je Bajden do skora bio favorit među demokratama. Takođe, iznos od 25 miliona dolara koji je Voren prikupila nadmašio je sumu od 15 miliona kojom se Bajden hvalio u trećem kvartalu.

Pored toga, od kako je Berni Sanders hospitalizovan nakon srčanog udara, verovatnoća da će demokrate pohrliti ka Vorenovoj, kao predvodnici socijalno-progresivne struje, postala je sasvim realna.

Bajden je zaključio da ne može ostati ambivalentan i dozvoliti svojim suparnicima da prema Trampu budu oštriji od njega, naročito imajući u vidu u kolikoj meri ideja impičmenta ujedinjuje i zaokuplja pažnju stranačkog i medijskog establišmenta.

Opredeljujući se za svoj stav, Bajden je nametnuo pitanje – kakvo je vaše stanovište po pitanju Trampovog opoziva? – što je postalo jedno od glavnih pitanja demokratske debate Demokratske u utorak. Odluka da podrži impičment Bajdenu takođe služi kao skretanje pažnje sa pitanja šta je njegov sin Hanter radio za tih 50.000 dolara mesečno, koliko je dobio od ukrajinske energetske firme, za vreme dok je Džo Bajden bio glavni Obamin čovek za borbu protiv korupcije u Ukrajini.

Dakle, to je ono što je Bajden želeo da kaže na skupu u Nju Hempširu: „Kako bismo sačuvali naš ustav, našu demokratiju, naš bašični integritet, Tramp mora biti opozvan (…) On krši ustav (…) ne smemo dozvoliti da se izvuče sa tim.“

Džo Bajden na mitingu u Nju Hempširu na kojem se prvi put izjasnio za opoziv Donalda Trampa, Ročester, 9. oktobar 2019.

S obzirom na istraživanja koja pokazuju da je većina Amerikanaca saglasna sa pokretanjem istrage, dok i ankete Foks njuza takođe ilustruju da se većina zalaže za suđenje Trampu i njegov silazak sa funkcije, opoziv sada deluje neizbežno.

Kakva je Trampova odbrambena strategija? Objavljivanjem prkosnog pisma advokata Bele kuće Pata Sipolonija u kojem se odbacuje istraga Predstavničkog doma o opozivu kao prevara i farsa, Tramp je izgleda naredio strategiju masovnog otpora.

„Vaša istraga nema nikakvu ustavnu osnovu, prizvuk pravičnosti, ili makar i najosnovniji obzir prema nepristrasnosti procesa (…) Ne može se očekivati od izvršne vlasti da u tome učestvuje.“, napisao je Sipoloni. Do srede međutim, Tramp je odlučio da odstupi od scenarija Armagedona.

TRAMPOVA NOVA POZICIJA
Njegova nova pozicija je ovakva: ukoliko čitav Predstavnički dom izglasa pokretanje istrage o impičmentu i ako mu budu omogućena ista prava i zaštita koju je uživao i Ričard Nikson 1974. godine, on, Donald Tramp, ispoštovaće sudski poziv Doma, zadržavajući pravo da im se suprotstavi u Vrhovnom sudu.

Stoga, dok se Nensi Pelosi i demokrate Predstavničkog doma silovito trude da do Dana zahvalnosti proguraju zakon o opozivu zbog Trampovog telefonskog razgovora sa ukrajinskim predsednikom, on se sprema za rovovsku borbu. I sam Tramp je na kraju došao do zaključka da će glasanja o impičmentu verovatno biti, premda ishod ovog istorijskog sukoba predsednika SAD i Kongresa – koji će odlučiti o sudbinama Pelosijeve, Trampa i Bajdena – za sada nije izvestan.

Međutim, ni tramp u ovoj bici nije bez aduta. Prvi među njima je Adam Šif, koji je postao prvo lice tužilaštva u bici oko impičmenta. Ovo je dobra vest za Belu kuću, jer je Šifova duboka mržnja prema Trampu i želja da on bude opozvan, osuđen, svrgnut, osramoćen i lišen slobode nešto što je svima dobro poznato odranije. Sve dok Šif bude predvodio istragu o opozivu, mnogi će u njoj videti jedan razuzdani, pristrasni i osvetoljubivi proces.

Zatim tu su dve potencijalno eksplozivne istrage o korenima Malerove istrage koje su već dosta odmakle. Generalni inspektor Ministarstva pravde SAD Majkl Horovic ispituje navode da su FBI i Ministarstvo pravde zloupotrebili Zakon o nadzoru stranih obaveštajnih službi u cilju pokretanja istrage o Rusiji. Očekuje se da će Horovicev izveštaj biti obelodanjen u narednim nedeljama.

Punomoćnik američkog ministarstva pravde Džon Duram je takođe proveo nekoliko meseci istražujući korene kontra-obaveštajne istrage Džordžu Papadopulosu, članu Trampove predizborne kampanje. Duram se pita da li su Američke obaveštajne službe ovlastile agente Britanije, Italije i Australije da špijuniraju Amerikance? Jer svaka kontraobaveštajna operacija protiv predsedničke kampanje zahtevala bi odobrenje tadašnjeg predsednika Baraka Obame.

Osim toga, zvaničnici administracije rekli su Foks njuzu da je Robert Maler prilikom susreta sa Trampom u maju 2017. istakao zainteresovanost za upražnjeno mesto direktora FBI-ja, što je bivši specijalni tužilac odbacio kao netačno prilikom svedočenja u Kongresu pod zakletvom.

Robert Maler

Mejlovi koji su ovog meseca objavljeni na zahtev organizacije Džudikal voč (Judicial Watch), koja se pozvala na Zakon o dostupnosti informacija, ukazuju da je Maler znao da bi mogao biti imenovan za specijalnog savetnika ako ne bude bio izabran za direktora FBI.

Afera „Rusijagejt” je pojela prve tri godine Trampovog predsedničkog mandata. „Ukrajinagejt“ i impičment će izgleda dominirati četvrtom.

 

Preveo Luka Ugrica

 

Izvor Buchanan.org