Jubilej SPC između Moskve i Carigrada

Odlukom da povuče pozive ruskom i vaseljenskom patrijarhu, SPC izbegla da proslavu autokefalnosti pretvori u ogledalo podeljenosti pravoslavlja

Odluku da se jubilej dobijanja autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve obeleži na nivou srpske Crkve, kao i u svim njenim eparhijama, dakle ne svepravoslavno, donelo je najviše crkveno telo Sveti arhijerejski sabor, koji čine svi episkopi SPC.

To se može zaključiti iz zvaničnog saopštenja objavljenog posle završenog majskog zasedanja. Iako je bilo neslaganja arhijereja čak i u vezi sa pojedinim formulacijama u saopštenju Sabora, pa su tako objavljena dva, umesto uobičajenog jednog saopštenja, deo koji se tiče proslave osam vekova autokefalnosti u svim verzijama je isti: „Sabor je izuzetnu pažnju posvetio bogoslužbenom proslavljanju i duhovno-kulturnom obeležavanju velikog jubileja, osamstogodišnjice sticanja autokefalnog statusa naše Crkve (1219–2019), kako na nivou čitave Crkve u manastiru Žiči i u Beogradu, u oktobru, tako i po svim njenim eparhijama”.

Kada je, na primer, 2013. godine pripremana proslava 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta u Nišu, najviše crkveno telo jasno je naznačilo da će ona biti proslavljena „na pomesnom, svepravoslavnom i svehrišćanskom nivou”.

Otuda pomalo iznenađuje pismo grupe arhijereja upućeno patrijarhu srpskom Irineju, koje se, zajedno sa potpisima episkopa, pojavilo na nekoliko sajtova, i u kojem se navodi da je žalostan utisak ostavila odluka Svetog arhijerejskog sinoda da se odustane od proslave „sa punoćom Pravoslavne crkve”. U istom pismu traži se i sazivanje jesenjeg sabora, ne samo zbog ovoga, već i zbog niza drugih razloga, od situacije u vezi sa Kosovom i Metohijom do crkvene prosvete, ali se ovaj navodi kao prvi.

Nije nepoznanica da se odustalo od odluke da se na proslavu jubileja pozovu svi pravoslavni patrijarsi, ali zbunjuje da episkopi za to nisu znali, kao i da ni Sabor nije znao, kada je „izuzetnu pažnju posvetio” proslavi autokefalnosti i naznačio da će ona biti obeležena „na nivou Crkve i njenih eparhija”, da to ne podrazumeva pozivanje svih ostalih pravoslavnih patrijarha.

Da je prvobitna namera bila da na značajnu godišnjicu srpske crkve budu pozvani svi pravoslavni patrijarsi, kao i da su ti pozivi i upućeni poglavarima pomesnih pravoslavnih crkava, potvrdio je u intervjuu za Politiku u februaru ove godine vaseljenski patrijarh Vartolomej. Doduše, on nije rekao da je dobio poziv da prisustvuje jubileju autokefalnosti SPC, već da je pozvan da učestvuje „na proslavi 800 godina hirotonije Svetog Save”, kao i da će se pozivu odazvati.

Nedugo potom, pozivi svim patrijarsima su povučeni. Politici je u dobro obaveštenim crkvenim krugovima objašnjeno da su pozivi povučeni u želji da se izbegne da proslava jubileja bude teren za očitovanje podeljenosti. Jer, od trenutka kada je Moskovska patrijaršija prekinula kanonsko opštenje sa Carigradom, što znači, između ostalog, da njen patrijarh, episkopi i sveštenici ne saslužuju sa sabraćom iz Vaseljenske patrijaršije, poseban je izazov organizovati svepravoslavne proslave. Verovatno bi i srpski episkopi različito obrazlagali ko je „krivac” za takvo stanje, ali ostaje činjenica da je teško govoriti o pravoslavnom jedinstvu i punoći pravoslavne crkve u trenutku kada je prekinut svaki kontakt između po broju vernika najveće pravoslavne crkve i „majke crkve”.

Sada, kada je ovogodišnja centralna proslava osam vekova autokefalnosti SPC već završena, možemo samo da pretpostavljamo koliko bi ona bila svečanija da su ostali na snazi pozivi svim pravoslavnim patrijarsima da joj prisustvuju. I možemo samo da pretpostavljamo da li bismo svedočili jubileju „u punoći Pravoslavne crkve” ili uvodu u nove rasprave o tome ko je došao, a ko nije, i kako je ko dočekan i koje mu je mesto dato. Na nivou eparhija, kada je krajem avgusta i početkom septembra jubilej autokefalnosti proslavljan u Eparhiji zapadnoameričkoj, na primer, prema izveštajima medija, svetu arhijerejsku liturgiju služio je arhiepiskop Elpidofor iz Vaseljenske patrijaršije, dok je arhiepiskop Petar iz Ruske pravoslavne zagranične crkve „molitveno prisustvovao”.

Na toj proslavi naročitu pažnju medija privukla je vest da će u Nikeji Vaseljenska patrijaršija proslaviti osam vekova autokefalnosti SPC. Arhiepiskop Elpidofor saopštio je, prema medijskim navodima, posle liturgije u Hramu Svetog Save u San Gabrijelu odluku patrijarha Vartolomeja da Vaseljenska patrijaršija organizuje proslavu u Nikeji, kao i da će na nju biti pozvan patrijarh, ali i svi arhijereji SPC. Te objave nema u izveštaju sa proslave na sajtu Eparhije zapadnoameričke niti u govoru arhiepiskopa Elpidofora koji je postavljen na sajtu njegove eparhije, ali je i ona izazvala podeljenost među srpskim vladikama. Nezvanično, Sveti arhijerejski sinod nije se odazvao pozivu da prisustvuje svečanosti koja bi trebalo da počne danas u Nikeji, zbog čega su odnosi sa Carigradom, navodno, prilično zategnuti.

Nezadovoljan je, prema medijskim napisima, i deo vladika koji nije ni obavešten kada je proslava i da je poziv već stigao. Da li je Sinod dobio ovaj poziv i zašto on nije prosleđen i ostalim vladikama kada je već početkom septembra najavljeno da će svi biti pozvani, juče se u Patrijaršiji nije moglo saznati. Kao što je pomalo nejasno i da li će u Nikeji biti proslavljeno osam vekova autokefalnosti srpske crkve ili „osamsto godina hirotonije Svetog Save”.

 

Autor Jelena Čalija

 

Naslovna fotografija: Dragan Tanasijević/SPC

 

Izvor Politika, 12. oktobar 2019.