Јубилеј СПЦ између Москве и Цариграда

Одлуком да повуче позиве руском и васељенском патријарху, СПЦ избегла да прославу аутокефалности претвори у огледало подељености православља

Одлуку да се јубилеј добијања аутокефалности Српске православне цркве обележи на нивоу српске Цркве, као и у свим њеним епархијама, дакле не свеправославно, донело је највише црквено тело Свети архијерејски сабор, који чине сви епископи СПЦ.

То се може закључити из званичног саопштења објављеног после завршеног мајског заседања. Иако је било неслагања архијереја чак и у вези са појединим формулацијама у саопштењу Сабора, па су тако објављена два, уместо уобичајеног једног саопштења, део који се тиче прославе осам векова аутокефалности у свим верзијама је исти: „Сабор је изузетну пажњу посветио богослужбеном прослављању и духовно-културном обележавању великог јубилеја, осамстогодишњице стицања аутокефалног статуса наше Цркве (1219–2019), како на нивоу читаве Цркве у манастиру Жичи и у Београду, у октобру, тако и по свим њеним епархијама”.

Када је, на пример, 2013. године припремана прослава 1.700 година од доношења Миланског едикта у Нишу, највише црквено тело јасно је назначило да ће она бити прослављена „на помесном, свеправославном и свехришћанском нивоу”.

Отуда помало изненађује писмо групе архијереја упућено патријарху српском Иринеју, које се, заједно са потписима епископа, појавило на неколико сајтова, и у којем се наводи да је жалостан утисак оставила одлука Светог архијерејског синода да се одустане од прославе „са пуноћом Православне цркве”. У истом писму тражи се и сазивање јесењег сабора, не само због овога, већ и због низа других разлога, од ситуације у вези са Косовом и Метохијом до црквене просвете, али се овај наводи као први.

Није непознаница да се одустало од одлуке да се на прославу јубилеја позову сви православни патријарси, али збуњује да епископи за то нису знали, као и да ни Сабор није знао, када је „изузетну пажњу посветио” прослави аутокефалности и назначио да ће она бити обележена „на нивоу Цркве и њених епархија”, да то не подразумева позивање свих осталих православних патријарха.

Да је првобитна намера била да на значајну годишњицу српске цркве буду позвани сви православни патријарси, као и да су ти позиви и упућени поглаварима помесних православних цркава, потврдио је у интервјуу за Политику у фебруару ове године васељенски патријарх Вартоломеј. Додуше, он није рекао да је добио позив да присуствује јубилеју аутокефалности СПЦ, већ да је позван да учествује „на прослави 800 година хиротоније Светог Саве”, као и да ће се позиву одазвати.

Недуго потом, позиви свим патријарсима су повучени. Политици је у добро обавештеним црквеним круговима објашњено да су позиви повучени у жељи да се избегне да прослава јубилеја буде терен за очитовање подељености. Јер, од тренутка када је Московска патријаршија прекинула канонско општење са Цариградом, што значи, између осталог, да њен патријарх, епископи и свештеници не саслужују са сабраћом из Васељенске патријаршије, посебан је изазов организовати свеправославне прославе. Вероватно би и српски епископи различито образлагали ко је „кривац” за такво стање, али остаје чињеница да је тешко говорити о православном јединству и пуноћи православне цркве у тренутку када је прекинут сваки контакт између по броју верника највеће православне цркве и „мајке цркве”.

Сада, када је овогодишња централна прослава осам векова аутокефалности СПЦ већ завршена, можемо само да претпостављамо колико би она била свечанија да су остали на снази позиви свим православним патријарсима да јој присуствују. И можемо само да претпостављамо да ли бисмо сведочили јубилеју „у пуноћи Православне цркве” или уводу у нове расправе о томе ко је дошао, а ко није, и како је ко дочекан и које му је место дато. На нивоу епархија, када је крајем августа и почетком септембра јубилеј аутокефалности прослављан у Епархији западноамеричкој, на пример, према извештајима медија, свету архијерејску литургију служио је архиепископ Елпидофор из Васељенске патријаршије, док је архиепископ Петар из Руске православне заграничне цркве „молитвено присуствовао”.

На тој прослави нарочиту пажњу медија привукла је вест да ће у Никеји Васељенска патријаршија прославити осам векова аутокефалности СПЦ. Архиепископ Елпидофор саопштио је, према медијским наводима, после литургије у Храму Светог Саве у Сан Габријелу одлуку патријарха Вартоломеја да Васељенска патријаршија организује прославу у Никеји, као и да ће на њу бити позван патријарх, али и сви архијереји СПЦ. Те објаве нема у извештају са прославе на сајту Епархије западноамеричке нити у говору архиепископа Елпидофора који је постављен на сајту његове епархије, али је и она изазвала подељеност међу српским владикама. Незванично, Свети архијерејски синод није се одазвао позиву да присуствује свечаности која би требало да почне данас у Никеји, због чега су односи са Цариградом, наводно, прилично затегнути.

Незадовољан је, према медијским написима, и део владика који није ни обавештен када је прослава и да је позив већ стигао. Да ли је Синод добио овај позив и зашто он није прослеђен и осталим владикама када је већ почетком септембра најављено да ће сви бити позвани, јуче се у Патријаршији није могло сазнати. Као што је помало нејасно и да ли ће у Никеји бити прослављено осам векова аутокефалности српске цркве или „осамсто година хиротоније Светог Саве”.

 

Аутор Јелена Чалија

 

Насловна фотографија: Драган Танасијевић/СПЦ

 

Извор Политика, 12. октобар 2019.