Европа на измаку са гасом, тражи хитан завршетак Северног тока 2

Данци ће морати да дају зелено светло „Северном току 2“ за месец дана, иначе ће се Копенхаген суочити са вишемилионским тужбама компанија

Европи катастрофално недостаје гас – прети дефицит од 300 милијарди кубних метара годишње, упозорава Андреас Ширенбек, директор једне од највећих немачких енергетских компанија „Унипер“.

У таквој ситуацији, осим гасовода, биће потребно да се купује све више руског природног течног гаса. Али, „Северни ток 2“, према мишљeњу Европљана, треба да буде покренут што пре.

КРАЈ РЕЗЕРВИ ГАСА
Европи је 2018. године требало 390 милијарди кубних метара увозног гаса. Половину је обезбедила Русија – „Гаспром“ је испоручио рекордних 201,7 милијарди кубних метара. Пуштањем у погон „Северног тока 2“, капацитета 55 милијарди кубних метара годишње, извоз ће се значајно повећати.

Међутим, како је навео Андреас Ширенбек, чак ни „Северни ток 2“ неће задовољити растућу европску потражњу. Према његовим проценама, у перспективи би дефицит гаса на континенту могао достићи 300 милијарди кубних метара годишње.

Недостатак плавог горива није само резултат повећања потрошње гаса од стране Европљана, колико сталног пада домаће производње. У холандском Гронингену, који је чинио шестину укупне производње гаса у Европској унији, затварају се бушотине, а коначно затварање налазишта недавно је одложено са 2030. на 2022. годину.

Производњу такође смањује и Данска, која не дозвољава Русији да изгради део гасовода у територијалним водама. Налазиште „Тајра“ обуставило је рад и сада ова краљевина купује гас из Немачке. Како наводи „Данмаркс радио“, то значи гасну зависност од Русије, јер Немци добијају гориво управо од Руса.

Аналитичари су уверени да ће Данци дати зелено светло „Северном току 2“ за месец дана, иначе ће се Копенхаген суочити са вишемилионским тужбама компанија оператора пројекта.

„Такође треба истаћи смањење производње и испоруке гаса из Норвешке и Велике Британије“, подсећа директор „Унипера“.

„Настаје веома значајан јаз између понуде и потражње“, додаје Ширенбек, који је управо зато сигуран да ће Европи ускоро требати више цевоводног гаса, као и природног течног гаса.

Стручњаци не искључују могућност да су такве изјаве, уз очекивање скорог завршетка изградње „Северног тока 2“, покушај да се умире Американци, који покушавају да „залију“ европско тржиште сопственим природним течним гасом. Вашингтон, уз помоћ савезника у Европи, на све могуће начине кочи изградњу руских цевовода, који заобилазе Украјину, претећи санкцијама учесницима ових пројеката.

НЕМА ИЗБОРА
Немачка жели да добије 60 до 70 одсто енергије од Русије, али се истовремено нада да ће Вашингтон наставити да штити Немце од „претње са Истока“, те је Берлин изразио спремност да изгради неколико терминала за пријем природног течног гаса.

Међутим, Министарство спољних послова Немачке истиче да би амерички природни течни гас немачке потрошаче коштао скоро 30 одсто више од руског, који добијају преко цеви, тако да Немачка још није почела да гради терминале за природни течни гас.

Тренутна ситуација са природним течним гасом на европском тржишту јасно указује да и овде очекивано повећање испорука углавном може да обезбеди Русија. Не постоје алтернативни извори. На пример, Норвешка није у стању да то уради, због исцрпљивања налазишта у Северном мору.

Постоје велике сумње да ће се Европљани по питању снабдевања гасом и даље водити политичким размишљањима, на уштрб прагматичних интереса, као и да ће ометати повећање испорука горива из Русије.

 

Извор Спутњик, 14. октобар 2019.