Блиц: Балкан је постао поприште за специјалце са Запада због КиМ

Сви они ће се, на овај или онај начин бавити овим регионом, а неки од њих специјално и косовским проблемом

Два Американца, један Шпанац, Норвежанин, можда неки Немац, а врло могуће и Рус… Ово је за сада „скор“ што именованих што потенцијалних специјалних изасланика за западни Балкан и посредника у дијалогу Београда и Приштине. Сви они ће се, на овај или онај начин бавити овим регионом, а неки од њих специјално и косовским проблемом, што би могло да могла да сугерише две ствари – или су Балкан па и Србија постали веома важни па је неопходно на тим просторима имати некога од поверења, или је дошло време за „подвлачење црте“ и решавања вишедеценијског (косовског) проблема.

Ово су потези што америчке, што европске дипломатије, али и појединих земаља који би могли да посведоче да је овдашњи регион, а питање Косова можда и више од проблематичне БиХ, међу важним стварима које што хитније треба решавати, али и да сви желе део заслуга у тим решењима. Који год да је разлог, суштина је да Западни Балкан, изгледа, проблеме сам не може да реши и да му требају „ментори“, „водичи“ или „посредници“. То су одавно схватили и у међународној заједници и Европској унији, која и даље формални посредник у дијалогу Београда и Приштине.

Међутим, ако се узме у обзир његов (не)успех, и то што готово годину дана није одржан ниједан једини разговор, а све чешћи тонови сугеришу да одлазећа шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини није урадила добар посао, не треба да чуди укључивање САД у читав процес.

ТРАМПОВА ЖЕЉА
Америка је то најпре урадила само „охрабрујући“ Београд и Приштину да пронађу решење косовског проблема а онда се, после неког времена, и нешто директније умешала тако што је именовала Метјуа Палмера за изасланика за Западни Балкан, а потом и Ричарда Гренела, амбасадора САД у Немачкој, за специјалног изасланика председника САД за дијалог Београда и Приштине.

Ово би се могло протумачити као корак ка „испуњењу жеље“ америчког председника Доналда Трампа да Београд и Приштина постигну договор и правно обавезујући споразум, о чему је писао у писмима српском и косовском председнику Александру Вучићу и Хашиму Тачију. Ипак, треба имати у виду да се председнички избори у Америци ближе, па један део што овдашње што међународне јавности појачано интересовање за Балкан и „косовски чвор“ од стране САД тумаче и као средством да се, решавајући овдашњи проблем, поентира на тамошњим изборима.

Такође, оно о чему се доста говори у последње време јесте да би и сама ЕУ евентуално могла да именује особу која ће се бавити управо решавањем проблема између Београда и Приштине, што је до сада био посао шефа дипломатије Уније.

ЗАШТО ГРЕНЕЛ?
У протеклих месец и по дана из САД су стигле две занимљиве вести: најпре да је Метју Палмер именован за специјалног изасланика Стејт департмента за западни Балкан, а недуго затим и Ричард Гренел за специјалног изасланика за преговоре Београда и Приштине. Пошто су се ова два именовања десила у размаку од готово десетак дана, многима није било јасно о чему се ради. Зашто Гренел, када већ постоји Палмер?

Тим пре што је Палмер врло добар познавалац региона, и што се њима и до сада бавио при Стејт департменту. Зато су многи његово именовање протумачили као добар знак и покушај САД да се изборе са тензијама између Београда и Приштине.

Палмер је деведесетих година прошлог века радио у Амбасади САД у Београду, а и касније је, током дипломатске каријере, у више наврата био ангажован на питањима која се односе на овај регион. Такође, при Стејт департменту био је задужен за Србију и Црну Гору, а пратио је и мировну конференцију у Рамбујеу. Био је и саветник председника Џорџа Буша у питањима националне безбедности, па поново као саветник у амбасади САД у Србији, а својевремено је био директор Канцеларије за јужну и централну Европу.

Са друге стране, за Гренела се не може рећи да је тако добар познавалац овдашњих прилика, али га то није спречило да одмах након именовања, које још није прошло Сенат, дође и до Приштине и до Београда. Њега је на ово место посатавио председник САД, па је једно од тумачења у вези са тим именовањем да посоји сукоб на релацији Бела кућа – Стејт департмент.

Иначе, важи за Трамповог човека од поверења и некога ко завршава послове. Тренутно је амерички амбасадор у Немачкој, па чују и тумачења да би могао да буде тај који ће Немачку покушати да убеди да прихвати разграничење као могуће решење косовског проблема. Са друге стране, није непознаница да он у Немачкој није омиљени „лик“, где је имао неколико дипломатских испада, а спекулисало се и да је због својих изјава о подршци јачању деснице и „мешања у унутрашњу политику“ могао да буде проглашен персоном „нон грата“.

Осим Америке, која је очито врло заинтересована за решење проблема на обвдашњим просторима, промене долазе и у самој ЕУ. Разлог томе је што су се редовни избори за Европски парламент десили, и што ће ускоро бити изабрана нова Европска комисија.

ПОСРЕДНИК ПОСРЕДНИКА
У том смислу, одлазећу шефицу ЕУ дипломатије, која је иначе била посредник у дијалогу Београда и Приштине, замениће шпански шеф дипломатије Жосеп Борел, Каталонац који пак није „љубитељ“ било каквог отцепљења. Вест о томе да ће он заменити Могеринијеву, дочекана је са српске стране у позитивном тону, док су приштински политичари негодовали, имајући у виду да долази из земље која није признала косовску независност.

Међутим, оно што би могло да се деси у перспективи јесте да се дијалогом Београда и Приштине не бави он, као што је до сада то чинила Могеринијева, већ да на ту функцију биде именована особа којој ће само дијалог бити посао, што би могло да посведочи о важности да се овај посао приведе крају и за саму ЕУ. Такође, за сада је у домену спекулација да је за тај посао заинтересован званични Берлин, па не би било узненађење да се неки Немац нађе на овој функцији.

Упоредо са тим, спекулише се да и Русија не жели да буде изопштена из целе прича и да би и она могла да именује свог „специјалца“ за овдашње просторе. За сада, ова информаицја је без потврде. Случајно или намерно, још једна од замимљивости јесте да се председник Србије Александар Вучић данас састао са специјалним изласаником Министарства спољних послова Краљевине Норвешке за Западни Балкан Арнеом Бјорнстадом. Занимљиво је да је Бјонстард до скоро био амбасадор своје земље у Србији, коме овдашње прилике нису непознаница, напротив. Да ли су све ово случајности, појачано интересовање, или је пак реч о „редовним активностима“?

Како за Блиц објашњава Игор Новаковић из Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ Фонд), међу земљама Квинте нема сагласности око Косова.

– Неслагања постоје и на релацији ЕУ-САД, али и међу земљама Уније – каже он.

Како каже, дијалог Београда и Приштине је према одлуци УН поверен Европској унији и мале су шансе да се измести негде другде. Каже и да, какав год исход буде био, одлука ће морати да буде потврђена у УН.

– Ствар је комплексна, неће ићи ни лако ни брзо, и Борел је тога свестан – прича Новаковић.

Према његовом суду, то што би Борел именовао особу која би се бавила само дијалогом уопште не би била лоша ствар, напротив, јер би тај посао радио неко на дневном нивоу. Таквих захтева је, каже, било и раније.

– Од прошле године имали смо ситуацију да је подела почела да фигурира као могуће решење, па само на ту акцију, имали реакцију, а она је све ово што се дешава након тога – наводи он.

Ипак, како каже, ништа од свих ових ствари не треба тумачити као нешто ванредно, осим именовања Гренела која је једино неуобичајена.

– Спекулише се да би Бела кућа можда на овај начин могла да обезбедни победу за Трампа, мада је и то питање – наводи он. Такође, каже и да када је реч о Москви, она се неће укључити док не процени да ће јој то бити од користи.

 

Аутор Лана Гедошевић

 

Насловна фотографија: Танјуг/Зоран Жестић

 

Извор Блиц, 16. октобар 2019.