Z. Milivojević: Kosovski dijalog i ofanziva Bele kuće

Ako nova vlada u Prištini ukine takse, a SAD će se za to pobrinuti, Srbiji preostaje politička doslednost i ulazak u novi dijalog

Posle izbora na KiM otvara se ključno pitanje – nastavak dijaloga Beograd–Priština. Izborni rezultat odgovara. Pobedile su grupacije koje su za dijalog, a odstranjene one koje osporavaju proces (Haradinaj) i kompromituju politički kontekst (hipoteka OVK i sl.). Naime, procenom sadašnje ekipe američkog predsednika Donalda Trampa da u raspletu kosovskog čvora treba prepoznati i sopstveni interes i odlukom Bele kuće pred same izbore da preko specijalnog izaslanika preuzme vodeću ulogu u pokušaju da se čvor rasplete , učinili su, bez sumnje, ono što je bilo potrebno da se za to stvore uslovi uticajem na izborni proces i njegov rezultat, što se i dogodilo.

Vašington je očigledno očekivao ovakav postizborni rasplet i već deluje. Specijalni izaslanik Ričard Grenel odmah startuje posetom Beogradu i Prištini, dok je lider pobedničkog Samoopredeljenja, dan posle objavljenih rezultata, već predstavio svoj plan za dijalog američkom ambasadoru u Prištini. U saopštenju Stejt departmenta SAD izražava se radost zbog „prilike za saradnju s novom vladom koja će biti za dijalog” uz očekivanje da se novo rukovodstvo „odmah upusti” u razgovore. Vidljivo je iz ovih reakcija i narednih poteza da SAD ne ostavljaju nikakvu sumnju da će pobednička garnitura formirati vladu koja bi kao prvu meru ukinula takse i ispunila uslov za učešće Srbije u dijalogu.

U celom ovom kontekstu nije slučajna i odluka Čilea u poslednjem trenutku da na skupštinu Interpola (15–18. oktobra) pozove „Kosovo”.

Dakle što se tiče SAD, nastavak dijaloga i njegovo ubrzavanje neumitno slede, jer ova administracija poslednjim potezima iskazuje odlučnost da na tom cilju istraje. Platforma je definisana pismom predsednika Trampa iz decembra 2018, stavom ove administracije da je rasplet oko KiM od interesa za SAD i da se do rešenja može doći pregovorima dve strane koji treba da dovedu do međusobnog priznanja. Promovisana je imenovanjem specijalnog izaslanika Bele kuće sa ciljem da se proces pod rukovodstvom SAD uspešno okonča („mirovnim”) sporazumom još u mandatu ove administracije.

Američka strana, sva je prilika, direktno će diktirati sadržaj, tempo i tajming budućih pregovora pri čemu se strateški ciljevi Bele kuće mogu nazreti kao: potvrda suprematije SAD u rešavanju jednog međunarodnog pitanja sa elementima globalnog značaja; otvaranje prostora za širenje NATO i dodatno suzbijanje uticaja Rusije (i Kine); značajan korak u procesu potpunog uključenja ovog prostora u zapadnu sferu uticaja i punu realizaciju evroatlantskog projekta; a na osnovu svega i uknjiženje pozitivnog predizbornog poena.

Pokušaji Evropske unije da stavi do znanja da je pitanje dijaloga u njenoj nadležnosti preko izjava portparolke Maje Kocijančič izgleda da ne utiču preterano na ofanzivan nastup administracije SAD koga upravo registrujemo. EU je još bez institucija u punom kapacitetu, bez definisane objedinjene generalne strategije na unutrašnjem i spoljnom planu, pred delikatnim raspletom oko bregzita. Mada značaj pitanja i interes EU najbolje oslikava svedočenje pred Evropskim parlamentom kandidata za visokog predstavnika Žozepa Borela koji rasplet oko KiM stavlja u prioritete svog budućeg nastupa na spoljnopolitičkom planu („prvo ću posetiti Prištinu”), to neće uticati na već pokrenut mehanizam direktnog delovanja američke administracije. Tim pre zato što se potvrđuje dominantan uticaj SAD na političke elite u Prištini koje će evidentno slediti ciljna postavljanja i dinamiku Vašingtona.

Međutim, nikako se ne sme zapostaviti globalni multipolarni kontekst, uloga drugih relevantnih faktora na čelu sa Rusijom o čemu svedoči kontinuitet poruka o značaju Rezolucije 1244 i dr, činjenica da status KiM direktno zavisi od odluka/verifikacija na nivou Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Najbolja potvrda upravo je svedočenje Borela koji je neumoljivo podsetio da bez priznanja „Kine, Indije i Rusije” Kosovo ne može biti država, tim pre jer uverljiva grupacija važnih država u Aziji, Africi, Južnoj Americi, pa i Evropi, na čelu sa pomenutim, ostaje čvrsto na principijelnoj poziciji međunarodnog prava i nepriznavanja države „Kosovo”.

Ako nova vlada u Prištini ukine takse, a SAD će se očigledno za to pobrinuti, Srbiji preostaje politička doslednost i ulazak u novi dijalog. Stari/novi format pre svega podrazumeva direktno i aktivno delovanje SAD. Osnov platforme ne može da podrazumeva priznanje. U tom smislu generalno svi stavovi i argumenti u osporavanju samoproglašene državnosti „Kosova” koji imaju državnu i nacionalnu podlogu, koji su davali i daju rezultat i koji su snažili poziciju Srbije i kompromitovali politiku i pristup Prištine, ostaju validni i nema razloga da ih Beograd i dalje ne ističe i koristi.

To isto važi i za dalju afirmaciju stavova i argumenata koji proizilaze iz podrške Srbije od relevantnih subjekata na širem međunarodnom planu. Dakle, pred Srbijom je posle izbora na KiM delikatan period i nije slučajno što do kraja godine predstoji i novi već najavljen susret predsednika Vučića i Putina.

 

Autor Zoran Milivojević

 

Izvor Politika, 15. oktobar 2019.