Дојче веле: Већ виђено или Џонсону треба чудо

Европска унија и британска влада су се договориле – опет. У Краљевству то изазива узбуђењу док у Бриселу влада осећај већ виђеног

Пао договор о брегзиту! Али, исто смо чули и пре годину дана. Јер није готово док британски парламент не потврди споразум. А ни тада неће бити готово, напротив – британске муке ће тек почети, коментарише Барбара Везел.

Европска унија и британска влада су се договориле – опет. У Краљевству то изазива узбуђењу док у Бриселу влада осећај већ виђеног. Потпуно је исто било пре годину дана, само што је уместо Бориса Џонсона ту била Тереза Меј. Баш као и тада, и данас су мршаве шансе да споразум прође кроз британски парламент. Превише посланика има замерке, неки јер желе да остану у ЕУ, други јер мисле да споразум иде на уштрб Велике Британије коју Џонсон жели даље од Европе него његова претходница.

Договор у Бриселу омогућен је тако што је ирски премијер предложио Џонсону креативно решење за ирско-ирску границу. А британски премијер је схватио да, с обзиром на односе снага у Лондону, само са некаквим договором има шансе за већину у парламенту. Тако је Џонсон начинио заокрет и заборавио глупости које је до јуче причао. Оно што је договорено веома је слично такозваном бекстопу, који је одавно предложила ЕУ, са циљем да се избегне видљива граница између Републике Ирске и Северне Ирске.

Обе стране су начиниле уступке, додуше Британија је начинила веће. ЕУ је допустила да и Северна Ирска формално напусти царинску унију са ЕУ, али је Лондон морао да прогута да Северна Ирска задржи иста правила за слободну трговину као и до сада. Све у свему ово је добар дил за Брисел, али истовремено омогућава Борису Џонсону да тријумфално саопшти како ће из ЕУ извести целовито Краљевство, а затим потпуно преузети контролу. То спада у пропаганду око брегзита и мање је важно колико у томе има истине.

Споразум је дакле опет на столу. Међутим лоше стоји са подршком британског парламента. Ако договор одбију северноирски унионисти из странке ДУП, онда би Џонсон са њима могао да изгуби и неколико тврдолинијаша из сопствених редова. Велико је питање да ли Џонсон може да придобије неке конзервативце које је недавно надмено најурио из странке. Опозиција је ионако, уз пар изузетака, против оваквог споразума.

Можда ће Џонсону, до суботе за када је предвиђено гласање, успети чудо. Ако не успе, све ће се поново вратити за сто у Бриселу. Међу бројним лажним обећањима брегзита је и оно да је све готово када се напусти ЕУ. Многи Британци кажу: само нека се коначно заврши! Али то је обмана јер тек иступањем из ЕУ све почиње. На једвите јаде испреговарани прелазни период траје само годину дана. Уколико га Лондон не продужи, у том периоду морају да се разјасне сви аспекти будућих односа Велике Британије и континента – од авионских летова преко дозвола за камионе и сарадње у науци па све до питања безбедности.

Британцима се дакле продаје лажни мир. Али напослетку они на биралиштима морају одлучити да ли виде своју будућност као „Сингапур на Темзи“ – са дерегулисаним финансијским тржиштем. Да ли желе чисти неолиберални англосаксонски модел или пак европски модел привређивања и живота. Британци још увек имају шансу да избегну трку према дну у коју их води Борис Џонсон.

 

Аутор Барбара Везел

 

Насловна фотографија: KENZO TRIBOUILLARD/AFP via Getty Images

 

Извор Дојче веле, 18. октобар 2019.