Србија данас потписује Споразум о слободној трговини са Евроазијском унијом

Србији ће потписивањем споразума бити отворен приступ тржишту од 183 милиона људи; готово 100 одсто производа извозиће се без плаћања царина

Премијерка Ана Брнабић ће у Москви потписати Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније и њених држава чланица. Тај економски блок чланицама омогућава слободно кретање робе, услуга, капитала и радне снаге, али за разлику од ЕУ, свака држава води своју спољну политику. Србији ће потписивањем споразума бити отворен приступ тржишту од 183 милиона људи. Договором о слободној трговини, Србија ће моћи да извози готово 100 одсто производа без плаћања царина.

Између осталог, реч је о извозу 2.000 тона цигарета, 400 тона крављег сира, неограничен извоз овчјег и козјег сира, као и воћне ракије, 90.000 литара вињака. Према споразуму који се данас потписује, остаје царина на извоз аутомобила из Србије. Поред Русије, чланице ЕЕУ су и друге бивше совјетске републике – Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргистан.

Прошле године робна размена са ових пет земаља чланица Евроазијске уније била је 3,4 милијарде долара. Из Србије је извезена роба вредна 1,1 милијарду долара, а увезена у вредности од 2,3 милијарде. Председник Александар Вучић је раније оценио да је споразум важан за Србију и њену привреду, и да ојачава поверење између две земље.

Премијер Медведев је, током посете, истакао да Евроазијска економска унија није затворени клуб, већ да она активно развија међународне односе са великим бројем држава. Захвалио је на позицији Србије, која без обзира на притиске и европске процесе, није увела санкције Русији. „Ми ћемо то ценити“, поручио је тада председник владе Русије.

„САРАДЊА У ИНТЕРЕСУ СОПСТВЕНИХ ЗЕМАЉА И НАРОДА“
Евроазијска економска унија је основана 1. јануара 2015. године на идеју руског председника Владимира Путина. Бруто друштвени производ у ЕЕУ је 1,9 трилиона долара, односно 3,2 одсто светског БДП-а, док је незапосленост 5,4 процента.

Што се тиче политичких односа, за разлику од Европске уније свака чланица води своју спољну политику, које су некад у раскораку – пре свега у односу према Бриселу и Пекингу. Политички и економски однос с Кином, посебно у контексту њене иницијативе „Појас и пут“, пресудан је за чланице ЕЕУ. Током посете Србији, руски премијер Дмитриј Медведев је истакао да се пред земље често ставља избор између Запада и Истока, али да не треба ићи ни на Запад ни на Исток, већ треба градити сарадњу у интересу сопствених земаља и народа.

Евроазијска економска унија такође настоји да прошири број својих страних партнера, чак и преко регионалних организација, попут АСЕАН-а у Југоисточној Азији.

 

Извор РТС, 24. октобар 2019.

КЉУЧНО ПИТАЊЕ – КОЛИКУ ПОНУДУ МОЖЕМО ОБЕЗБЕДИТИ ЗА ЕЕУ
Директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић рекао је за РТС да је потписивање споразума са Евроазијском економском унијом врло повољно за раст трговинске размене Србије са земљама те Уније и за подршку српској економији због веће могућности извоза. Миладин Ковачевић је поводом потписивања трговинског споразума у Москви указао да је то трговински споразум.

„Да отклонимо сваку сумњу да ту има нека шира политичка димензија, то је трговински споразум и приступ том тржишту. При уласку у ЕУ бисмо вероватно морали отказати такве споразуме. За сада је то врло повољно за раст наше трговинске размене и за подршку нашој економији због веће могућности извоза“, објаснио је директор РГЗ-а.

Питање је, истиче, колику понуду може Србија да обезбеди да би имала значају размену на тржишту Евроазијске економске уније. Трговинска размена Србије и земаља Евроазијске уније је 3,4 милијарде долара, а у тај износ је укључен и увоз енергената. „Извоз није тако имспресиван, али расте“, додао је Ковачевић.

Коментаришући напредак Србије на „Дуинг бизнис“ листи, директор РГЗ-а наводи да је то показатељ стварања боље бизнис климе и околности за привлачење инвестиције. „До августа су стране директне инвестиије бележиле прилив од око 2,6 милијарде евра, то значи да ћемо до краја године престићи прошлу годину која је била рекордна са четири милијарде евра“, напомиње Ковачевић.

Коментаришући најављено повећање пензија од 5,3 одсто, Ковачевић указује да је то уклопљено у буџетски оквир и аранжмане са ММФ-ом, који налаже да пензије не смеју пређу 11 одсто БДП-а како се не би кварила макроекономска стабилност.

 

Насловна фотографија: tert.am

 

Извор РТС, 25. октобар 2019.