Propala opstrukcija Prištine i Londona: SB UN ipak raspravlja o Kosovu

Na sednici u četvrtak, koju je zakazala Južnoafrička Republika, razmatraće se izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša

Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj će biti govora o stanju na Kosovu i Metohiji, uprkos pokušaju opstrukcije Prištine i Londona, biće održana 31. oktobra. Na sednici u četvrtak, koju je zakazala Južnoafrička Republika kao predsedavajući SB UN ovog meseca, inače država koja ne priznaje nezavisnost južne srpske pokrajine, razmatraće se izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o stanju na Kosovu u protekla četiri meseca. Ovu sednicu je Priština uz pomoć Velike Britanije pokušala da otkaže navodeći kao razlog to što ambasadorka takozvanog Kosova Vljora Čitaku ne može da prisustvuje sednici.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je 19. septembra sa specijalnim izaslanikom generalnog sekretara UN i šefom misije UN na KiM Zahirom Taninom o situaciji na Kosovu i Metohiji povodom pripreme izveštaja generalnog sekretara UN o radu Unmika, koji će biti predstavljen Savetu bezbednosti 31. oktobra. Zahvalio je Taninu na doslednom zalaganju Unmika za poštovanje Rezolucije 1244 i naglasio da su sednice SB, posvećene radu Unmika, važne za Srbiju zbog održavanja kontinuiteta razmatranja pitanja KiM, kao i zbog redovnog informisanja o političkoj i bezbednosnoj situaciji, koja je daleko od mirne i stabilne, uz česte napetosti i incidente.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić odbacio je sumnje u to da će biti održana sednica u četvrtak rekavši da su „na kraju ipak predstavnici Prištine obavestili da će doći na sednicu”. Istakao je da će članice SB UN upoznati s aktuelnom situacijom na KiM, s mnogobrojnim incidentima, s aferom o navodnom trovanju, velikim lažima koje dolaze iz Prištine. „Preneću stavove predsednika Aleksandra Vučića da mi želimo kompromis, nastavak dijaloga, ali da je očigledno da s druge strane i dalje žele da nametnu svoj stav o priznanju nezavisnosti Kosova što je za Srbiju apsolutno neprihvatljivo. Želimo kompromis i učestvovaćemo u nastavku dijaloga ako se stvore uslovi za to, ako se ukinu takse”, poručio je Dačić, prenosi Tanjug.

Kaže da su se nekoliko dana pre održavanja sednice predstavnici Prištine žalili da njima ne odgovara termin i tražili su odlaganje, pa je onda zvanično predstavnica Velike Britanije zahtevala od predsedavajućeg da se ta sednica ipak odloži. „Definitivno će sednica biti održana 31. oktobra u SB UN i ja ću učestvovati na toj sednici”, istakao je Dačić. Jedan od glavnih razloga zašto Priština ne želi da se održavaju sednice u Njujorku, da bi stvorila lažnu sliku da prisustvo i nadzor UN na Kosmetu više nisu potrebni, jeste što su doživeli teške diplomatske poraze.

Tako su na sednici održanoj 10. juna koplja ukrstili Ivica Dačića i Vljora Čitaku. Predstavnica Prištine je iznela stav „da nezavisnost Kosova nije produkt secesionističkog pokreta nego dekolonizacije”, zaključivši da „Srbija više nikada neće vladati Kosovom”. Dačić je uzvratio da je bezobrazluk reći za Srbe da su kolonizatori, da su vladali, a ne da su živeli na Kosovu. I na sednici 7. februara Srbija je odnela diplomatsku pobedu jer su članice SB jednoglasno osudile uvođenje kosovskih taksa od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Vladislav Jovanović za Politiku kaže da je naš interes „da se što više oživi duh SB u rešavanju pitanja KiM, a Zapad bi želeo da se što manje ovo pitanje pojavljuje u Njujorku”. „Zapad je sve nervozniji i zabrinutiji jer vreme prolazi, a takozvana država Kosovo visi o koncu i sve im je neprijatnije da to objašnjavaju ostatku sveta jer pribegavaju argumentu sile. Mi smo osnažili poziciju jer je status KiM i dalje otvoren. Naše pozicije su dodatno ojačane uspehom srpske diplomatije i činjenicom da točak priznanja vraća unazad jer je 15 članica UN povuklo ranije odluke o Kosovu”, navodi Vladislav Jovanović.Antrfile

TRAŽILI DA SE KOSOVO ZAUVEK SKINE S DNEVNOG REDA
Prošle godine upravo je Velika Britanija zloupotrebila svoje predsedavanje i nije uvrstila stanje na Kosovu na dnevni red, insistirajući da se ovo pitanje zauvek skine s dnevnog reda ovog tela, dok su Amerikanci i Rusi smatrali da sednice treba da se održavaju dva, odnosno tri puta godišnje. U februaru ove godine postignut je kompromis tako što će ove godine biti održane tri sednice, a od 2020. održavaće se dva puta godišnje, i to u aprilu i oktobru.

 

Autor Dejan Spalović

 

Naslovna fotografija: Eduardo Munoz/Reuters

 

Izvor Politika, 29. oktobar 2019.