Švajcarski mediji: Zapad gura Balkan u ruke Moskvi

„Moskva se bori protiv jačanja zapadnog uticaja na Balkanu, naročito uticaja NATO”, piše Pabst

Švajcarski list Noje cirher cajtung piše da Evropska unija više ne nudi uverljivu perspektivu proširenja regionu Balkana, što smanjuje uticaj Zapada, a jača uticaj drugih zemalja.

List, na početku analize o slabljenju uticaja EU na Balkanu i jačanju uticaja Rusije, Kine i Turske u regionu, piše da je samo nedelju dana nakon što je Evropska unija zbog francuskog veta odbila početak pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom, predsednica vlade Srbije Ana Brnabić u Moskvi potpisala sporazum Srbije i ruske Evroazijske ekonomske unije o slobodnoj trgovini, prenosi Dojče vele.

Autor članka Folker Pabst konstatuje da nema sumnje da su „EU i Zapad znatno izgubili poverenje i mogućnost uticaja na Balkanu” i da je time omogućen veći uticaj Rusije, Kine i Turske. Kako se navodi, Rusija je popularna pre svega među pravoslavcima i ona se predstavlja kao „čuvar konzervativnih vrednosti i protivteža dekadentnom Zapadu”, dok je Turska povezana s muslimanima. Autor ocenjuje da jačanje uticaja tih zemalja u sebi krije realne rizike po Balkan.

„Moskva se bori protiv jačanja zapadnog uticaja u tom regionu, naročito uticaja NATO. Rusija pri tom odlično ume da instrumentalizuje istorijske crte razdvajanja i latentnu nestabilnost u regionu. Ankara u određenom smislu izvozi svoje poimanje pravne države i sve više zahteva pomoć u progonu protivnika njene vlade. Veliki projekti koje finansira Kina, a do kojih se dolazi često uz pomoć korupcije, imaju potencijal da potkopaju standarde pravne države”, piše Pabst.

Međutim, Noje cirher cajtung ne smatra da su veliki izgledi da se balkanske zemlje okrenu Moskvi ili Ankari i napominje da obim spoljne trgovine tih zemalja sa Rusijom iznosi samo šest odsto, dok je obim trgovine s Evropskom unijom 73,5 odsto. Švajcarski list ukazuje i na to da Moskva, Ankara i Peking ne deluju složno, već da imaju različite interese na Balkanu.

„Ali, iako mu s Istoka ne preti ozbiljna konkurencija, Zapad gubi na Balkanu, a s njim i oni delovi tamošnjeg stanovništva koji bi svoje države hteli da modernizuju i demokratizuju. Jer, ubuduće će još teže biti da se unaprede vrednosti kao što su pravna država, demokratija i liberalna tržišna privreda, a time i da se doprinese dugoročnoj stabilizaciji tog evropskog regiona koji je najviše opterećen konfliktima”, zaključuje list, prenosi Tanjug.

 

Izvor Politika, 30. oktobar 2019.