Рим и САД: Симптоми империјалног пропадања

Многи од симптома пропадања Римског царства данас се могу видети у САД, а један од главних је ендемска корупција државног апарата

Овај чланак је првобитно објављен 22. августа 2016. Из неког разлога он се више не може наћи у гугл претрази. С обзиром на то да чланак остаје прилично релевантан у контексту дешавања која се данас одвијају на геополитичкој сцени, сматрамо да је неопходно представити га још једном нашим читаоцима. Уколико поново нестане, можете бити сигурни да ћете га видети изнова објављеног на нашем сајту, ако и даље буде релевантан у том тренутку.

Студенти историје пронаћи ће застрашујуће али прилично предвидљиве паралеле између пада Римске империје у 4. веку нове ере и краха америчке глобалне хегемоније који се одвија данас. Не само да је избор тзв. политичких лидера готово искључиво прешао у надлежност великих финансијских магната и њихових пословних интереса, већ се и избор политичара за које бирачи уопште могу гласати свео на бирање између зла и горег. Док председник Барак Обама чини све како би прогурао изразито непопуларану корпоративну превару у виду Транспацифичког споразума о слободној трговини, појавио се извештај о постојању запањујућих 6,5 билиона долара америчких пореских обвезника који се не могу ваљано обрачунати стандардним рачуноводственим методама. Ради се о билионима, не милионима, не милијардама, него билионима. То је скоро 40 одсто годишњег бруто домаћег производа САД – нестало у акцији…

Служба за финансије и рачуноводство Министарства одбране, агенција која пружа финансијске и рачуноводствене услуге цивилним и војним припадницима Пентагона управо је открила да не може пружити одговарајућу документацију за 6,5 билиона долара вредно „прилагођавање“ трансакција и података генералних фондова војске. Према извештају који је генерални инспектор Министарства одбране објавио 26. јула, планирање буџета америчке војске отргло се контроли. У извештају стоји:

„Канцеларија помоћника секретара војске (финансијски менаџмент и рачуноводство) (OASA[FMiC]) и служба Министарства одбране за финансије и рачуноводство у Индијанаполису (DFAS Индијанаполис) нису на адекватан начин оправдале трансакције од 2,8 билиона долара у трећем кварталу, као и 6,5 билиона долара у годишњем финалном, фискалном извештају, направљеном за податке Генералног фонда војске (AGF), током финалног извештаја фискалне 2015. године. Непоткрепљена прилагођавања финансијског стања појавила су се зато што OASA (FMiC) и DFAS Индијанаполис нису поставили као приоритет исправљање системских недостатака (подвукао В. Е.), што је изазвало грешке које су за резултат имале штимовање извештаја, и није пружило адекватне смернице за подршку системски генерисаним прилагођавањима.“

„Дневник трансакција“ пружа на увид серијске бројеве и датуме трансакција, као и износ трошкова, није толико компликовано, зар не? Ово није незнатна књиговодствена брљотина. Она разоткрива неконтролисану корупцију у срцу највећег војног комплекса на свету, Пентагона. У извештају о Пентагону даље се наводи: „Уз то, DFAS Индијанаполис није поткрепио документима или оправдао због чега је Систем буџетског извештавања Министарства одбране (DDRS-B) уклонио најмање 16,513 од 1,3 милиона записа током трећег квартала фискалне 2015. године (…) Подаци коришћени за припрему финансијског извештаја трећег квартала фискалне 2015. године и завршни обрачун фискалне године били су непоуздани и недостајао им је адекватан ревизорски печат (подвукао В.Е.).

БИЛИОН ТАМО, БИЛИОН ОВАМО
Једноставније речено, америчке копнене снаге (а то је само један огранак Оружаних снага САД) уништиле су књиговодствена документа, нису обезбедиле ревизорски печат као потврду да су средства која је доделио Конгрес одговорно утрошена и очигледно су произвољно наштимовале годишњи фискални извештај у вредности од 6,5 билиона долара како би обезбедили да се задржи равнотежа у финансијским књигама. Другим речима, не само да су лажно представили финансијско стање и извештај о буџету, већ су написали потпуно нове податке… билион тамо, билион овамо.

Занимљиво да постоје две грандиозне институције повезане са владом или владиним агенцијама у којима никад није спроведена независна финансијска ревизија. Једна је ФЕД, институција у приватном власништву али повезана са владом и стављена под наводни надзор Конгреса (што тешко да је случај). Друга институција у којој никада није било независне финансијске ревизије је Пентагон. Никада.

Зграда Министарства одбране САД (Пентагон) у Арлингтону крај Вашингтона

Дан пре 11. септембра 2001. тадашњи амерички министар одбране Рамсфелд обзнанио је да „према неким проценама, не може се ући у траг трансакција вредних 2,3 билиона долара.“ Прича је ишчезла наредног дана у паници насталој око рушења Кула близнакиња. Напослетку, под притисцима наглог увећања дефицита у федералном буџету, Конгрес је први пут у историји захтевао да војска буде „спремна за финансијску ревизију“ до 30. септембра 2017. Нико у Вашингтону не верује да ће се то догодити (није се догодило; прим. НС).

Корупција, фалсификовање, преваре и проневере су толико великог обима и тако ендемски укорењене да под плаштом бирократске неспособности унапред онемогућавају сваку транспарентност. Све ово је симптоматично као доказ унутрашње трулежи Вашингтона и државе која је само коју деценију раније била оличење поштења и интегритета у јавној служби. Уколико је потребно да именујемо ту безличну бирократију која је била одговорна да састави прецизан извештај о необјашњивих 6,5 билиона долара, тренутно име је пуковник у пензији Роберт М. Спир, помоћник секретара за финансијски менаџмент и контролу у војсци, који је раније радио за PwC, једну од водећих рачуноводствених фирми. По свој прилици, он вероватно разуме како се обавља основно рачуноводство.

ИМПЕРИЈАЛНЕ ПАРАЛЕЛЕ
Наслов моје најновије књиге је Последњи хегемон: кога би богови уништили. Односи се на чињеницу да досадни стари моћници, попут Дејвида Рокфелера, Џорџа Сороша или Ворена Бафета (олигарси чија се тзв. моћ базира на општој вери да они поседују реалну моћ, комичној врсти хипнозе или масовне заблуде коју сами негујемо) губе способност да наметну глобалистичку идеју (позајмљену из фашистичке агенде) о униполарном свету.

Не даје резултате нигде, било да злоупотребљавају ислам, као у случају Фетулаха Гулена у недавном неуспелом пучу који су САД организовале у Турској, или у терористичком рату ДАЕШ-а и Ал Каиде против Сирије у циљу контролисања нафте и гаса у региону. Нису успели ни у својим напорима да изолују Русију или опколе Кину у Јужном кинеском мору. Све то подсећа на 4. век н.е. и последње дане Римског царства које није уништила страна инвазија, већ унутрашња декаденција и корупција.

Корени пропадања и коначне пропасти Римског царства, у своје време једине светске суперсиле, леже у политичкој одлуци владајуће аристократије – или прецизније богате олигархије досадних стараца тога времена – која је желела да прошири границе царства кроз ратне походе и пљачкање страних земаља. Радили су тако не би ли увећали своје приватно богатство и личну моћ, а не из виших интереса и зарад добробити државе.

Винћенцо Камућини, „Смрт Јулија Цезара“ (1806)

Смрт Јулија Цезара (1806), Винћенцо Камућини

Економски модел Римског царства се заснивао на пљачкању освојених територија. Како се царство ширило, оснивало је удаљене војне гарнизоне да би одржало контролу и све више се ослањало на стране плаћенике да попуњавају редове у гарнизонима. У процесу војне експанзије сељаштво, срж царства, видно је осиромашило. Ситни земљорадници су остали без новца, те су тако били приморани да уточиште потраже у Риму у којем ће живети као радничка класа, надничари. Нису имали право гласа нити било које друго грађанско право. У очима богатих, они су напросто били руља која се могла купити, изманипулисати и усмерити да нападне противника; они су били ‘демос’, маса, јавност. У римској ‘демократији’ све се сводило на манипулисање масама у служби царства.

Некада независни земљорадници били су присиљени да напусте своја имања, често на вишегодишњи период не би ли се борили у страним освајачким ратовима. Као једна од последица, југ Италије био је опустошен. Они имућнији могли су купити земљиште као једину сигурну инвестицију, постајући тако велики латифундисти и земљопоседници. То је довело до тога да земља буде сконцентрисана у рукама малог броја људи, који су потом доводили робове заробљене у војним походима да на њој раде. Мала пољопривредна газдинства су постепено замењена тим великим латифундијама, купљеним за плен, док се јаз између богатих и сиромашних повећавао. Када су браћа Грах покушала да у 2. веку. н.е. ублаже раст јаза између богатих и остатка друштва представљајући пољопривредне реформе које би ограничиле моћ богатих сенатора, богаташи су их убили. Данас, Дејвид Рокфелер је један од највећих власника пољопривредних добара у САД, који прима милионе долара новца пореских обвезника на име субвенција за покретање пословања.

СМРТНИ УДАРАЦ
Влада царског Рима није имала је ваљани буџетски систем. Они су такође траћили ресурсе како би одржавали империју, док су сами слабо производили било какву вредност. Када плен из покорених територија више није био довољан да се покрију трошкови, окренули су се повећању пореза, пребацујући терет огромне војне машинерије на леђа грађанства. Виши порези приморали су додатан број земљорадника да оставе земљу необрађену. Како би скренули пажњу својих грађана са све теже ситуације, владајућа олигархија Рима давала је бесплатну пшеницу сиромашнима и забављала их циркуским играма, тркама двоколица, бацала хришћане лавовима и пружала им разне друге видове забаве, примењујући озлоглашену стратегију „хлеба и игара“ којом су држали незадовољство под контролом.

Наредна фундаментална промена која је задала смртни ударац Римском царству био је заокрет од регуларне војске сачињене од грађана и земљорадника ка војсци професионалних плаћеника, каријерних ратника, јер су све удаљенији ратни походи постајали јако непопуларни. То није много различито од онога што се десило у Америци након Вијетнамског рата, када је председник Никсон укинуо регуларни војни рок у корист „потпуно добровољног“ ступања у војску, након што је антиратни протестни покрет постао претња за будуће војне планове.

Како су услови у далеким ратним походима за римске војнике постајали све суровији, било је потребно више подстицаја да се попуне легије. Правило да само грађани Рима могу служити војску је одбачено и након тога сте могли постати пуноправни грађанин у замену за војну службу, нешто слично ономе што се данас догађа у САД, где се младим имигрантима обећава америчко држављанство уколико буду ризиковали своје животе у америчким ратовима у Авганистану, Ираку или негде другде.

Амерички војник током акције у Авганистану

Разоткривање књиговодствене катастрофе у износу од 6,5 билиона долара само је један од симптома. Председничка трка демократе Хилари Клинтон и републиканца Доналда Трампа само је други. Држава која троши новац на ратове по целом свету занемарујући пропадање сопствене инфраструктуре, за чију обнову је потребно око 3,6 билиона долара (једва половина суме за коју војска САД нема покриће) је нажалост осуђена на пропаст. Осим ако амерички народ са згражавањем не одбаци Содому и Гомору која тренутно влада Вашингтоном, и почне да делује насупрот доминантној матрици.

 

Превео Лука Угрица

 

Извор New Eastern Outlook