Како обновити Сирију у којој америчка војска „чува“ нафту?

Остаје да се види хоће ли америчка дубока држава бити спремна да се упусти у отворени рат са Русијом због неколико нафтних поља у Сирији

Оно што се збило у Женеви ове средe – прво заседање Сиријског уставног одбора – не може бити од већег значаја у погледу коначног успостављања мира у Сирији. Сиријски уставни одбор проистекао је из резолуције усвојене у јануару 2018. у Сочију, на предлог тела под називом Сиријски конгрес за национални дијалог.

Одбор који је бројао 150 људи поделио се на 50 чланова сиријске опозиције, 50 представника власти у Дамаску и 50 представника цивилног друштва, а свака од групација именовала је по 15 представника за састанак у Женеви, одржан иза затворених врата. Овакав развој ситуације директна је последица мучног процеса из Астане – који је организован у режији Русије, Ирана и Турске. Иницијална идеја потекла је од бившег изасланика УН за Сирију Стафана де Мистуре. Тренутни специјални изасланик УН за Сирију Геир Педерсен игра улогу посредника.  Одбор је кренуо са радом почетком 2019. у Женеви.

Важно је истаћи да у њему нема виших званичника ни из администрације у Дамаску, нити из редова опозиције, осим Ахмета Фарука Арнуса, нискорангираног дипломате при Министарству спољних послова Сирије. Очекивано, међу представницима опозиције нема бивших лидера оружаних фракција, као ни „умерених побуњеника“. Делегати су неколико бивших и актуелних парламентараца, ректора универзитета и новинара. Након прве рунде преговора, председавајући одбора Ахмед Кузбари је истакао: „Надамо се да би се наш следећи састанак могао одржати у нашој родној земљи, у вољеном Дамаску, најстаријој насељеној престоници у историји.“

Чак и опозиција која је део одбора нада се да ће политички договор бити постигнут наредне године. Председавајући Хади ел Бахр истиче: „Надамо се да ће следеће године обележавање 75 година од оснивања Уједињених нација бити прилика да се прослави још једно достигнуће ове међународне организације, а ту мислим на успех процеса који се одвија под покровитељством специјалног изасланика УН, који ће свим Сиријцима донети мир и правду.“

УДРУЖЕНЕ ПАТРОЛЕ
Рад одбора у Женеви одвија се паралелно са свакодневном променом чињеничног стања на терену. То ће сигурно довести до нових састанака у четири ока председника Ердогана и Путина, што потврђују и речи самог Ердогана: „Разговор са Путином је могућ у свако доба. Све зависи од развоја тока догађаја.“

Делује да ти „догађаји“ за сада нису толико усијани, иако је Ердоган, очекивано, изнео одређене претње у саопштењу: „Задржавамо право да наставимо војне операције у Сирији уколико се терористи приближе на 30 километара од наше границе или наставе са нападима са било ког другог подручја Сирије.“ Он је такође напоменуо да би де факто сигурна зона дуж турско-сиријске границе могла бити „проширена“, о чему би се морао детаљније консултовати са Москвом.

Руска оклопна возила патролирају у близини Камишлија на североистоку Сирије, близу границе са Турском, 26. октобар 2019. (Фото: AFP)

Руска оклопна возила патролирају у близини Камишлија на североистоку Сирије, близу границе са Турском, 26. октобар 2019. (Фото: AFP)

Ердоганове претње већ су се обистиниле на терену. У среду су Турска и савезничке исламистичке фракције покренули офанзиву на Тал Тамр, историјску енклаву асирских хришћана, која се налази 50 километара у дубини сиријске територије – знатно изван опсега од 10 километара патролне зоне или 30 километара „зоне безбедности“.

Лоше наоружане сиријске снаге повукле су се пред жестоким нападом, и без видљиве руске подршке. Сиријска војска је истог дана издала саопштење за јавност у којем позива Сиријске демократске снаге да се реинтегришу под њену команду. SDF (Сиријске демократске снаге) одговориле су да најпре мора доћи до постизања споразума по питању полуаутономије за североисточни регион. Хиљаде становника је у међувремену избегло ка југу, у заштићенији град Хасаку.

Две су чињенице апсолутно кључне. Сиријски Курди су окончали повлачење пре рока, што је потврдио руски министар одбране Сергеј Шојгу. А од овог петка, Русија и Турска покренуле су заједничке војне патроле на растојању до седам километара од границе, што је де факто део зоне безбедности у североисточној Сирији. Оно што остаје велика непознаница јесте на који ће начин Анкара управљати територијама које тренутно заправо контролише, и на које намерава да пресели два милиона сиријских избеглица.

ТВОЈА НАФТА, МОЈА НАФТА
А ту је и једно иритирајуће питање које никако да буде скинута са агенде: питање намере Америке да „обезбеди нафту“ (Трамп) и „заштити“ сиријска нафтна поља (Пентагон) за све практичне потребе у Сирији. У Женеви, руски министар спољних послова Сергеј Лавров (уз Џавада Зарифа из Ирана и Мевлута Чавушоглуа из Турске) није могао бити директнији. Лавров је истакао да је амерички план „арогантан“ и да се њиме крши међународно право. Само присуство Америке на тлу Сирије је „нелегално“, рекао је он.

Широм јужне хемисфере, нарочито међу државама чланицама Покрета несврстаних, то питање је огољено до коске и схваћено на прави начин: влада САД илегално долази у посед природних ресурса треће земље путем војне окупације. А Пентагон успут упозорава да ће свако ко покуша да оспори ту праксу бити убијен на лицу места. Остаје да се види хоће ли америчка дубока држава бити спремна да се упусти у отворени рат са Русијом због неколико нафтних поља у Сирији.

По међународном праву, читава ујдурма око „обезбеђивања нафте“ је само еуфемизам за пљачку, просто и једноставно. Иронично, свака такфиристичка/џихадистичка организација широм „Великог Блиског истока“ дошла је до истог закључка: „напори“ САД широм исламских земаља тичу се само нафте.

Америчко војно возили у близини билборда са ликом Башара ал Асада, Камишли, 26. октобар 2019.

Упоредите то са активним учешћем Русије, Ирана и Турске у нормализацији и проналажењу политичког решења за Сирију – да и не помињемо Кину, која иза сцене дискретно донира пиринач и планира свеобухватне инвестиције у послератну Сирију, као главни чвор источног Медитерана у пројекту Новог пута свиле.

 

Превео Лука Угрица

 

Насловна фотографија: Baderkhan Ahmad/AP

 

Извор Asia Times