Конгрес и званично усвојио резолуцију о опозиву Трампа

Представнички дом под контролом демократа одржава претресе иза затворених врата како би утврдио има ли основа да Трамп буде опозван

Представнички дом Конгреса САД усвојио је резолуцију којом се формално утврђује поступак опозива председника Доналда Трампа. За усвајање резолуције гласало је 232 представника, против је било 196 – међу њима и двоје демократа, преноси Танјуг.

Гласање је потврдило поделу у Представничком дому између већине коју имају демократе, а чији лидери тврде да није било ни потребе да се доноси таква резолуција да би се процес учинио легитимним и мањинских републиканаца, који су се до сада противили истрази као превише затвореном процесу у којем им није омогућено да учествују на једнаким основама, пренео је Глас Америке.

„Предузимамо овај корак како бисмо уклонили сваку сумњу у то да ли Трампова администрација може да ускраћује предавање документа, спречава сведочење сведока, занемарује обавезујуће позиве или наставља да опструира Представнички дом”, рекла је председавајућа тог тела Ненси Пелоси у писму упућеном законодавцима демократама. Лидер републиканске већине у Сенату Мич Меконел рекао је да резолуција „ни изблиза не успева” у покушају да процес истраге учини фер и правичним.

„Разумем да су се многе демократе у Представничком дому одлучиле за опозив пре много година, али основне норме правде неће испарити само зато што су се демократе у Вашингтону већ одлучиле”, рекао је Меконел.

Одбори Представничког дома за обавештајне послове, спољне послове и надзор имали су прилике да чују сведочења дипломата и других званичника иза затворених врата, док истражују да ли би Трамп требало да буде опозван, због тога што је тражио од стране земље – Украјине – да „ископа прљавштину” о свом политичком ривалу, што би му помогло да освоји други мандат.

У резолуцији се тражи прелазак на јавне претресе, док би Одбор за обавештајна питања коначно био у обавези да изда извештај са сопственим закључцима и препорукама Одбору за правосуђе, а који би онда био одговоран за доношење одлуке о томе да ли да се препоручи опозив Трампа пред пуним сазивом Представничког дома.

Одбори би у четвртак требало да саслушају сведочење Тимотија Морисона, који је био Трампов главни саветник за руска и европска питања у Савету за националну безбедност, све док у среду није поднео оставку, изјавио је високи званичник администрације. Истовремено, према писању америчких медија, демократе у Представничком дому позвале су бившег саветника за националну безбедност Џона Болтона да сведочи следеће недеље у оквиру истраге о опозиву.

Неколико других сведока већ је сведочило да је Болтон био дубоко узнемирен чињеницом да је Трампов лични адвокат Руди Ђулијани иза кулиса радио на томе да „притисне” Украјину да истражи демократе и кандидата за председничку номинацију 2020. Џоа Бајдена за наводну корупцију – о чему се никад нису појавили докази.

Ђулијани је наводно водио иза леђа Стејт департмента оно што критилчари називају „спољном политиком из сенке”. Болтон је, према изјавама неких сведока, наводно назвао Ђулијанијеве радње „нарко дилом” и рекао да не жели да има ишта с тим.

Трамп је отпустио Болтона прошлог месеца, пошто су се сукобљавали у вези с разним питањима, укључујући Украјину. Од одласка из Беле куће Болтон се није појављивао у јавности, а његов адвокат рекао је да бивши амбасадор у УН није спреман да се „добровољно појави пред Конгресом”, што значи да ће одбори Представничког дома морати да му упуте обавезујући позив.

Представнички дом под контролом демократа одржава претресе иза затворених врата како би утврдио има ли основа да Трамп буде опозван, јер је тражио од стране земље – Украјине, да „ископа прљавштину” о његовом политичком ривалу, у циљу да му помогне да освоји други мандат.

Трамп је наводно упорно задржавао скоро 400 милиона долара војне помоћи Украјини, условљавајући председника те земље Володимира Зеленског јавним обећањем да ће истражити Бајдена и демократе. Трамп је истрагу о опозиву назвао нелегалном, јер Представнички дом у пуном саставу никад није гласао о покретању истраге, иако не постоји закон који каже да Представнички дом то мора да уради.

 

Насловна фотографија: AFP

 

Извор Политика, 31. октобар 2019.