Какав је религијски пејзаж Америке

У америчкој јавности води се жива дебата о томе зашто се све више Американаца изјашњавају као атеисти

Пре неколико дана једна од најпознатијих истраживачких агенција објавила је да у Сједињеним Америчким Државама све мање Американаца се изјашњава као хришћани. Пре 12 година у САД удео хришћана у општој популацији био је 78 одсто, а данас је 65 процената. Највећи пад религиозности бележи се у популацији протестаната и римокатолика, а нарочито је занимљиво да већина оних који су се некада изјашњавали као хришћани данас кажу да не припадају ниједној од религија.

Дакле, на делу није преобраћење у неку другу веру, нити се ради о повећању удела припадника других вероисповести, већ је реч о расту броја атеиста. Имајући у виду те податке можемо закључити да је слика религиозности у САД све више налик оној у појединим европским ама што јесте изненађујуће јер је деценијама Нови континент био антипод секуларизованој Западној Европи. Да видимо о чему је реч и какве су евентуалне последице оваквог тренда.

Након Другог светског рата секуларизација је била кровни оквир у коме су формиране социолошке теорије о религиозности. Говорило се о генералном смањењу утицаја религије на свакодневни живот људи, о ишчезавању духовних тема из политичке сфере и о све бржем раздвајању религије и морала. Са развојем емпиријске социологије и спровођењем искуствених истраживања утврђено је да ствари нису тако једноставне.

Прво, нису све земље једнако „погођене” секуларизацијом – пад религиозности углавном се бележи у Скандинавији и већини западноевропских држава, док тај тренд не важи за постсоцијалистичке земље, као ни за поједине земље где је католичанство веома утемељено (попут Италије и Шпаније).

Друго, пад религиозности идентификован је код протестаната и католика, што није случај са неким другим религијама. Треће, нису сви показатељи религиозности бележили једнако ниске вредности – док је све мање верника редовно посећивало верске објекте, број оних који кажу да верују у Бога и даље је био релативно висок. Грејс Дејви, позната научница у области социологије религије, констатовала је да је у Европи на делу „веровање без припадања”.

Много се узрока наводи за поменуте промене: окретање ка материјалистичким (насупрот духовним) вредностима, индивидуализација, губитак поверења у верске институције, вера у научни (рационални) прогрес итд. И док је Западна Европа служила као пример друштава у којима је секуларизација узела маха, Америка је била енигма за истраживаче. У тој земљи подједнако су укорењене материјалистичке вредности и вера у научни прогрес, али оне иду „руку под руку” са високим степеном религиозности. Најновији подаци показују да се ситуација и у тој земљи мења.

У америчкој јавности води се жива дебата о томе зашто се све више Американаца изјашњавају као атеисти. Једна група аутора тврди да Америка са закашњењем прати тренд маргинализације религије у западноевропским друштвима, док други инсистирају на томе да је реч о смени генерација и да долазе они које религијске вредности уопште не интересују.

Подаци из поменутог истраживања показују да млади Американци у немалом броју изјашњавају да не припада ниједној од религија (мало више од трећине младих). Било како било, поставља се питање да ли је будућност Америке постхришаћнска или се најновији подаци могу променити у блиској будућности.

Овде ипак треба напоменути две ствари. На првом месту, иако се људи не декларишу као религиозни, вера у Бога је и даље релативно високо заступљена (63 одсто). Друго, живимо у доба у коме се „мешају” различити верски утицаји. Није ретко да неко каже како верује у монотеистичког (хришћанског) Бога а притом практикује неке будистичке обреде, занима се за сајентологију или астрологију и све то комбинује и „пакује” у свој верски хабитус. То нарочито важи за млађу генерацију којој су преко интернета доступне различите информације, па и оне верског карактера. Дакле, треба бити опрезан са прогнозама о ишчезавању хришћанства из америчког друштва.

На крају остаје још једно важно политичко питање. С обзиром на то да хришћанска популација (пре свега евангелистичка) у великој мери гласа за републиканце (56 одсто), логично је размишљати о томе како ће промене у религијском спектру утицати на евентуалну трансформацију у политичком домену. Да ли ће бити уздрмана традиционално чврсто утемељена спрега између републиканске опције и религиозних хришћана?

Да ли то што се неко не изјашњава као хришћанин аутоматски значи да прелази у демократски табор, или ће пак неке друге вредности из републиканског арсенала постати атрактивније и важније за десно оријентисане бираче? Да ли можемо ићи тако далеко да повежемо промене у религијском пејзажу САД са потенцијалним променама у политичко-идентитетским поделама у том друштву? То су питања на која сада немамо одговоре, али јесу суштинска не само са становишта цркава и социолога религије, већ се тичу и много ширег дијапазона оних који учествују у америчкој политици, као и оних које та тема занима.

 

Аутор Наташа Јовановић Ајзенхамер

 

Насловна фотографија: christianheadlines

 

Извор Политика, 02. новембар 2019.