Kakav je religijski pejzaž Amerike

U američkoj javnosti vodi se živa debata o tome zašto se sve više Amerikanaca izjašnjavaju kao ateisti

Pre nekoliko dana jedna od najpoznatijih istraživačkih agencija objavila je da u Sjedinjenim Američkim Državama sve manje Amerikanaca se izjašnjava kao hrišćani. Pre 12 godina u SAD udeo hrišćana u opštoj populaciji bio je 78 odsto, a danas je 65 procenata. Najveći pad religioznosti beleži se u populaciji protestanata i rimokatolika, a naročito je zanimljivo da većina onih koji su se nekada izjašnjavali kao hrišćani danas kažu da ne pripadaju nijednoj od religija.

Dakle, na delu nije preobraćenje u neku drugu veru, niti se radi o povećanju udela pripadnika drugih veroispovesti, već je reč o rastu broja ateista. Imajući u vidu te podatke možemo zaključiti da je slika religioznosti u SAD sve više nalik onoj u pojedinim evropskim ama što jeste iznenađujuće jer je decenijama Novi kontinent bio antipod sekularizovanoj Zapadnoj Evropi. Da vidimo o čemu je reč i kakve su eventualne posledice ovakvog trenda.

Nakon Drugog svetskog rata sekularizacija je bila krovni okvir u kome su formirane sociološke teorije o religioznosti. Govorilo se o generalnom smanjenju uticaja religije na svakodnevni život ljudi, o iščezavanju duhovnih tema iz političke sfere i o sve bržem razdvajanju religije i morala. Sa razvojem empirijske sociologije i sprovođenjem iskustvenih istraživanja utvrđeno je da stvari nisu tako jednostavne.

Prvo, nisu sve zemlje jednako „pogođene” sekularizacijom – pad religioznosti uglavnom se beleži u Skandinaviji i većini zapadnoevropskih država, dok taj trend ne važi za postsocijalističke zemlje, kao ni za pojedine zemlje gde je katoličanstvo veoma utemeljeno (poput Italije i Španije).

Drugo, pad religioznosti identifikovan je kod protestanata i katolika, što nije slučaj sa nekim drugim religijama. Treće, nisu svi pokazatelji religioznosti beležili jednako niske vrednosti – dok je sve manje vernika redovno posećivalo verske objekte, broj onih koji kažu da veruju u Boga i dalje je bio relativno visok. Grejs Dejvi, poznata naučnica u oblasti sociologije religije, konstatovala je da je u Evropi na delu „verovanje bez pripadanja”.

Mnogo se uzroka navodi za pomenute promene: okretanje ka materijalističkim (nasuprot duhovnim) vrednostima, individualizacija, gubitak poverenja u verske institucije, vera u naučni (racionalni) progres itd. I dok je Zapadna Evropa služila kao primer društava u kojima je sekularizacija uzela maha, Amerika je bila enigma za istraživače. U toj zemlji podjednako su ukorenjene materijalističke vrednosti i vera u naučni progres, ali one idu „ruku pod ruku” sa visokim stepenom religioznosti. Najnoviji podaci pokazuju da se situacija i u toj zemlji menja.

U američkoj javnosti vodi se živa debata o tome zašto se sve više Amerikanaca izjašnjavaju kao ateisti. Jedna grupa autora tvrdi da Amerika sa zakašnjenjem prati trend marginalizacije religije u zapadnoevropskim društvima, dok drugi insistiraju na tome da je reč o smeni generacija i da dolaze oni koje religijske vrednosti uopšte ne interesuju.

Podaci iz pomenutog istraživanja pokazuju da mladi Amerikanci u nemalom broju izjašnjavaju da ne pripada nijednoj od religija (malo više od trećine mladih). Bilo kako bilo, postavlja se pitanje da li je budućnost Amerike posthrišaćnska ili se najnoviji podaci mogu promeniti u bliskoj budućnosti.

Ovde ipak treba napomenuti dve stvari. Na prvom mestu, iako se ljudi ne deklarišu kao religiozni, vera u Boga je i dalje relativno visoko zastupljena (63 odsto). Drugo, živimo u doba u kome se „mešaju” različiti verski uticaji. Nije retko da neko kaže kako veruje u monoteističkog (hrišćanskog) Boga a pritom praktikuje neke budističke obrede, zanima se za sajentologiju ili astrologiju i sve to kombinuje i „pakuje” u svoj verski habitus. To naročito važi za mlađu generaciju kojoj su preko interneta dostupne različite informacije, pa i one verskog karaktera. Dakle, treba biti oprezan sa prognozama o iščezavanju hrišćanstva iz američkog društva.

Na kraju ostaje još jedno važno političko pitanje. S obzirom na to da hrišćanska populacija (pre svega evangelistička) u velikoj meri glasa za republikance (56 odsto), logično je razmišljati o tome kako će promene u religijskom spektru uticati na eventualnu transformaciju u političkom domenu. Da li će biti uzdrmana tradicionalno čvrsto utemeljena sprega između republikanske opcije i religioznih hrišćana?

Da li to što se neko ne izjašnjava kao hrišćanin automatski znači da prelazi u demokratski tabor, ili će pak neke druge vrednosti iz republikanskog arsenala postati atraktivnije i važnije za desno orijentisane birače? Da li možemo ići tako daleko da povežemo promene u religijskom pejzažu SAD sa potencijalnim promenama u političko-identitetskim podelama u tom društvu? To su pitanja na koja sada nemamo odgovore, ali jesu suštinska ne samo sa stanovišta crkava i sociologa religije, već se tiču i mnogo šireg dijapazona onih koji učestvuju u američkoj politici, kao i onih koje ta tema zanima.

 

Autor Nataša Jovanović Ajzenhamer

 

Naslovna fotografija: christianheadlines

 

Izvor Politika, 02. novembar 2019.

Pratite nas na YouTube-u