A. Dugin: Film Džoker kao apologija odvratnosti

Film Džoker je apologija odvratnosti. Sponzor je Soroš i Fondacija za otvoreno društvo, a film je uputstvo za obojene revolucije

Muškarac i žena, zajedno, stvaraju ljudsko biće. Žena sama, bez muškarca, rađa čudovište. Prema Aristotelu, seme je ono koje detetu daruje Eidos, dok majčinski princip daje materiju – loše seme i jaka materija su genealogija čudovišta. U suštini, ova istina važi i za roditeljstvo. Dvoje ljudi je zaduženo da podižu dete – otac i majka. Otac detetu pruža svrhovitost, dok majka pruža materiju i moralni odgoj. Ako u porodici nadvladava majčinska strana, potrebno je dete dati njegovim kumovima – ako su u mogućnosti da mu stvore i oca i majku. Otac je prvi u svemu.

Film Džoker je apologija odvratnosti. Sponzor je Soroš i Fondacija za otvoreno društvo, a film je uputstvo za obojene revolucije. Taj degenerik, koji je odrastao na lekovima, sa svojom ludom mamom, simbol je degeneracije.

Grozan film, grozan glumac, grozan onoliko koliko su grozni i oni koji mu se dive… gledanje ovog filma je kao biti zarobljen u crevima Hilari Klinton. Ovo je krajnja degeneracija ljudskosti, odlučan zaokret prema ontologiji usmerenoj ka predmetu. “Džoker” je isuviše slab da bi bio nazvan čovekom, ovo je skica predmeta koji je poludeo.

 

Autor Aleksandar Dugin

 

Izvor Geopolitika.ru, 02. novembar 2019.