Kako je država ispravila nepravdu prema Muharemu Ibraju

Šira javnost za njega je čula kada se kao svedok odbrane pojavio u Haškom tribunalu u procesu protiv Slobodana Miloševića

Sa osmehom na licu, držeći u rukama obimnu dokumentaciju, juče je u dopisništvo Politike u Nišu došao Muharem Ibraj, Albanac sa Kosova, koji je juna 1999. godine, bežeći od terorista OVK, uz pomoć srpske policije i vojske nekako uspeo sa velikom familijom da sa Kosova i Metohije stigne u centralnu Srbiju.

Zahvaljivao se juče Muharem Politici za pomoć prethodnih meseci i pisanju o njegovim problemima i pokazao nam najnovije rešenje koje mu je stiglo od Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Srbije, od Odseka za boračku zaštitu Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu u Nišu. Tim pravosnažnim rešenjem ispravljena je velika nepravda države Srbije prema Muharemu (66), nekadašnjem rukovodiocu policije u Đakovici – konačno mu je priznato do sada osporavano i poništavano pravo na mesečnu nadoknadu, koja mu je po zakonu sledovala za sina kojeg su kidnapovali i ubrzo ubili teroristi takozvane Oslobodilačke vojske Kosova.

U periodu između 11. i 18. juna 1999. godine, pre nego što smo uspeli da se domognemo centralne Srbije, naša familija doživela je pravi pogrom. Roditelji, moja braća i ja, bukvalno svi članovi naših porodica bili su na listi za likvidaciju i dok smo spremali da pobegnemo sa Kosova teroristi OVK ubili su šest članova naše najuže porodice.

Najpre su u jednoj noći ubijena trojica moje braće Isuf, Iber i Isa, sutradan dva Isufova sina Mohamed i Jakub, a potom, dve noći kasnije i moj sin Kujtim koji je tada imao samo 19 godina. Bili su najpre kidnapovani, a onda svirepo likvidirani. Sve smo ih tajno sahranili u jednoj šumi daleko iznad Đakovice i posle toga smo pobegli u centralnu Srbiju – ispričao nam je Muharem.

Muharem Ibraj je sredinom prošle godine stekao starosnu penziju od samo 14.000 dinara i tada je podneo zahtev da mu se isplaćuju i mesečna novčana primanja, koja mu pa zakonu pripada za poginulog sina – civilnu žrtvu rata. Iako je imao sva validna dokumenta i iako su u niškom Odseku za boračku zaštitu tri puta donosili pozitivno rešenje, republički organi su isto toliko puta poništavali odluku o novčanoj nadoknadi.

Navodno nedostajali su pojedini dokumenti. Četvrti put, očigledno kada je neko u nadležnim republičkim organima konačno pregledao kompletnu dokumentaciju, nedavno je doneto pravosnažno rešenje kojim se Muharemu Ibraju priznaje pravu na nadoknadu za ubijenog sina Kujtima – civilnu žrtvu rata.

Šira srpska i evropska javnost za Muharema Ibraja, Albanca s Kosova, čula je kada se dva puta kao svedok odbrane pojavio u Haškom tribunalu u procesu protiv nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića.

I što je već prvog dana svedočenja, rekavši da se istina o zločinima takozvane OVK i događajima na Kosovu ne sme prećutati, zatražio od sudskog veća da se njegov lik na televizijskom snimku ne zamagljuje, da se i njegovo ime i prezime ne kriju, već da se sve objavi.

 

Autor Toma Todorović 

 

Naslovna fotografija: Politika 

 

Izvor Politika, 04. novembar 2019.