Срби много читају или утисак хрватске ауторке са Београдског сајма књига

„Можемо ми плакати колико хоћемо да су код нас књиге скупе, но ствар је следећа. Срби су миљама светлосних година испред нас.“

Након прве посјете Београдском сајму књига вратила сам се пуна утисака и остала неугодно изненађена. Останите са мном, ово ће бити један дуги пост.

Сајам као сајам нешто је већи од оног загребачког. Посјећеност је велика и иако Срби причају да је ово лоша година и да због лијепог времена нема толико људи ми смо јуче једва ходали од гужве. Одржава се у неколико павиљона и на неколико спратова, у предивној згради која изгледа као унутрашњост свемирског брода. У њој, наравно, предњаче највећи издавачи, Вулкан и Лагуна, који огромним паноима најављују хитове и гостовања аутора, но и остали излагачи имају понешто другачије и замјетне изложбене просторе. Нема централне позорнице, а аутори гостују у четири за то предвиђене просторије – на сваких пола сата.

Дакле, у четири просторије симултано се одвијају промоције књига, понављам, сваких пола сата. И све су пуне. Сјећате ли се када је нека промоција била пуна на Интерлиберу, а да се није радило о ноторном целебу и да су се у исто вријеме одржавале три друге промоције? Да, ни ја исто.

Са собом нисам имала никакав попис, али купила сам двије књиге; једна је изашла у 2016, друга у 2019, свака по 40 куна. Да, књиге су јефтиније него у Хрватској. Нису све по тим цијенама, ово нису неки познати аутори или наслови, али књиге су нешто јефтиније, то је точно. Но ево оних шокантних момената који су ме неугодно изненадили. У разговору с представницима једне велике издавачке куће дознали смо сљедеће:

–  издају један наслов дневно. Наши највећи издавачи избаце максимално 130 годишње.
–  у недељној акцији продају више књига него ми годишње
–  просјечно издање је 5.000 примјерака – код нас уобичајено 1.000 комада
– нарочито успјешна издања продају се у око 80.000 примјерака. У Хрватској је веома добар резултат продаш ли их око 3.000.
–  највише се, и сулудо добро, продају домаћи аутори
–  тренутно имају мораторијум на примање нових рукописа сљедећих 10 година – осим ако не улети нешто врхунски.

Дакле, можемо ми плакати колико хоћемо да су код нас књиге скупе, но ствар је сљедећа. Срби су миљама свјетлосних година испред нас. Срби су четврта читалачка нација у Европи. Срби купују абнормално пуно књига, ерго више се издаје, књиге се штампају у Кини, тиражи су огромни па је онда и штампа јефтинија и сходно томе цијена књиге. Поштују се, воле и читају домаћи аутори, а права за књиге су, с обзиром на то да се ради о огромном тржишту, сигурно јефтинија па се више издаје и преводи. Ако се питате зашто нас страни аутори углавном заобилазе у широком луку, то је зато што смо им апсолутно небитни као тржиште, не зато јер мрзе Хрвате и све хрватско.

Док ми кукамо како су нам књиге скупе, скидамо илегалне PDF-ове и књиге позајмљујемо у библиотеци или копирамо у фотокопирницама те чекамо КДС као озебли сунце (истовремено плачући да је поскупио), Срби их купују. Да, по јефтинијој цијени, али ако узмете у обзир да се српске плате крећу око 300 евра, колико је та књига реално јефтина?

И је ли књига код нас стварно луксуз, како ју се често доживљава? Или је ми само тако доживљавамо, као некакав културни производ који ћеш купити на поклон неком пословном партнеру или за рођендан, напунити се књигама за Интерлибер, а остатак времена не закорачити у књижару. Успут, за вријеме трајања сајма београдске су књижаре и даље пуне.

И тако сам ја остала неугодно изненађена, баш као и након посјета једној Румунији. Као типична Хрватица изашла сам с високим мишљењем о томе шта нудимо у Хрватској, а вратила се покисла кад сам видјела њихове сајмове и књижаре. Људи моји, ако желите више наслова, јефтиније књиге, брже пријеводе, више домаћих аутора и посјете познатих аутора – почните куповати књиге. Наравно, ту постоји и по(р)ука за наше издаваче, али о том неком другом приликом.

 

Аутор Сања Срдић Јунгић

 

Насловна фотографија: Танјуг/РТВ

 

Извор Фејсбук/Сања Срдић Јунгић