Mađarsko opelo za evro

„Došlo je vreme da se traži put iz evroklopke”, rekao je Đerđ Matolči, guverner Centralne banke Mađarske

Novopristigla glavna gošća na večeri unapred javno proziva domaćina zbog „manjka solidarnosti” s ukućanima. Domaćin odbija da poveća prilog kasi uzajamne pomoći 27 sustanara. Vodeći korisnik finansijske kase bogatog evrokomšiluka, unapred služi opelo valuti koja je u opticaju kod suseda.

Ovaj scenario Evropi i svetu (posebno investitorima) uživo su u poslednjih sedam dana upriličili Kristin Lagard, nova šefica Evropske centralne banke, vlada u Berlinu i koliko u nedelju Đerđ Matolči, guverner Centralne banke Mađarske, iznenadnom oštrom kritikom evra.

„Došlo je vreme da se traži put iz evroklopke. Štetna je dogma da je evro bio sledeći ’normalan’ korak ka ujedinjenju zapadne Evrope. Ništa nije normalno oko evra i sve je to lukavo smislila Francuska iz straha da će Nemačka ponovo komandovati Evropom. Vreme je da države EU unutar i izvan evrozone priznaju da je evro bio strateška greška, da se državama dozvoli izlazak iz te monetarne unije i da oni koji u njoj ostaju prerade pravila sopstvenog udruživanja”, poručio je, između ostalog, u autorskom tekstu objavljenom u vikend izdanju londonskog Fajnenšel tajmsa.

Zašto je gospodin Matolči odlučio da baš u ovom trenutku napiše (a ugledno ostrvsko glasilo objavi) pokušaj mađarskog rekvijema za evro, nije objašnjeno u dotičnom tekstu objavljenom pod naslovom „Treba da priznamo da je evro bio greška”. Koliko u ovom trenutku (barem prema poslednjem avgustovskom ispitivanju javnog mnjenja Evrobarometra – statističke službe EU u Briselu), 75 stanovnika evrozone i 62 odsto žitelja EU podržava evro – u najvišem procentu od 2014. godine.

Da zagonetka bude veća, Mađarska je članica EU, ali nije članica evrozone, niti ima postavljen datum kada bi eventualno želela da se pridruži monetarnoj uniji 19 država.

„Namera da se stvori globalna zapadna valuta pored američkog dolara bila je izazov prema SAD. Evropska vizija ujedinjenih država Evrope rezultirala je kako otvorenim tako i skrivenim ratom SAD protiv EU i evrozone u poslednje dve decenije”, ukazuje Matolči, inače guverner Centralne banke Mađarske, nedavno reizabran na novi šestogodišnji mandat.

Gotovo svim državama evrozone bilo je mnogo bolje – iz različitih razloga – pre nego što su ušle u tu zajednicu, Matolčijeva je poruka, koja je koliko sinoć u Berlinu mogla biti značajna tema na večeri u čast Volfganga Šojblea, predsednika Bundestaga, gozbi čija je glavna gošća inače bila Kristin Lagard, novi predsednik (od 1. novembra Evropske centralne banke).

Volfgang Šojble nemački ministar finansija u vreme najcrnje finansijske krize u Grčkoj početkom ove decenije i ogorčeni protivnik pomaganja „neodgovornim trošadžijama” unutar evrozone zasigurno će pomno saslušati sinoćnji govor Lagardove u Berlinu. Posebno da li će naslednica Marija Dragija u ulozi predsednika ECB ponoviti prošlonedeljnu javnu prozivku Nemačke i Holandije – pre nego što je preuzela kormilo banke od Marija Dragija. Koliko 2012.

Dragi je u jeku berzanskog prizivanja kraja za zajedničku evropsku valutu izgovorio čuvenu rečenicu da će ECB „preduzeti sve što je u njenoj moći da sačuva evro”, nakon čega su zlokobna ljuljanja valute monetarne unije EU, uglavnom obustavljena. Dragi se svim silama borio za delikatnu solidarnost među finansijski neravnopravnim članicama evrozone. Čini se da je sličnim putem, ali nešto smelijeg izraza krenula i Kristin Lagard.

„Nakon izbijanja krize 2008. godine svi su radili zajedno svoj posao združenim snagama. Ali od tada države sa budžetskim suficitom nisu učinile dovoljno napora da se okrenu investicijama koje podstiču privredni rast. Posebno države poput Holandije, Nemačke i nekih drugih zemalja širom sveta. Zašto ne ulagati u infrastrukturu, u obrazovanje, u moderne tehnologije koje podstiču konkurentnost”, glasno se prošle sedmice upitala Lagardova.

Teme svečane večere sinoć u Berlinu, nisu unapred objavljene. Osim spomenute neuobičajene javne prozivke, na meniju možda se našla i otvorena najava Berlina da u kasu 27 sustanara neće – nakon odlaska Velike Britanije iz EU – odrešiti kesu, niti će u skorijoj budućnosti pristati da razmatra novu kasu za 19 država članica zone evra.

 

Autor Tanja Vujić 

 

Naslovna fotografija: quartz

 

Izvor Politika, 05. novembar 2019.