Да ли је Дрезден заиста прогласио „ванредно стање“ због ширења нацизма?

Резолуција коју је усвојила градска скупштина Дрездена, заправо, више представља позив на дебату о термину „ванредно стање због нацизма“

Захваљујући пре свега међународним медијима на енглеском језику, светом је одјекнула вест да је источнонемачки град Дрезден прогласио ванредно стање због ширења нацизма. И док формулације „ванредно стање“, или у неким преводима „алармантно стање“, наводи на помисао да је градска скупштина Дрездена завела ситуацију у којој спроводи ванредне мере сузбијања нацизма, посреди је заправо била резолуција у којој се експлицитно уопште не проглашава „ванредно стање“.

Штавише, резолуција за коју је од укупно 70 гласало 39 лево оријентисаних одборника у градској скупштини Дрездена, заправо, више представља позив на дебату о термину „ванредно стање због нацизма“ и апел локалним и савезним властима да се више ангажују на сузбијању узрока ширења крајње десничарских ставова и заштити од десничарског насиља.

Резолуцију је предложио Макс Ашенбах, одборник сатиричне странке Партија, који истиче да алармантно стање због нацизма, баш као и ургентно стање због промене климе, значи да постоји озбиљан проблем. „Град има проблем са нацистима. Отворено демократско друштво је у опасности“, истиче он, додајући да политичари не раде довољно да се „јасно позиционирају“ против крајње деснице. „Ово је покушај да се то промени“, навео је Ашенбах.

У овом граду, који су савезници на крају Другог светског рата сравнили са земљом, пре пет година настао је Покрет Европљана против исламизације западног поднебља (ПЕГИДА), десничарски антиимигрантски и антиисламски покрет, чије се вође не либе да заговарају борбу против људи друге вере и боје коже. Упркос честим протестима Пегиде у овом саксонском граду, десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) на мајским локалним изборима није успела да оствари изборни успех као у остатку истока Немачке где протеклих година успева да освоји скоро сваки четврти а негде и сваки трећи глас.

ВИШЕ ОД 100 НАСИЛНИХ НАПАДА ДЕСНИЧАРА
Према подацима једног локалног удружења који помаже жртвама десничарског насиља, прошле године у Дрездену је забележено 60 насилних дела која су подстакли десничари, а 2017. педесет два. Ово удружење тврди да је то само „врх леденог брега“, јер у ову статистику не улазе бројни пријављени случајеви дискриминације. У резолуцији се наводи да „антидемократски, антиплуралистички, мизантропски и крајње десничарски ставови и акције, укључујући и насиље, постају све чешћи у Дрездену“.

Такође се наводи да би Дрезден требало да буде град друштвене кохезије, да би требало подржати организације цивилног друштва која промовишу људска права, да жртве десничарског насиља треба да добију помоћ а починиоци да буду константно судски гоњени, потом да би требало забранити ширење крајње десничарских ставова у јавном простору, као и да би требало омогућити дијалог и примену програма развоја демократичности.

И док су овај предлог подржали одборници Левице, социјалдемократа (СПД), Зелених и добар део либерала, отворено против су били одборници АфД-а, али и владајућих демохришћана (ЦДУ). Против је био и један одборник либерала, који сматра да ће израз „ванредно стање због нацизма“ наштетити борби Дрездена да постане европска престоница културе 2025. године. У ЦДУ сматрају да је реч о „чисто симболичној политици“ и „лингивистичкој грешци“, па је тако схватање безбедности и алармантног стања постало питање о којем политичке странке нису постигле сагласност.

ЈОШ УВЕК СЕ ВИДЕ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ДВЕ НЕМАЧКЕ
Проблем са јачањем крајње десничарских ставова и насиља на истоку Немачке поједини коментатори повезују са, и даље видљивим, разликама између некадашње две Немачке. Поједини чак тврде да је проблематичан однос према нацизму заправо „специјалност“ источних Немаца, који у комунистичкој ДДР, за разлику од западних сународника, нису прошли процес денацификације и развили политику културе сећања на нацистичке злочине.

Међутим, стварност у Немачкој није тако црно-бела о чему можда најбоље сведочи то што је немачка полиција покренула истрагу против тројице четрнаестогодишњака због подстицања мржње. Како преносе немачки медији, инцидент се догодио 15. октобра, а реч је о деци из Гринберга, града на западу Немачке, која су наводно на мобилном телефону пуштали и певали антисемитске песме у школском аутобусу, враћајући се из посете Меморијалном центру у некадашњем нацистичком концентрационом логору Бухенвалд.

 

Аутор Ненад Радичевић

 

Извор РТС, 07. новембар 2019.