Бурне реакције у БиХ на Макронову изјаву, Комшић ће позвати амбасадора

Жељко Комшић, члан председништва БиХ, најавио је да ће позвати амбасадора Француске у Сарајеву како би објаснио коментаре француског председника

Званичници из Босне изразили су незадовољство због коментара француског председника Емануела Макрона у вези с повратком џихадиста из Сирије и Ирака. Подсећања ради, Емануел Макрон оценио је да је Босна и Херцеговина „темпирана бомба која куца тик уз Хрватску“. У опсежном интервјуу за лондонски Економист, он је истакао да се та земље суочава с проблемом џихадиста повратника.

Портпарол Исламске заједнице Мухамед Јусић, изјавио је да за разлику од Француске која је у Сирију и Ирак послала 1.900 људи, из Босне је отишло само 300 грађана углавном жена и деце. Додао је и да Француска очекује повратак 450 џихадиста те да стога не види зашто је то већи проблем у његовој земљи него у Француској.

Жељко Комшић, члан председништва БиХ, најавио је да ће позвати амбасадора Француске у Сарајеву Гијома Русоа како би објаснио коментаре француског председника. Сарајевски портал Кликс је подсетио да је пре Макрона „скандалозне изјаве те врсте давала у више наврата председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић, називајући БиХ нестабилном и алудирајући да је под контролом милитаната“.

ХРВАТСКА: ШОКАНТНО, АЛИ НЕ И ИЗНЕНАЂУЈУЋЕ
За хрватски Индекс изјаве Макрона, за којег кажу да је неко време фигурирао као главна нада за европски пројекат, су шокантне, али не и изненађујуће. Портал констатује да ово није први пут да Макрон оглашава на узбуну и позива Европску унију да се пробуди и предузме преко потребне, стратешке реформе, пре него што буде касно.

Подсећају да је у марту ове године, уочи, како кажу, тада врло неизвесних избора за Европски парламент и очекиваног Брегзита, Макрон објавио отворено писмо грађанима ЕУ, односно манифест у којем је позвао на „обнову Европе“. Шта стоји иза Макронових драматичних изјава анализирали су и хрватски аналитичари, а редовни професор на Факултету политичких наука у Загребу, Дејан Јовић, каже да мисли да Макрон овим изјавама заправо себе позиционира као главног лидера Европе, посебно у очекивању одласка Ангеле Меркел.

„У том контексту видим и француску одлуку да блокира приступ Северне Македоније и Албаније ЕУ, чиме Француска показује да се без ње такве одлуке не могу доносити и да је она ту врло важан фактор“, каже Јовић.

Говорећи о самом садржају изјаве, Јовић констатује да је одавно заступљена идеја да се ЕУ мора еманциповати од САД. „То је њена дужност још од пада Берлинског зида 1989. и распада Варшавског блока. Имали смо такав процес еманципације од Совјетског Савеза, али никад нисмо имали сличан процес кад се ради о САД-у“, сматра Јовић. Виша научна сарадница на Институту за развој и међународне односе у Загребу Сенада Шело Шабић сматра да ствар, како каже, није тако драматична како је Макрон представља и он је, каже, вероватно свестан тога.

„Али вероватно (Макрон) намерно жели да испровоцира расправу о будућности Европе“, рекла је за Индекс Сенада Шело Шабић и додаје да је то можда одраз његовог карактера и политичког профила, будући да је, како каже, он врло амбициозан и конфронтацијски настројен.

Јутарњи лист, поводом изјава Макрона пише да је тек након што је објављен целовити транскрипт његовог интервјуа Економисту, изашао на видело део у којем Макрон говори о Западном Балкану, где каже да проблем на овом простору нису ни Македонија, ни Албанија, већ БиХ. Јутарњи истиче да се Макрон протеклих дана нашао под снажним критикама да је својом блокадом отварања преговора о чланству у ЕУ с Албанијом и Северном Македонијом уздрмао Западни Балкан, те ослабио ЕУ.

 

Извор РТ/Танјуг/Б92, 08. новембар 2019.