Реконструкција Трамповог опозива

Детаљна реконструкција рада обавештајне, медијске и политичке глобалне мреже, која је сменила многе власти, али је у САД ударила о зид

Према транскрипту који је објављен, 25. јула 2019. године, амерички председник Трамп је у телефонском разговору од украјинског председника Зеленског затражио да се истражи украјинско мешање у америчке председничке изборе 2016. године, као и сумње у коруптивне активности бившег потпредседника Џоа Бајдена и његовог сина Хантера.

Поводом таквог захтева, 12. августа 2019. године Одбор Конгреса за обавештајне послове добио је приговор (посредно упознатог) узбуњивача – на обрасцу који је недавно промењен, будући да је до недавно пријава била допуштена само за непосредно сазнање – да је Трамп уцењивао Украјину да истражује његове политичке противнике (Бајден је, иначе, у трци за номинацију демократа за председничке изборе).

Након што је Џим Џордан пред Одбором покренуо питање идентитета узбуњивача, Трампов син је јавно обзнанио да је анонимни (посредно упознати) узбуњивач био Ерик Чиарамела, аналитичар ЦИА који је стручњак за Русију и Украјину и евидентирани демократа. Чиарамела је, 2016. године био задужен за Украјину у Савету за националну безбедност који је водила Саветница за националну безбедност Сузан Рајс. Док је био главни за Украјину, Чиарамела је радио за потпредседника Бајдена, са којим је летео у Украјину службеним авионом AF 2.

КО ЈЕ ЕРИК ЧИАРАМЕЛА?
Чиарамела је био високо котиран у ЦИА током мандата Џона Бренана, али га је упркос томе у јуну 2017. године Трампов светник за националну безбедност Херберт Мекмастер (смењен недавно због сумње да је одавао податке медијима) поставио за личног асистента. На основу анонимне (Чиарамелине) дојаве, демократе су у Конгресу покренуле поступак импичмента, у настојању да опозову Трампа. Данас, Чиарамела неће да сведочи пред ресорним Одбором.

Како Чиарамела није имао непосредно сазнање о спорном разговору Трампа и Зеленског, о томе је највероватније могао да сазна од некога ко се накнадно појавио као сведок пред Конгресним одбором за обавештајне послове, а то је потпуковник Александер Виндман, директор за европске послове у Савету за националну безбедност.

Из конгресних записника је познато да је Чиарамела пре подношења приговора контактирао најмање једног од чланова особља Адама Шифа, демократе који председава Одбором за обавештајне послове. Шиф је, иначе, током 2019. године, ангажовао двоје Чиарамелиних колега из Савета за националну безбедност, од којих је је један – Шон Миско – постављен у Савет средином 2017. (у време када је и Чиарамелу именовао Мекмастер), а напустио је то место због одавања информација медијима и вратио се у седиште ЦИА у Ленглију.

Ерик Чиарамела (у средини са наочарима и брадом) стоји поред Меланије Трамп и Мајка Пенса

Ерик Чиарамела (са наочарима) у друштву Меланије Трамп, Мајка Пенса и Брижит Макрон

Чиарамела је током предизборне кампање 2016. године радио са американком украјинског порекла, активисткињом Демократског националног конгреса (Клинтонових), Александром Чалупом, на прикупљању негативних информација о Трампу. „Документа показују да је Чалупа као истраживач опозиције присуствовала састанку са Чиарамелом у новембру 2015. Она је у Белу кућу долазила са званичним украјинским лобистима који су настојали да утичу код Обамине администрације за помоћ, а из савезне документације се види да је Бајденова канцеларија звала Чиарамелу на свечани ручак у октобру 2016. године у част италијанског премијера Матеа Ренција. Међу гостима су били директор ЦИА Џон Бренан, директор ФБИ Џејмс Коми, и директор Националних обавештајних послова Џејмс Клапер. Позив Чиарамели, релативно ниско позиционираном савезном службенику (ГС-13) је неуобичајен и указује да је био политички повезан.“

СЛЕД ДОГАЂАЈА
Укратко: Трамп почиње да се интересује за Бајдена и изборне махинације Демократског националног одбора са Украјином→ екстремисти режима демократа реагују→ припадник ЦИА који је сарађивао са Бајденом и оперативцем украјинског мешања Александром Чалупом подноси узбуњивачки приговор→ ово постаје основ за покретање поступка за опозив Трампа.

Ако су јавно доступни извештаји тачни, Трамп је очито отворио везе демократа са украјинским мешањем у изборе 2016. Проходност Чиарамеле у обавештајној заједници Обамине администрације указује да је он у Трамповом кабинету био шпијун. Ако је Чиарамела био шпијун дубоке државе, онда су у томе изгледа учествовали и бивши припадници ФБИ Питер Стрзок и Лиса Пејџ. Наиме, 25. априла 2019. године секретар правде Вилијам Бар је добио допис републиканских сенатора Чака Граслија и Рона Џонсона – захтев поводом криптованих мејлова између Стрзока и Пејџове у којима дискутују о извесном „Чарли-ју“ (приближно изговору Чиарамелиног презимена) који је „ЦИА-ин тип“ као „поверљивом извору“.

След догађаја указује да је у питању оперативна акција обавештајне заједнице. Чиарамела је, у суштини, Бренанов шпијун, који је радио прљаве послове за дубоку државу. Сада је тужилац Дурам – којег је секретар правде именовао за истрагу извора контраобавештајне операције против Трампове предизборне кампање – у прилици да сазна више о Чиарамели. То поступак импичмента претвара у трку дубоке државе и демократа против Дурамове оптужнице.

КАКО ДЕЛУЈЕ „ОБАВЕШТАЈНА ЗАЈЕДНИЦА“?
Низ детаља указује на конкретнији оквир деловања те „обавештајне заједнице“. Двојицу узбуњивача против Трампа заступа адвокат, активиста демократа, Марк Заид. Новине су објавиле да је Заид на свом твитер налогу 30. јануара 2017. године пустио поруку: “#преврат је почео. Први од многих корака. #побуна. #ускоро следи импичмент”.

Заид је оснивач и извршни директор организације „Џејмс Медисон пројекат“, која се залаже за унапређење одговорности владе. У саветодавном одбору ове организације је Џон Подеста, шеф изборног штаба Хилари Клинтон 2016. године и бивши шеф кабинета Била Клинтона, који је 2003. године основао организацију за политичке анализе Центар за амерички прогрес уз обилне донације Џорџа Сороша.

Марк Заид, заступник узбуњивача у својој кући у Вашингтону, 20. јул 2016.

Марк Заид, правни заступник узбуњивача, у својој кући у Вашингтону, 20. јул 2016.

Заид је, у септембру 2017. године, био суоснивач пројекта „Помоћ узбуњивачима“, која је позивала узбуњиваче из владе преко покретних билборда у просторијама савезне администрације. Ова организација је 25. септембра 2019. године, док се још није знало ко је узбуњивач из Трамповог окружења, покренула преко странице GoFundMe финансирање одбране узбуњивачa. Поред Заида, ову кампању је потписао и његов колега „заступник узбуњивача из обавештајне заједнице“ Ендру Бакај, иначе бивши припадник ЦИА. Прича са клинтонистичким адвокатима и Сорошем води до корена завере о „руском мешању“, која је требало да буде окидач за удар и свргавање изабраног председника?

Поменуте 2017. године, група адвоката из окружења Клинтонових у Белој кући покренула је „хитну мисију“ Заштити демократију, како би искористили правно заступање против Трампове политике. Заштити демократију је одмах ушла у партнерство са Бренан центром за правду (који на почетној страници има параноичан лого „Зауставимо страно мешање у наше изборе“), са којим је 21. августа 2017. године поднела тужбу против изборних органа како би компромитовали победу Трампа. Бренан центар за правду, који води Мајкл Волден, бивши писац говора Била Клинтона, скоро половину годишњег буџета добија кроз зајмове Сорошеве фондације Отворено друштво.

ШИРИ КОНТЕКСТ ЗАВЕРЕ
Читав след је релевантан зато што главни разлог заплета то што је током предизборне кампање 2016. године извршен упад у рачунарски систем Демократског националног комитета, који никад није службено потврђен. Партијска централа демократа није дозволила да ФБИ спроведе истражну радњу, већ је за причу да је Русија извршила тај упад искоришћена приватна фирма CrowdStrike. Директор ФБИ Џејмс Коми је 5. јануара 2017. године потврдио да су Демократски национални комитет и ФБИ постигли споразум да CrowdStrike изврши форензику сервера и да обавести ФБИ о детаљима. У мају исте године, међу водећим купцима обвезница CrowdStrike била је брокерска фирма једног од технолошких гиганата Силиконске долине, Google Capital.

CrowdStrike је занимљив зато што отвара шири контекст завере против Трампа. Оснивач ове фирме Дмитри Алперович је међу оснивачима и функционерима Иницијативе за кибер државну вештину(Cyber Statecraft Initiative) Атлантског савета. Међу почасним  донаторима Атлантског савета (и иницијативе) је украјинска гасна компанија Буризма (у коју је Бајден сместио свог сина за 50.000 долара месечно). Буризма је у јуну 2017. године са Атлантским саветом потписала споразум о спонзорисању Евроазијског центра Атлантског савета.

У конгресној сарадњи са Евроазијским центром Атлантског савета је и Томас Игер, члан особља Адама Шифа, председника ресорног Одбора за обавештајне послове, којег је шеф половином септембра 2019. године послао у Украјину, управо о трошку поменутог Евроазијског центра. Није изненађујуће да је међу највећим финансијерима Атлантског савета, поред британских и емиратских спонзора, Сорошева Фондација Отворено друштво, Гугл и амерички Државни секретаријат.

Томас Игер, члан особља Адама Шифа, председника ресорног Одбора за обавештајне послове

Трошити речи о каквом се друштву ради је сувишно. Оно што проистиче јесте да се ради о глобалној сплеткарошкој мрежи, која на располагању за ширење лажи има невладин сектор, атлантистичке институције, америчку дипломатију, медије и корумпиране обавештајне естаблишменте широм света. Како су радили у Украјини и пре тога у низу држава, тако су покушали и у САД. На њихову жалост, како ствари стоје, ударили су у зид народа коме је прекипело. Надајмо се да ће њихови пипци широм света доживети исту судбину какву су им приредили Американци и Трамп.

 

Мирослав Стевановић је ванредни професор на Правном факултету Универзитета Мегатренд и на Академији за националну безбедност у Београду. Екслузивно за Нови Стандард.

 

Извор Нови Стандард