Вучић Европској унији: Кажите желите ли нас или не

„И, ако решимо наше проблеме са Приштином, када можемо да рачунамо на то постанемо чланица Уније, 2025. или неке друге године“, упитао је он

Председник Александар Вучић рекао је у Женеви да Србија јесте на европском путу, али да жели јасан одговор од ЕУ – да ли је жели или не у свом чланству. Хрватски премијер Андреј Пленковић истакао је да Хрватска има намеру да помогне својим суседима. Председник и члан Управног одбора Светског економског форума Берге Бренде сматра да би регион Западног Балкана без инвестиција и економског развоја био знатно рањивији.

Александар Вучић је на конференцији за новинаре после скупа „Стратешки дијалог о Западном Балкану“, у организацији Светског економског форума, рекао да је многе унутар ЕУ питао када можемо да рачунамо да постанемо чланица ЕУ.

„Морамо да знамо, и то је оно што питам многе унутар ЕУ. И – ако решимо наше проблеме са Приштином – када можемо да рачунамо на то постанемо чланица Уније, 2025. или неке друге године? Нисмо добили одговоре“, рекао је Александар Вучић на конференцији за новинаре после скупа „Стратешки дијалог о Западном Балкану“ у организацији Светског економског форума.

Вучић додаје да се нада одређеним одговорима на загребачком самиту ЕУ 2020. године и да очекује и неке политичке одлуке у ЕУ, а не само технички, бирократски приступ. Подсетио је да су неке земље чланице ЕУ у периоду од 2005. до 2007. биле сиромашније од нас, а да чак ни данас Србија не би била најсиромашнија земља ЕУ. „Знамо да је пред нама још посла – од владавине права, економских реформи.. Спремни смо да то урадимо. Само нам реците, нећемо бити разочарани као наши партнери, да ли нас желите или не, желимо јасну ситуацију и побринућемо се за себе, за грађане, за то смо изабрани“, поручио је Вучић.

Србија није у толикој мери „еврооптимистична“ као Северна Македонија и Албанија, јесмо на европском путу, али не молимо никог ништа само инсистирамо да „јасном путу и јасној будућности“, закључио је Вучић. Србија наставља са реформама због својих грађана и своје будућности, рекао је Вучић у изјави новинарима и истакао да од представника светских центара политичке моћи није могао да добије одговор на питање каква је будућност нашег региона.

Председник и члан Управног одбора Светског економског форума Берге Бренде рекао је да би регион Западног Балкана без инвестиција и економског развоја био знатно рањивији. „Оно што смо данас сазнали јесте да када се ради о економском расту и инвестицијама ствари не изгледају тако лоше на Западном Балкану“, рекао је Бренде и додао да лидери у региону чине одређене кораке, а све с циљем јаче интеграције у региону. „Постоје бројне прилике, као и изазови“, рекао је Бренде додајући да се на скупу разговарало и о иницијативи за успостављање унутрашњег тржишта у региону, иновацијама, повезивању и конкурентности.

ПЛЕНКОВИЋ; ХРВАТСКА НАМЕРАВА ДА ПОМОГНЕ СУСЕДИМА
Хрватски премијер Андреј Пленковић истакао је да „Хрватска има намеру да помогне својим суседима“ и да би било „идеално постићи консензус“ о отварању преговора са Северном Македонијом и Албанијом до маја, преноси Хина.

„Ми нисмо претерани оптимисти, а ни велики ентузијасти. Али тај процес треба да иде даље. Без те перспективе не можемо рачунати на убрзани економски развој, праве демократске вредности и сарадњу, а у складу с тим, на даље јачање стабилности и безбедности нашег непосредног суседства“, истакао је Пленковић. Европски савет у октобру није постигао договор о отварању приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом. Већина земаља је била за, али одлука мора да буде једногласна. Француска као најгласнија противница скорог европског проширења, као и Холандија и Данска, нису подржале две балканске земље.

Премијер Северне Македоније Зоран Заев подсетио је да су учињене „многе промене у жељи за напредовањем и приближавању европској интеграцији“. Полаже наде у хрватско председавање Савету ЕУ, јер сматра да ће бити „више фокуса на цели регион“ и истиче да ће Северна Македонија „наставити да спроводи реформе“.

Албански премијер Еди Рама рекао је да се осећају као да су „остали без компаса“, али је чланство у ЕУ „оно што Албанија и њени грађани желе“. Црногорски вицепремијер Зоран Пажин поручио да је у Подгорици не очекују да ЕУ „зажмири на наше слабости“. „Баш супротно, желимо да изградимо заједницу која поштује европска правила и стандарде“, рекао је Пажин.

Председник босанскохерцеговачке владе у техничком мандату Денис Звиздић поновио је да „чланство у ЕУ нема алтернативе и да ЕУ треба да настави да подржава и улаже у југоисточну Европу“. Звиздић је коментарисао изјаву француског председника Емануела Макрона да је „БиХ темпирана бомба која куца тик уз Хрватску и суочава се с проблемом повратка џихадиста“ и истакао да у последње три године ниједан држављанин БиХ није отишао на страно ратиште и није учествовао у терористичком чину. „Направили смо озбиљан искорак у борби против тероризма“, рекао је Звиздић и додао да је Сарајево отворено за сарадњу с Француском.

 

Извор Танјуг/РТС, 08. новембар 2019.

ПЛЕНКОВИЋ ПРОТЕСТУЈЕ ЗБОГ СПОМЕН-ПЛОЧЕ БРАТИЋУ
Хрватски премијер Андреј Пленковић рекао је у Женеви да ће Хрватска упутити Србији протестну ноту због откривања спомен-плоче у Новом Саду Младену Братићу, генерал-мајору и команданту Новосадског корпуса некадашње Југословенске народне армије, који је командовао нападом на Вуковар.

„Чињеница да се у Новом Саду открива споменик човеку који је био командант у Вуковару у којем је убијено 2.200 људи, биће предмет формалног протеста Србији, и то сам већ рекао српском председнику Александру Вучићу”, рекао је Пленковић у Женеви где је на Светском економском форуму, пренела је Бета.

Хрватски медији су пренели да је Вучић, коментаришући постављање спомен-плоче Братићу, рекао да Хрватска има улице назване по Милету Будаку. „Питали су ме новинари из Србије како није срамота хрватске новинаре да ме питају за то док у Хрватској постоје улице Милета Будака”, рекао је Вучић, пренела је агенција Хина. Откривање спомен-плоче Братићу данас је оштро осудио и министар спољних и европских послова Хрватске Гордан Грлић Радман, оценивши да је то „скандалозан чин” који не доприноси добросуседским односима.

ШТА ПИШЕ У ДИПЛОМАТСКОЈ НОТИ ХРВАТСКЕ
Министарство спољних и европских послова Хрватске упутило је данас дипломатску ноту амбасади Србије у Загребу, због откривања спомен плоче Младену Братићу, команданту бивше ЈНА у, како наводе, нападу на Вуковар, у новосадском комплексу Војске Србије. Хрватска је у ноти осудила тај чин и изразила очекивање од Србије и њених институција да, како кажу, „одбаце политику релативизовања и величања злочина”, чиме се, сматрају, „додатно вређају жртве агресије на Хрватску”.

„Србија је поновно позвана да се усмери на процес суочавања с властитом прошлошћу и улогом у ратовима које је покренула у деведесетим годинама прошлога века”, стоји у саопштењу објављеном на званичном сајту тог ресора. Наводи се да је нотом Министарство поново указало на неприхватљивост оваквих одлука и потеза српских власти, које су „у супротности с настојањима Републике Хрватске да, без обзира на не тако давну агресију Републике Србије и бивше ЈНА на Републику Хрватску, изграђује добросуседске односе”, преноси Танјуг.

 

Насловна фотографија: Председништво/Танјуг/Димитрије Голл

 

Извор Политика, 08. новембар 2019.