Vučić Evropskoj uniji: Kažite želite li nas ili ne

„I, ako rešimo naše probleme sa Prištinom, kada možemo da računamo na to postanemo članica Unije, 2025. ili neke druge godine“, upitao je on

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je u Ženevi da Srbija jeste na evropskom putu, ali da želi jasan odgovor od EU – da li je želi ili ne u svom članstvu. Hrvatski premijer Andrej Plenković istakao je da Hrvatska ima nameru da pomogne svojim susedima. Predsednik i član Upravnog odbora Svetskog ekonomskog foruma Berge Brende smatra da bi region Zapadnog Balkana bez investicija i ekonomskog razvoja bio znatno ranjiviji.

Aleksandar Vučić je na konferenciji za novinare posle skupa “Strateški dijalog o Zapadnom Balkanu”, u organizaciji Svetskog ekonomskog foruma, rekao da je mnoge unutar EU pitao kada možemo da računamo da postanemo članica EU.

“Moramo da znamo, i to je ono što pitam mnoge unutar EU. I – ako rešimo naše probleme sa Prištinom – kada možemo da računamo na to postanemo članica Unije, 2025. ili neke druge godine? Nismo dobili odgovore”, rekao je Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare posle skupa “Strateški dijalog o Zapadnom Balkanu” u organizaciji Svetskog ekonomskog foruma.

Vučić dodaje da se nada određenim odgovorima na zagrebačkom samitu EU 2020. godine i da očekuje i neke političke odluke u EU, a ne samo tehnički, birokratski pristup. Podsetio je da su neke zemlje članice EU u periodu od 2005. do 2007. bile siromašnije od nas, a da čak ni danas Srbija ne bi bila najsiromašnija zemlja EU. “Znamo da je pred nama još posla – od vladavine prava, ekonomskih reformi.. Spremni smo da to uradimo. Samo nam recite, nećemo biti razočarani kao naši partneri, da li nas želite ili ne, želimo jasnu situaciju i pobrinućemo se za sebe, za građane, za to smo izabrani”, poručio je Vučić.

Srbija nije u tolikoj meri “evrooptimistična” kao Severna Makedonija i Albanija, jesmo na evropskom putu, ali ne molimo nikog ništa samo insistiramo da “jasnom putu i jasnoj budućnosti”, zaključio je Vučić. Srbija nastavlja sa reformama zbog svojih građana i svoje budućnosti, rekao je Vučić u izjavi novinarima i istakao da od predstavnika svetskih centara političke moći nije mogao da dobije odgovor na pitanje kakva je budućnost našeg regiona.

Predsednik i član Upravnog odbora Svetskog ekonomskog foruma Berge Brende rekao je da bi region Zapadnog Balkana bez investicija i ekonomskog razvoja bio znatno ranjiviji. “Ono što smo danas saznali jeste da kada se radi o ekonomskom rastu i investicijama stvari ne izgledaju tako loše na Zapadnom Balkanu”, rekao je Brende i dodao da lideri u regionu čine određene korake, a sve s ciljem jače integracije u regionu. “Postoje brojne prilike, kao i izazovi”, rekao je Brende dodajući da se na skupu razgovaralo i o inicijativi za uspostavljanje unutrašnjeg tržišta u regionu, inovacijama, povezivanju i konkurentnosti.

PLENKOVIĆ; HRVATSKA NAMERAVA DA POMOGNE SUSEDIMA
Hrvatski premijer Andrej Plenković istakao je da “Hrvatska ima nameru da pomogne svojim susedima” i da bi bilo “idealno postići konsenzus” o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom do maja, prenosi Hina.

“Mi nismo preterani optimisti, a ni veliki entuzijasti. Ali taj proces treba da ide dalje. Bez te perspektive ne možemo računati na ubrzani ekonomski razvoj, prave demokratske vrednosti i saradnju, a u skladu s tim, na dalje jačanje stabilnosti i bezbednosti našeg neposrednog susedstva”, istakao je Plenković. Evropski savet u oktobru nije postigao dogovor o otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Većina zemalja je bila za, ali odluka mora da bude jednoglasna. Francuska kao najglasnija protivnica skorog evropskog proširenja, kao i Holandija i Danska, nisu podržale dve balkanske zemlje.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev podsetio je da su učinjene “mnoge promene u želji za napredovanjem i približavanju evropskoj integraciji”. Polaže nade u hrvatsko predsedavanje Savetu EU, jer smatra da će biti “više fokusa na celi region” i ističe da će Severna Makedonija “nastaviti da sprovodi reforme”.

Albanski premijer Edi Rama rekao je da se osećaju kao da su “ostali bez kompasa”, ali je članstvo u EU “ono što Albanija i njeni građani žele”. Crnogorski vicepremijer Zoran Pažin poručio da je u Podgorici ne očekuju da EU “zažmiri na naše slabosti”. “Baš suprotno, želimo da izgradimo zajednicu koja poštuje evropska pravila i standarde”, rekao je Pažin.

Predsednik bosanskohercegovačke vlade u tehničkom mandatu Denis Zvizdić ponovio je da “članstvo u EU nema alternative i da EU treba da nastavi da podržava i ulaže u jugoistočnu Evropu”. Zvizdić je komentarisao izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona da je “BiH tempirana bomba koja kuca tik uz Hrvatsku i suočava se s problemom povratka džihadista” i istakao da u poslednje tri godine nijedan državljanin BiH nije otišao na strano ratište i nije učestvovao u terorističkom činu. “Napravili smo ozbiljan iskorak u borbi protiv terorizma”, rekao je Zvizdić i dodao da je Sarajevo otvoreno za saradnju s Francuskom.

 

Izvor Tanjug/RTS, 08. novembar 2019.

PLENKOVIĆ PROTESTUJE ZBOG SPOMEN-PLOČE BRATIĆU
Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je u Ženevi da će Hrvatska uputiti Srbiji protestnu notu zbog otkrivanja spomen-ploče u Novom Sadu Mladenu Bratiću, general-majoru i komandantu Novosadskog korpusa nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, koji je komandovao napadom na Vukovar.

„Činjenica da se u Novom Sadu otkriva spomenik čoveku koji je bio komandant u Vukovaru u kojem je ubijeno 2.200 ljudi, biće predmet formalnog protesta Srbiji, i to sam već rekao srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću”, rekao je Plenković u Ženevi gde je na Svetskom ekonomskom forumu, prenela je Beta.

Hrvatski mediji su preneli da je Vučić, komentarišući postavljanje spomen-ploče Bratiću, rekao da Hrvatska ima ulice nazvane po Miletu Budaku. „Pitali su me novinari iz Srbije kako nije sramota hrvatske novinare da me pitaju za to dok u Hrvatskoj postoje ulice Mileta Budaka”, rekao je Vučić, prenela je agencija Hina. Otkrivanje spomen-ploče Bratiću danas je oštro osudio i ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman, ocenivši da je to „skandalozan čin” koji ne doprinosi dobrosusedskim odnosima.

ŠTA PIŠE U DIPLOMATSKOJ NOTI HRVATSKE
Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske uputilo je danas diplomatsku notu ambasadi Srbije u Zagrebu, zbog otkrivanja spomen ploče Mladenu Bratiću, komandantu bivše JNA u, kako navode, napadu na Vukovar, u novosadskom kompleksu Vojske Srbije. Hrvatska je u noti osudila taj čin i izrazila očekivanje od Srbije i njenih institucija da, kako kažu, „odbace politiku relativizovanja i veličanja zločina”, čime se, smatraju, „dodatno vređaju žrtve agresije na Hrvatsku”.

„Srbija je ponovno pozvana da se usmeri na proces suočavanja s vlastitom prošlošću i ulogom u ratovima koje je pokrenula u devedesetim godinama prošloga veka”, stoji u saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu tog resora. Navodi se da je notom Ministarstvo ponovo ukazalo na neprihvatljivost ovakvih odluka i poteza srpskih vlasti, koje su „u suprotnosti s nastojanjima Republike Hrvatske da, bez obzira na ne tako davnu agresiju Republike Srbije i bivše JNA na Republiku Hrvatsku, izgrađuje dobrosusedske odnose”, prenosi Tanjug.

 

Naslovna fotografija: Predsedništvo/Tanjug/Dimitrije Goll

 

Izvor Politika, 08. novembar 2019.