Зашто Црна Гора неће „мали шенген“?

Црна Гора има веома неповољну спољнотрговинску размену са суседним земљама па је јасно зашто им није у интересу додатно отварање граница

Црна Гора није заинтересована за “мали Шенген”, јединствен економски простор у којем би се између земаља Западног Балкана одвијао несметан проток људи и робе без задржавања на границама, пише портал Capital.

Портал наводи да ову идеју годинама заговара председник Србије Александар Вучић, који је заједно са председником Владе Северне Македоније Зораном Заевим и премијером Албаније Едијем Рамом, у октобру ове године у Новом Саду потписао иницијативу о успостављању ове зоне, када су позване и друге земље у окружењу да им се придруже. Наиме, поред Црне Горе која је јасно поручила како није заинтересована, Албанија је своје учешће условила учешћем Косова, за које тражи да буде део регионалне сарадње, а због којег је Централноевропски уговор о слободној трговини (ЦЕФТА) и изгубио на значају, пише портал.

Портал наводи да су Црногорци свој званични став предочили институцијама Босне и Херцеговине, тачније амбасади БиХ у тој земљи, која је о томе обавестила Министарство спољних послова БиХ. Црна Гора у документу наводи како је задовољна и садашњим нивоом регионалне сарадње који државама региона омогућава напредак у европским интеграцијама, те како ову „иницијативу треба посматрати са дозом опреза, јер не нуди конкретан допринос за унапређење регионалних односа“.

“Иницијатива за последицу може имати фрагментацију унутар самог Западног Балкана а њена потенцијална злоупотреба се може искористити у циљу остваривања дневнополитичких циљева у појединим државама региона и удаљавање ових држава од њиховог европског колосека”, оценила је власт Црне Горе у званичном документу прослеђеном БиХ у који је портал Capital имао увид.

Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ, који је највећи заговорник идеје да се Босна и Херцеговина придружи иницијаторима Вучићеве идеје, открива за Capital како је покушао да спаси ствар и амбасадора Црне Горе у БиХ убеди да пренесе суштину иницијативе.

“Оно што је он чуо од мене је за њега било врло прихватљиво, а то је да се практично ради на реформи ЦЕФТА споразума”, каже Шаровић, који је става да би иницијатива о „малом Шенгену“ успела само ако би све земље биле део коначног споразума.

Шаровић оцењује како је ЦЕФТА у последње време показала бројне недостатке, посебно у споровима због бројних баријера које се из дана у дан гомилају. Време је показало, сматра он, да је овај документ потребно реформисати и надоградити, водећи се искуствима из претходног периода. Шаровић очекује како би се највећи напредак у новом споразуму могао очекивати на самој граници, која је до сада била једна од кључних баријера.

“Предлаже се да промет на граници тече без заустављања, а то би могао да обезбеди електронски потпис. На пример, роба која крене из Бањалуке се не зауставља до Скопља и њено прво административно третирање се врши на крајњем одредишту а не на граници. Оно што је у овој фази иницијативе јасно је да се настоји проширити круг области слободне трговине. До сада смо били усмерени на трговину робама а сада се предлаже да се третирају и услуге као незаобилазан део трговине те тржиште радне снаге и кретање људи”, закључио је министар.

Иако је идеја о заједничком економском простору тек у повојима, јасно је да ће је бити веома тешко реализовати у пуном обиму, пише портал додајући да Црна Гора има веома неповољну спољнотрговинску размену са суседним земљама па је јасно зашто им није у интересу додатно отварање граница кроз “Мали Шенген”. Примера ради, Босна и Херцеговина је Црној Гори до краја септембра ове године извезла робу вредну 335,54 милиона марака док је црногорски извоз у БиХ износио око 26 милиона евра. Србија је тако у 2018. години у Црну Гору извезла производа у вредности од 490 милиона марака док је увоз са друге стране био десетоструко мањи.

 

Насловна фотографија: William John Gauthier

 

Извор ИН4С, 09. новембар 2019.