Рубини: Нема услова за глобалну рецесију, али „рат“ Кине и САД брине

Чувени економиста који је предвидео глобалну економску кризу из 2008, данас је по питању избијања светске рецесије већи оптимиста од других

Рецесија се неће догодити наредне године, а вероватно ни оне следеће. Ни један од ризика који постоје у свету није довољно велики окидач који би нас одвео у рецесију, каже у интервјуу Спутњику економиста светског гласа Нуриел Рубини. Рубини поново има другачије виђење стања светске економије од других. Чувени економиста, једини који је предвидео глобалну економску кризу, која је свет запљуснула 2008. године, због чега је добио надимак Доктор Пропаст, данас је по питању избијања светске рецесије већи оптимиста од других, па и већи него што је и сам био само пре пет месеци, када је указивао да предстоји нова економска криза, а 2020. годину означио као упозоравајућу.

Разговор са Рубинијем, који је у Београду одржао предавање као гост Центра за међународну сарадњу и одрживи развој, водили смо само дан пошто је ММФ изашао са песимистичким подацима, према којима је глобални дуг изашао на рекордних 188 хиљада милијарди долара, што је 230 одсто светског БДП-а. Државни дуг у развијеним земљама се, при том, налази на нивоу који није забележен од Другог светског рата, па је директорка ММФ-а Кристалина Георгијева сматрала да треба да упути упозорење, помињући и глобалну финансијску кризу.

УПОЗОРЕЊА СВЕ ГЛАСНИЈА, АЛИ…
И часопис Форбс је недавно изашао са упозорењем да услед глобалног успоравања економског раста многим великим економијама прети рецесија у наредној години. Рубини, међутим, сматра да до тога неће доћи.

„Наравно, биће доста приватних и јавних дугова, али данас су краткорочне каматне стопе, па чак и дугорочне, приближне нули или чак и негативне, тако да, чак и да имате велике дугове, трошкови њиховог одржавања су веома ниски. Поред тога, доћи ће до релаксације глобалних средстава због монетарних олакшица. На крају, ризици који би могли да одведу светску економију у рецесију нису велики.

Ризик ескалације трговинског рата између САД и Кине није велики, ризик брегзита такође је низак, као и ризик рата између САД и Ирана, који би неминовно довео до скока цена нафте и гурнуо свет у рецесију, данас је знатно мањи него што је био пре пар месеци. За рецесију вам треба окидач, а ја не видим ни један од наведених ризика као довољно велики окидач, који би нас наредне године одвео у рецесију“, категоричан је Рубин.

ПОТРЕБАН ЈЕ ШОК ОКИДАЧ
Он не спори да ће пре или касније доћи до рецесије, али и каже да се ти процеси не одвијају механички, већ да мора постојати такозвани шок који би послужио као окидач за њу.

Постоји, каже он, низ ствари око којих можемо бринути, попут геополитике Блиског Истока и цене нафте, дуга у корпоративном сектору у Сједињеним Државама, презадужености државних предузећима или локалне власти у Кини, који могу послужити као окидач за рецесију. Постоје многе ствари које су крхке, а живимо у свету у коме се популисти противе трговини, миграцији, глобализацији, технологији и све те ризике, уз геополитичке, треба узети у обзир.

„Ништа од наведеног, међутим, још није постало довољно велики проблем да би изазвало рецесију“, истиче овај економиста, који предаје на Бизнис школи Њујорк универзитета.

ХЛАДНИ РАТ БРИНЕ
Он каже да га, краткорочно гледано, највише брине питање кризе у трговини и технологији, односно питање — да ли ће се Хладни рат између САД и Кине пооштрити.

„Не мислим да је, у пуном смислу речи, трговински и технолошки рат могућ, али не мислим ни да је коначни договор на помолу. Доћи ће до краткорочног и ограниченог примирја и половични договор ће одложити Хладни рат Америке и Кине, али сматрам да ће тај сукоб у наредних пар година постати велики проблем, без обзира на то ко буде победио на америчким председничким изборима. Од свих могућих ризика, ризици Хладног рата, деглобализације, размимоилажење САД и Кине, балканизације и фрагментације светске економије су они на које треба обратити највише пажње“, тврди Рубини.

Он каже да је непознаница шта може да буде окидач за избијање нове светске економске кризе. „Пре или касније ћемо имати нову рецесију и та рецесија ће можда бити у вези са финансијском кризом. То се неће догодити ове године, а вероватно ни следеће. Требало би обратити пажњу на читав спектар финансијских проблема, политичких проблема, геополитичких проблема, било да је у питању деглобализација или нови Хладни рат“, каже саговорник Спутњика.

Одговарајући на питање да ли је могуће одвојити економију и политику, посебно у светлу најновијих конфронтација запада и истока, економиста каже да је то јако тешко.

КИНЕСКА 5Г ПРЕТЊА ЗА САД
„Успон Кине, из угла САД, посматран је као претња, како за економију, тако и за националну безбедност. Уколико би Кина постала доминантна са 5Г мрежом мобилне технологије, у домену роботике, аутоматике, електричних возила, биотехнологије, САД би то сматрале као претњу, не само економску, већ и безбедносну, и управо због тога САД су забринуте да би неки од трговинских модела за које сматрају да нису фер, а које Кина спроводи, могли да нашкоде остатку света.

Те фракције међу великим силама су мешавина и економије и политике и не могу бити раздвојене“, сматра наш саговорник. На питање о утицају глобализације на привреду малих држава, он је одговорио примером две Кореје.

Пре шездесет година обе државе су имале исти БДП, а Северна Кореја је имала и сировине и индустрију, а данас је то, како каже, полугладна економија, док Јужна Кореја има висок економски раст. „Погледајте шта се десило Кини, када се 1979. године отворила за трговину и инвестиције. Кина је у последњих тридесет година имала годишњи раст од 10 одсто. Уколико се не интегришете и останете ван светских токова, никада нећете бити успешни“, каже Рубини.

Коментаришући економску ситуацију у Европи, првенствено у ЕУ, он напомиње да на њу утиче глобално успоравање привредног раста. Немачкој, која је доста отворена за трговину, сукоб Кине и Америке веома иде на штету. Италија пролази кроз период успореног раста, због својих унутрашњих политичких проблема.

„Позитивна ствар, када говоримо о Европи, може да буде чињеница да Европска централна банка спроводи одређене монетарне олакшице које могу бити од помоћи. Уколико не дође до тврдог ’брегзита‘, уколико се мало стиша трговински рат Америке и Кине, и уколико не дође до неких крупнијих промена на Блиском Истоку, које би гурнуле у вис цену нафте, раст у Европи и еврозони биће добар“, оценио је Рубини.

ШТА ЧЕКА БАЛКАН?
А на питање како види земље Балкана и њихову привреду, он каже да њихов економски успех делом зависи од тога шта се дешава у Европи.

„Ако Немачка, Италија или Француска расту брже, то ће се свакако добро одразити и на Балкан. Многе од ових економија треба да спроведу економске реформе, како би привукле инвеститоре, морају да реформишу образовни систем, како би радници били конкурентнији на тржишту светске економије, морају да побољшају институције, да створе услове пословања који подразумевају мање државних, а више приватних предузећа орјентисаних на тржиште“, закључио је Рубини у интервјуу за Спутњик.

 

Аутор Мира Канкараш Тркља 

 

Насловна фотографија: Newyorkpost

 

Извор Спутњик, 10. новембар 2019.