Д. Анђелковић: Српска медијска лакомисленост

„Очито да нам у медијима (али не само у њима) мањка како професионализам тако и национално-државничка одговорност“

У првим (ноћним) часовима 24. октобра у Београд су, изненада, слетели руски авиони са ПВО ракетним системима С-400 и „Панцир С“. Након тога, из геополитичког угла ништа више у вези Србије није исто. После релативизације економске доминације Запада на нашим просторима, то исто се дефинитивно догодило и у војно-политичкој сфери. Ради се о кумулативном процесу који је, сада то добро виде и они који су дуго испољавали геополитичку слабовидост, далеко одмакао. Међутим, сада се нећу приоритетно њиме бавити.

НАТО ЛИЦЕМЕРЈЕ
Евроатлантски центри моћи већ деценијама притискају и киње Србе, а неретко су нас и буквално мрцварили. Ништа нам не нуде а од нас дрско траже свашта. Није им доста што су противно међународном праву раскомадали српски државни и етнички простор, већ би додатно хтели да сакате Републику Српску коју су сами у једном моменту, 1995. наизглед прихватили. Што се тиче Косова, причају о компромису а заправо дувају у једра албанским максималистичким захтевима као што су то радили током агресије на Србију 1999. или у време доношења приштинског сецесионистичког акта 2008.

У Црној Гори подржавају политику идентитетског геноцида над српским народом и историјским наслеђем те земље, која подразумева репресију и друге видове гажења свих демократских норми у које се Запад декларативно заклиње. И то није све. У самој Србији и даље кокетирају са разним антисрпским екстремистима, тзв. другосрбијанским и сепаратистичким круговима, од Војводине преко Београда до југа Централне Србије.

Док све то безочно раде, упоредно пласирајући отужне приче да су нам САД, НАТО, Немачка и други западни чиниоци пријатељи. Само се ми, као, ирационално јогунимо па нећемо да паднемо у њихов братски загрљај који би нам животе, готово магијски, учино срећним. Тако, не схватајући да је за нас – гле парадокса –добро разарање нашег националног бића, ми угрожавамо своју евроатлантску перспективу и руку под руку са Русима дестабилишемо регион.

РУСКИ КИШОБРАН
Да и НАТО стратези добро знају колике су све то апсолутне глупости, видимо по њиховим пропагандним потезима ових дана. У околностима када је недвосмислено јасно да Запад и даље брутално ради против наших националних интереса док нам је Русија кључни фактор подршке у њиховој одбрани (спречава улазак Приштине у УН, подржава опстанак РС, доприноси јачању наших одбрамбених капацитета) – а показала је мишиће који уливају поверење – тешко је отворено рећи да је лоше то што су се руски ракетни системи појавили у Србији. Таква прича била би контрапродуктивна.

Ствар је у томе да и многи који су се устручавали да кажу да је добро што Србија убрзано изграђује војно-политичке, економске, енергетске и друге везе са Русијом, сада са одушевљењем реагују у вези са оним што се десило. С-400 има магнетску моћ. Наш народ каже: „Кога змија уједе и гуштера се плаши“. А нас су НАТО рептили озбиљно изуједали и великом делу српске јавности утерали страх у кости. Сада се појавио еликсир против тога.

Са доласком руске војске и у читавом свету по супериорности познате борбене технике, тај страх је муњевито почео да бледи. Јасно је да су нам Руси природан савезник али многи су мислили да ће нас савез са њима увући у трагедију па су били уздржани. Сада одједном постаје и њима јасно да свет није ни приближно онакав каква је био када је НАТО могао да нам чини готово све што је желео. Ничија свећа није горела довека.

Руси су демонстрирали да нам могу помоћи и на оружаном плану, ако затреба. А ако су једном дошли, доћи ће поново ако се нађемо у проблему, само уколико будемо имали храбрости да се боримо за своје интересе и да их позовемо да нас подрже. То је важна порука у околностима када над севером Косова лебди претња албанске агресије, односно поново се покреће харанга против Републике Српске. Српска војска у околностима изнуђене интервенције неће морати да страхује од НАТО када је под руским ПВО кишобраном. Опет, са евроатлантским локалним башибозуком – у случају ограниченог сукоба какав је сада једино могућ – ћемо већ лако, ако је остављен сам себи.

ГЕОПОЛИТИЧКО ЗАГАЂИВАЊЕ
Без обзира на све речено, НАТО лоби се не предаје. Свесни су његови стратези да је контрапродуктивно покретање директне кампање против Руса у тренутку када се из угла већинске српске јавности десило нешто велико. Шта да кажу? Лоше је што су Руси демонстрирали своје капацитете да вам помогну како вам ми не бисмо отели и оно што до сада нисмо стигли. Зато су изабрали другу тактику. Ради се о дуготрајној контаминацији (информативном загађењу) која би донекле неутралисала позитивне ефекте продора у домену руско-српске војне сарадње и било основ за каснију много озбиљнију евроатлантску дезинформативну офанзиву.

Дан пошто су руски авиони са ПВО ракетним системима стигли у нашу престоницу, на утицајном црногорском порталу „Аналитика“ појавио се текст Нoвa стрaтeгиjскa пoлитикa Русије прeмa Бaлкaну: Вaзaли и хлaднoрaтoвскa тaктикa. Тај врло тенденциозни чланак је навелико прихваћен и промовисан од стране других црногорских медија те се истовремено прелио и у Србију. Ту су га прихватила и даље пласирала како НАТО пропагандна средства масовног (дез)информисања, тако и она која настоје да делују са патриотских позиција али им мањка професионализма.

Ту се најбоље види колика је наша лакомисленост, а с друге стране колика је инволвираност у наше друштвене структуре не само НАТО фактора, већ и хрватских, црногорско-зеленашких и других нама непријатељских средишта моћи у региону и њихових експонената. У духу хибридног рата њихов нови пропагандни фабрикат се ових дана шири по Србији како би постао део антисрпског и антируског мозаика који се на разне начин користи против нас, већ према потреби, а такође константно допуњава. И нико се од оних, који су код нас преузели његов нови сегмент, није запитао ко, зашто и у ком тренутку пласира поменути текст.

КОМЕНТАРИСАЊЕ ЛАЖИ
„Аналитика“ је портал тесно повезан са актуелним антисрпским и суштински тоталитарним режимом у Подгорици, који је у регионалним размерама перјаница у погледу пропаганде у корист НАТО, односно против Русије. Није потребно тражити доказе о формалним везама између црногорског естаблишмента и оних који стоје иза поменутог портала (а и површном претрагом интернета они се налазе), довољно је, и то летимично, погледати његове (гео)политичке тзв. „информативне“ садржаје. Ту је све подвучено црним.

Што се аутора поменутог чланка тиче, то је Небојша Тодоровић. О њему не знам богзна шта осим да је, како пише на сајту чији је сарадник, „спeцијалист вaњскe пoлитикe и диплoмaције нa зaгрeбaчкoм свeучилишту“. И да је писац низа текстова малициозних према Русији и афирмативних у односу на НАТО, што је такође лако утврдитити, а наравно на линији баналних лажи црногорског режима каква је она о покушају државног удара (заправо ради се о црном маркетиншком трику како би у атмосфери страха били покрадени избори 2016. године) и умешаности Русије у ту фантазмагорију.

Када је у питању његова тзв. „анализа“, она је крајње површна и у односу на Русију и њену улогу на Балкану, априори, крајње негативна. Није стварно битна руска студија на коју се дотични господин позива, већ је важно да се она искористи као основ за напад на Русију. У складу са тим пропагандним задатком изводи се и закључак. Он „умно“ гласи: „Русија нa Бaлкaну нe трaжи пaртнeрe или пoпулистички ,пријатeљe’ Русије, вeћ вaзaлe кoји ћe бeзрeзeрвнo спрoвoдити трeнутнe или дугoрoчнe интeрeсe Русије“.

Да је садржај руског „комплексног документа“, како наводи аутор црногорског поратала и битно другачији, његов закључак и друге по Русију неповољне оцене – уверен сам – биле би исте. Иза евроатлантских самозваних глобалних господара, а камоли њихових разних балканских пиона, давно су остала времена када је важио мото Чарлса Скота, власника британског „Гардијана“ од пре стотинак година. Како је тај чувени новинар и уредник истицао: „Кoмeнтaри су слoбoдни, a чињeницe свeтињa“.

КУПОВИНА ВРЕМЕНА
У складу са тим нормално је да имамо различита мишљења и да их у јавном домену упорно и жестоко бранимо, али недопустиво је да подмећемо неистине и бескрупулозно манипулишемо. А црногорска наводна анализа руске студије креће баш од онога што је потпуна супротност Скотовом правилу. Како аутор текста којим се бавимо истиче, студија коју „анализира“ објављена је ове године. То је семе лажи из кога расте истоветно дрво на коме рађају плодови некаквог руског великодржавног хегемонизма и хладноратовског агресивног наступа.

Ваљда је истицање прве, временске неистине, било битно да се прикрије да се иза наводне анализе која следи крије банална хибридно-ратничка намера. Узгред буди речено поменути аутор је и раније заговарао успoстaвљaњe НАТО центра зa вoђење хибридног рата у Црнoј Гoри, разуме се против Русије и Србије.

Укратко, све је то по принципу „да се Власи не сете“. Ако се одједном помпезно „анализира“ и потом медијски промовише као нешто сада јако битно материјал који је објављен прошле године а у коме се проналази и оно чега у њему нема, и при томе се посебно наглашава да је тинк-танк тим који стоји иза њега тесно повезан са Кремљом, призива се оцена да се ради о пригодној злоупотреби у дневнополитичке сврхе. Откуд да се то баш сада ради? Зато на почетку свог чланка, надајући да нико за поменуту студију код нас није чуо, Тодоровић директно износи неистину да је руски „комплексан документ“ којим смо се узгред бавили, „објављен ове године“. Није! Појавио се у децембру 2018.

Ове године је само у погодном моменту када је на пољу руско-српског савезништва Русија упечатљиво демонстрирала своју обновљену улогу на Балкану, извађен из фијоке и без дубље анализе искоришћен за напад на Русију. У Црној Гори се погодна прилика користити за покретање новог таласа антируске пропаганде јер тамошњи режима на тај начин купује време од својих западних протектора. Врх црногорске државне пирамиде и те како је свестан до које мере је криминализован и недемократски те да ће га они којима сада служи, ради свог дугорочног имиџа, пре или касније пустити низ воду. Због тога се Ђукановић, Марковић и екипа, грчевито упињу да демонстрирају да су још корисни јуришници.

МЕДИЈСКИ (НЕ)ПРОФЕСИОНАЛИЗАМ
Ако су већ обавили НАТО посао у Црној Гори и њу без референдума опресивним методама угурали у тај пакт, још могу да служе тако што сервирају лопту атлантским бојовницима у Србији, који ће целу ствар у наредном периоду користити за вођење хибридног рата против Русије у нашој земљи. И то је, будимо реални, ОК. Увек је било разних срамних послова које су неки, из разних разлога, прихватали да раде. Тако је и данас а биће и у будућности. Ако знамо који је посао у питању и ко се њиме бави, већ пола опасности је отклоњено. Но, проблем је, и то велики, нешто друго.

Када макар из неукости – али можда и изроварености Србије од стране Ђукановићевих пропагандиста који нам подмећу кукавичија јаја и тамо где их не очекујемо – описану превару прихватају медији из Србије који не важе за антисрпске. Овај пут је баш тако. А њихови уредници нису се ни запитали какав је то портал „Аналитика“, ни ко је његов врли геополитички стручњак са хрватским образовним педигреом. Неко је потурио његов препричани текст, а остали су то без много размишљања преузимали.

Тако су олако, баш у тренутку када је максимално засијала звезда руско-српских односа, прихватили и даље пласирали отровну црногорску назови анализу наводне нове руске балканске стратегије. Очито нам у медијима (али не само њима) мањка како професионализам тако и национално-државничка одговорност. Толико за сада о томе али када смо се већ бавили злоупотребљеном руском геополитичком студијом, у наредном тексту позабавићу се њеним садржајем. Можда је то требало и раније да учиним. Да нам, сагледано и кроз ту призму, буде јасније шта то Русија (не)ради на Балкану.

 

Насловна фотографија: Медија центар Београд 

 

Извор Печат, 01. новембар 2019.